Марк 5 – CARS & MTDS

Священное Писание

Марк 5:1-43

Изгнание демонов в стадо свиней

(Мат. 8:28-34; Лк. 8:26-37)

1Они переправились на другую сторону озера, в Гадаринскую землю. 2Как только Иса вышел из лодки, навстречу Ему из могильных пещер выскочил человек, одержимый нечистым духом.

3Человек этот жил в могильных пещерах, и никто не мог связать его даже цепями: 4его уже много раз сковывали по рукам и ногам, но он всегда разрывал цепи и разбивал кандалы на ногах. Никто не мог усмирить его. 5Днём и ночью он бродил среди могил и по горам и с диким криком бил себя камнями. 6Увидев Ису издалека, он подбежал к Нему, поклонился 7и закричал во весь голос:

– Что Ты от меня хочешь, Иса, Сын Бога Высочайшего (Царственный Спаситель)? Заклинаю Тебя Всевышним, не мучь меня, – 8потому что Иса говорил ему: «Выйди, нечистый дух, из этого человека».

9Иса спросил:

– Как тебя зовут?

– Меня зовут Полчище5:9 Букв.: «легион» – воинское соединение в римской армии, состоящее примерно из 6 000 человек., – ответил он, – потому что нас много.

10И он настойчиво умолял Ису не выгонять их из тех мест. 11А там у горы в это время паслось большое стадо свиней, 12и нечистые духи попросили Ису:

– Позволь нам войти в этих свиней.

13Иса позволил, и нечистые духи, выйдя из человека, вошли в свиней. Всё стадо, около двух тысяч голов, тут же ринулось с обрыва в озеро и утонуло в нём. 14А свинопасы побежали и рассказали о случившемся в городе и в окрестностях. Сбежался народ посмотреть, что произошло. 15Подойдя к Исе, они увидели, что бывший одержимый, в котором было полчище демонов, сидит одетый и в здравом уме, и их охватил страх. 16Очевидцы же рассказали им, как всё произошло с одержимым и со свиньями. 17Тогда местные жители стали просить Ису покинуть их края. 18Когда Иса садился в лодку, то человек, который был одержим демонами, стал просить, чтобы Он взял его с Собой, 19но Иса отказал ему.

– Ступай домой к своим родным, – сказал Он, – и расскажи им, что сделал для тебя Вечный, и какую милость Он к тебе проявил.

20Тот пошёл и стал рассказывать в области Десяти городов о том, что сделал для него Иса. Его рассказ приводил всех в изумление.

Господство Исы Масиха над болезнью и смертью

(Мат. 9:18-26; Лк. 8:41-56)

21Когда Иса переправился в лодке обратно на другую сторону озера, вокруг Него на берегу собралась большая толпа. 22Тут пришёл Иаир, один из начальников молитвенного дома иудеев. Он, увидев Ису, пал к Его ногам 23и стал умолять:

– Моя маленькая дочь умирает, приди и возложи на неё руки, чтобы она исцелилась и осталась жива.

24Иса пошёл с ним, а за Исой следовала большая толпа и теснила Его со всех сторон. 25Там была женщина, двенадцать лет страдавшая кровотечением. 26Она натерпелась от многих врачей, истратила на лечение всё, что у неё было, но не получила никакой помощи, напротив, ей становилось всё хуже. 27Она слышала об Исе, и поэтому она подошла сзади к Нему сквозь толпу и прикоснулась к Его одежде.

28«Если я хоть к одежде Его прикоснусь, то исцелюсь», – думала она. 29Её кровотечение сразу же остановилось, и она почувствовала, что исцелена. 30А Иса мгновенно почувствовал, что из Него вышла сила.

Он обернулся в толпе и спросил:

– Кто прикоснулся к Моей одежде?

31Ученики ответили Ему:

– Ты же видишь, что толпа теснит Тебя со всех сторон. Что же Ты спрашиваешь, кто к Тебе прикоснулся?

32Но Иса обводил толпу взглядом, чтобы увидеть ту, которая это сделала. 33Женщина, дрожа от страха и зная, что с ней произошло, подошла, пала к Его ногам и рассказала всю правду. 34Тогда Иса сказал ей:

– Дочь Моя, твоя вера исцелила тебя. Иди с миром и будь здорова от своего недуга.

35Пока Иса ещё говорил, пришли люди из дома Иаира, начальника молитвенного дома, и передали:

– Твоя дочь умерла, зачем ещё беспокоить Учителя?

