Священное Писание (Восточный перевод), версия с «Аллахом»

Нач 47

Встреча фараона с семьёй Юсуфа

1Юсуф пошёл к фараону и сказал ему:

– Мой отец и братья со своими стадами крупного и мелкого скота и всем имуществом пришли из земли Ханаана и сейчас находятся в Гошене.

Он выбрал пятерых из своих братьев и представил их фараону.

Фараон спросил братьев:

– Чем вы занимаетесь?

Они ответили фараону:

– Твои рабы – пастухи, как и наши отцы, – ещё они сказали: – Мы пришли сюда жить, потому что в земле Ханаана жестокий голод и твоим рабам негде пасти свои отары. Поэтому позволь твоим рабам поселиться в Гошене.

Фараон сказал Юсуфу:

– Твой отец и братья пришли к тебе. Земля Египта – перед тобой; посели отца и братьев в лучшей части этой земли. Пусть живут в Гошене. А если ты знаешь среди них способных к тому людей, поставь их смотреть за моим собственным скотом.

Юсуф привёл своего отца Якуба и представил его фараону, и Якуб благословил[a] фараона. Фараон спросил его:

– Сколько тебе лет?

Якуб ответил фараону:

– Я прожил на свете сто тридцать лет. Жизнь моя была короткой и трудной, и я не достиг возраста моих отцов.

10 Якуб благословил[b] фараона и покинул его дворец.

11 Юсуф поселил отца и братьев в Египте и дал им в собственность лучшую часть земли в округе Раамсес, как повелел фараон. 12 Юсуф обеспечил едой отца, и братьев, и весь свой род, дав каждому по числу членов его семьи.

Юсуф управляет Египтом во время голода

13 Потом нигде не стало еды, потому что был жестокий голод; и Египет, и Ханаан были истощены от голода. 14 Юсуф собрал все деньги, какие только были в Египте и Ханаане, в уплату за зерно, которое у него покупали; он хранил их во дворце фараона. 15 Когда кончились деньги и в Египте, и в Ханаане, все египтяне пришли к Юсуфу и сказали:

– Дай нам хлеба; зачем нам умирать у тебя на глазах? Наши деньги кончились.

16 Юсуф сказал:

– Приведите свой скот, а я дам вам хлеба в обмен на него, раз у вас кончились деньги.

17 Они привели к Юсуфу скот, и он дал им хлеба в обмен на лошадей, овец и коз, быков, коров и ослов. Он кормил их хлебом в тот год, в обмен на весь их скот.

18 Когда год прошёл, они пришли к нему и сказали:

– Мы не станем таить от нашего господина, что наши деньги кончились, и наш скот принадлежит тебе, так что у нас ничего не осталось для нашего господина, кроме наших тел и нашей земли. 19 Зачем нам гибнуть у тебя на глазах, и нам самим, и нашей земле? Купи нас и нашу землю в обмен на хлеб, а мы с нашей землёй будем в рабстве у фараона; и дай нам семян, чтобы нам остаться в живых, и чтобы эта земля не опустела.

20 Так Юсуф купил всю землю в Египте для фараона. Египтяне продали каждый своё поле, потому что голод одолел их, и земля стала собственностью фараона, 21 а народ Юсуф сделал рабами, от одного конца Египта до другого. 22 Он не купил только землю жрецов, потому что они получали постоянную долю от фараона, и этой доли, которую дал им фараон, им хватало на пропитание; вот почему они не продали свою землю.

23 Юсуф сказал народу:

– Теперь, когда я купил вас и вашу землю для фараона, вот вам семена, чтобы засеять землю. 24 Когда поспеет урожай, отдайте одну пятую от него фараону, а остальные четыре пятых будут вам на семена для полей и на пропитание для вас самих, для ваших домашних и для детей.

25 Они сказали:

– Ты спас нам жизнь. Да найдём мы расположение в глазах нашего господина: мы будем рабами фараона.

26 Так Юсуф установил в Египте закон о земле, который и сегодня в силе: одна пятая всего урожая принадлежит фараону, кроме урожая с земель жрецов, которая не стала собственностью фараона.

Последнее желание Якуба

27 Исраильтяне жили в Египте в области Гошен; они приобрели там собственность и были плодовиты; число их возрастало.

28 Якуб прожил в Египте семнадцать лет, так что всего он жил сто сорок семь лет. 29 Когда пришло ему время умирать, он позвал своего сына Юсуфа и сказал ему:

– Если я нашёл расположение в твоих глазах, положи руку мне под бедро[c] и обещай, что явишь мне милость и верность. Не хорони меня в Египте, 30 но когда я сойду к моим отцам, вынеси меня из Египта и похорони там, где похоронены они.

Юсуф ответил:

– Я сделаю так, как ты говоришь.

31 – Поклянись, – сказал он.

Юсуф поклялся ему, и Исраил поклонился, оперевшись на свой посох[d].

Footnotes

  1. 47:7 Или: «приветствовал».
  2. 47:10 Или: «простился с фараоном».
  3. 47:29 Таков был обычай принесения торжественной клятвы (см. 24:2).
  4. 47:31 Или: «Исраил склонился на изголовье своей постели».

New Serbian Translation

1 Мојсијева 47

Пред фараоном

1Јосиф оде и обавести фараона: „Дошли су мој отац и моја браћа са својом крупном и ситном стоком и са свом својом имовином из Ханана. Ено их у госенском крају.“ Затим је издвојио петорицу између своје браће и представио их фараону.