36Но Иса, не обращая внимания на их слова, сказал начальнику молитвенного дома:

– Не бойся, только верь!

37Он не позволил идти с Ним никому, кроме Петира, Якуба и Иохана, брата Якуба. 38Когда они вошли в дом начальника, Он увидел смятение. Люди плакали и причитали. 39Иса вошёл в дом и спросил их:

– Почему вы так скорбите и плачете? Девочка не умерла, она спит.

40Над Ним начали смеяться. Но Иса велел всем выйти, а Сам с отцом и матерью девочки и Своими спутниками вошёл в комнату, где она лежала. 41Взяв её за руку, Иса сказал:

– Талета, куми!

Это значит: «Девочка, говорю тебе: встань!»

42Девочка сразу встала и начала ходить (ей было лет двенадцать). Все были сильно удивлены. 43Но Иса строго наказал им, чтобы никто не узнал о случившемся, а девочку велел покормить.

Mushuj Testamento Diospaj Shimi

Marcos 5:1-43

Jesusca Gadara llajta runamantami supaita llujshichishca

(Mat 8:28-34; Luc 8:26-39)

1Mama cuchata chʼimbashpaca, gadarenocunapaj llajtamanmi chayarcacuna. 2Barcomanta Jesús llujshijpica, mapa espíritu japishca shuj runaca tupanaman panteonmanta ñapish shamurcallami. 3Paica, huañushcacunata churana jutcucunallapimi causaj carca. Cadenacunahuanpish paitaca, pi mana huatai tucurcachu. 4Tauca cutinmi canichina fierrocunahuanpish, cadenacunahuanpish huatajcuna carca. Ashtahuanpish cadenacunataca pʼitishpa, canichishca fierrocunatapish ñutushpa shitajlla cajpimi, pi mana chari tucurca. 5Shinallataj punllapish tutapish urcucunata, panteoncunatami caparirishpa, paillataj rumicunahuan chugririshpa puricujlla carca. 6Paimi Jesusta carumanta ricushpaca, callpashpa shamushpa, Paipaj ñaupajpi shitarirca.

7Shinallataj sinchita caparishpami:

—Jahua pacha Diospaj Churi Jesús, ¿ñucataca ima ninatataj charingui? ¡Diospaj shutipimi mañani, ñucataca amataj jatunta llaquichihuaichu!— nircami.

8«Mapa espíritu, cai runamanta llujshi» nishpa carcucujpimi, chashnaca nirca.

9Jesusca chai runataca:

—¿Ima shutitaj cangui?— nishpa tapujpica, achcacuna cashcamantami:

—Huaranga huaranga shutimi cani— nishpa cutichirca.

10‘Amataj cai llajtamanta llujshichishpa cachahuaichu’ nishpami, achcata mañarca. 11Chai cʼuchulla lomapica, achca cuchi canllami micushpa puricurca. 12Chaimantami, chai tucui supaicunaca:

—Chai cuchicunapi yaicugrichun saquihuai— nishpa mañarcacuna.

13Jesusca chashna nincami, richun saquirca. Mapa espiritucunaca, chai runamanta llujshishcahuanmi, cuchicunapi yaicugrirca. Cuchicunaca ishqui huaranga shinami carca. Chaimantami chai tucui cuchi canllaca, cʼaca quinrita singushpa, jatun cuchaman huashicushpa huañurcacuna.

14Cuchi michijcunaca, paicunapaj pueblocunapi, llajtacunapimi, imalla tucushcata huillanaman callparcacuna. Chaita uyajcunaca, ima tucushcata ricungapajmi shamurcacuna. 15Paicuna Jesuspajman shamushpaca, nanaihuan llaquichicuj huaranga huaranga supaicunata llujshichishca runataca ña alli yuyaihuan, churanacunatapish churashca tiyacujtami ricurcacuna. Chaita ricushpaca mancharircacunami. 16Supai japishca runapish, cuchicunapish imalla tucushcata ricujcunami tucuita parlarcacuna. 17Chaimantami, paicunapaj llajtacunamantaca, llujshishpa richun mañai callarircacuna.

18Barcopi ña yaicugrijpimi, supaicuna llujshishca runaca Jesustaca, Paihuan pushachun mañarca. 19Ashtahuanpish Jesusca, Paihuan richun mana saquishpami:

—Cambaj huasiman tigrailla. Mandaj Dios canpi imalla jatun allicunata rurashcata, ima shina canta llaquishcata, cambaj aillucunaman parlagrilla— nirca.

20Pai rishpaca, imalla jatun allicunata Jesús paipi rurashcatami, Decápolis pueblocunapi huillashpa puri callarirca. Chaimantami, tucuicuna mancharishpa cushicurcacuna.

Jesusca huañushca huambrataca causachishca, shuj huarmitaca alliyachishcami

(Mat 9:18-26; Luc 8:40-56)

21Jesusca, barcopi cuchata cutin chʼimbashpami caishuj uriman chayarca. Chaipipish yallitaj achcacunami Paipajman tandanacumurca. Paica, mama cucha cʼuchu urillapimi carca. 22Chaimanca, tandanacuna huasipi pushaj Jairo shuti runami shamurca. Jesusta ricushpaca, Paipaj chaquipimi cungurishpa cumurirca. 23Chaimantaca:

—Ñuca ushushimari huañucupan. Paipaj jahuapi maquita churanaman jacupai. Chashna rurajpica alliyashpa, mana huañungachu— nishpami, achcata mañacurca.

24Jesús ña paihuan ricujpica, mana jahualla gentecunami llapirinacui caticurcacuna. 25Chaicunapurapica, chunga ishqui huatata yahuar cacharirishpa ungushca shuj huarmimi caticurca. 26Paica jambijcunapajpi jambiricushpallami, tucui imalla charishcacunallata tucuchishpa, achca llaquita aparca; manataj alliyashpa, ashtahuan anchayashpallami catirca. 27Jesusmanta parlanacujta uyashpaca, chai tucuicunapaj chaupita rishpami, huashamanta Jesuspaj churanapi tuparirca. 28Paica: «Jesuspaj churanapi tuparishpallapish alliyashallami» yuyashpami, chashna tuparirca. 29Chaipica cachariricushca yahuarca, ñapish chaquirircallami. Chaimantami paipaj aichamanta chai ungüi anchurishpa, chuya saquirishcata yacharca. 30Jesuspish, chai huarmi alliyancami, alliyachi tucuna paimanta llujshishcata sentirca. Chaimantami, tucuicunapajman tigrarishpaca:

—¿Pitaj Ñuca churanacunapi tuparinchu, imamí?— nishpa tapurca.

31Paipaj yachacujcunaca:

—Cai tucuicuna Canta llapimucujtaca, ¿manachu ricungui? ¿Maitataj, “¿Pitaj tuparin?” nishpaca tapunguiari?— nircacunami.

32Shina nijpipish pi tuparishcata ricungapajmi, Jesusca muyundijta ricucurca. 33Chaimantami chai huarmica, Pai ima shina alliyashcata yachashcamanta, manchaihuan chujchushpa Jesuspajman shamurca. Paipaj ñaupajpi pambacama cumurishpami, ima shinalla tucushcata tucuita huillarca.

34Chaipimi Jesusca:

—¡Huahua, can crishcamantami alliyashcangui! Cunanca, ama manchashpa rilla, canta llaquichicuj ungüimantapish alliyai— nircami.

35Jesús rimacujpirajmi, tandanacuna huasipi pushajpaj huasimanta shamushpaca:

—Ñamari quiquinpaj ushushica huañun. ¿Yachachijtaca imapajtaj ashtahuan pʼiñachicungui?— nircacuna.

36Ashtahuanpish chashna nicujta uyashpami, tandanacuna huasipi pushajtaca:

—Ama manchaichu, canca crilla— nirca.

37Chaimantaca pi shujtajta mana pushashpami Pedrota, Jacobota, Jacobopaj huauqui Juandijllata pusharca. 38Tandanacuna huasipi pushajpaj huasiman chayashpaca, achcata huacashpa, anchata llaquirinacushpa caparirinacucujtami ricurca. 39Huasiman yaicushpaca:

—¿Imamantataj caparirishpa huacacunguichij? Huambraca mana huañushcachu, dormicunllamari— nircami.

40Chashna nijpica, Jesustaca yanganchishpami asircacuna. Ashtahuanpish Paica tucuicunata canllaman llujshichishpaca, yayandij mamandij, paihuan cajcunandijllami huahuapajmanca yaicurca. 41Chaipica huambrapaj maquita japishpaca:

—¡Talita cumi!— nircami. (Chaica: “Huambrita, cantami nini, jatari” nisha ninmi).

42Chashna nijpica, chai huahuaca jatarishcahuan, ña purircallami. Chai huambraca, chunga ishqui huatayujmi carca. 43Jesusca cutin cutinmi, ‘Caitaca, pajta piman huillanguichijman’ nirca. Huambramanca micunata carachunmi mandarca.