„Чиме се бавите?“ – упитао је фараон његову браћу.

„Твоје слуге су пастири, исто као и наши преци“ – одговоре они и наставе: „Дошли смо да се задржимо у земљи као странци, јер нема више паше за стада твојих слугу. Тешка глад је завладала у хананској земљи. Стога, допусти својим слугама да се настане у госенском крају.“

Фараон рече Јосифу: „Твој отац и твоја браћа су дошли к теби. Египатска земља ти је отворена; настани свога оца и своју браћу у најбољем делу земље. Настаните се у госенском крају. Ако знаш да међу њима има способних људи, постави их за надгледнике моје властите стоке.“

Затим Јосиф дође са својим оцем, Јаковом, и представи га фараону, а Јаков благослови фараона. Фараон упита Јакова: „Колико ти је година?“

Јаков одговори фараону: „Година мог луталачког живота има стотину тридесет. Незнатан је број година мога живота, а биле су мукотрпне; бројем нису достигле године луталачког живота мојих отаца.“ 10 Јаков је благословио фараона, па је отишао од њега.

11 Јосиф је населио свога оца и своју браћу и дао им посед у најбољем делу египатске земље, у Рамесиној Крајини, као што је фараон наредио. 12 Јосиф је снабдевао храном свога оца, своју браћу и сав дом свога оца, према броју њихове деце.

Земља прелази у фараоново власништво

13 Хране није било у целој земљи, јер је глад била жестока: исцрпила је и египатску и хананску земљу. 14 Јосиф је покупио сав новац што се налазио у Египту и Ханану у замену за жито које се куповало и однео га у фараонов двор. 15 Кад је новца понестало у египатској и хананској земљи, сви Египћани дођу к Јосифу, и обрате му се: „Дај нам хлеба! Зашто да помремо пред твојим очима? Новца више нема!“

16 Јосиф им одговори: „Пошто новца више нема, дотерајте своју стоку и ја ћу вам дати хране у замену за стоку.“ 17 Тако су дотерали своју стоку Јосифу, а овај им је дао хране у замену за коње, за крупну и ситну стоку, за говеда и магарце. Те године их је снабдевао храном у замену за сву њихову стоку.

18 Та година је прошла. Наредне године су поново дошли к њему и рекли му: „Не можемо сакрити од свога господара да је нестало новца, а сва наша стада стоке сада припадају нашем господару. Није нам остало ништа за нашег господара осим наших властитих тела и земље. 19 Зашто да помремо пред твојим очима и да се наша поља претворе у пустош? Купи нас и наша поља у замену за храну. Тако ћемо ми и наша поља постати фараоново власништво. Дај нам семе да не помремо него да преживимо и да се наша поља не претворе у пустош!“

20 Тако је Јосиф откупио за фараона целу египатску земљу. Сви Египћани су продали своје њиве, јер их је глад жестоко притисла. Тако је земља постала фараоново власништво. 21 А народ је, од једног краја Египта до другог, ставио под управу градова.[a] 22 Једино није откупио њиве свештеника, јер су свештеници добијали приход од фараона и живели од тог прихода који им је фараон давао. Из тог разлога нису продали своје њиве.

23 Јосиф рече народу: „Пошто сам данас купио и вас и вашу земљу за фараона, ево вам семе, па засејте земљу. 24 Фараону ћете давати једну петину од урода, а четири петине ће остати вама за сејање њива, за храну вама, вашим укућанима и вашој деци.“

25 Они на то рекоше: „Спасио си нам живот! Само нека нам буде благонаклон наш господар и бићемо робови фараону.“

26 Јосиф је донео закон по коме једна петина земље припада фараону. Тај закон о земљи у Египту важи све до данас. Једино свештеничке њиве не припадају фараону.

Јаковљева последња жеља

27 Израиљ се настанио у Египту, у госенском крају. Ту су стекли власништво над земљом; били су плодни и веома се умножили.

28 Јаков је живео седамнаест година у египатској земљи. Укупна дужина Јаковљевог живота је износила стотину четрдесет седам година. 29 Кад се приближило време да Израиљ умре, позвао је свога сина Јосифа и рекао му: „Ако хоћеш да ми искажеш своју наклоност, стави руку под моје бедро и обећај да ћеш ми исказати благонаклоност и оданост. Немој ме сахранити у Египту! 30 Кад будем починуо са својим прецима, однеси ме из Египта и сахрани ме у њиховом гробу.“

А он му одговори: „Урадићу како си рекао.“

31 Рекао му је: „Закуни ми се.“ Јосиф му се заклео а Израиљ му се дубоко поклонио на узглављу[b] своје постеље.

Footnotes

  1. 47,21 Дослован превод ове реченице је: А народ, од једног краја Египта до другог, је довео у градове. У том случају се намеће питање: ко је онда обрађивао земљу? Због ове нејасноће у изворном тексту многи преводи се одлучују за превод Септуагинте: А народ, од једног краја Египта до другог, постао је његовим (фараоновим) робљем. Превод који је овде понуђен темељи се на покушају да се осмисли изворни текст и да се разреши недоумица која настаје дословним превођењем текста.
  2. 47,31 Септуагинта преводи ослоњен на свој штап, што следи превод Јев 11,21.