Забур 69 – CARS & NSP

Священное Писание

Забур 69:1-6

Песнь 69

(Заб. 39:14-18)

1Дирижёру хора. Песнь Давуда. В напоминание.

2Всевышний, скорее избавь меня!

Поспеши мне на помощь, Вечный!

3Пусть все, кто желает моей смерти,

будут пристыжены и посрамлены.

Пусть все, кто хочет моей погибели,

в бесчестии повернут назад.

4Пусть возвратятся со стыдом

говорящие мне: «Ага! Ага!»

5Пусть ликуют и радуются о Тебе

все ищущие Тебя,

Пусть те, кто любит Тебя за Твоё спасение,

всегда говорят: «Велик Всевышний!»

6Я же беден и нищ.

Поспеши ко мне, Всевышний!

Ты – помощь моя и мой избавитель;

Вечный, не замедли!

New Serbian Translation

Псалми 69:1-36

Псалам 69

Хоровођи. Напев: „Љиљани“. Давидов

1Спаси ме, о, Боже,

дођоше до грла воде!

2Потонуо сам у блато дубоко,

а нигде ослонца;

доспео сам у воде дубоке,

бујица ме захватила.

3Клонуо сам зовући те,

промуче ми грло;

очи су ми усахнуле

чекајући Бога мога.

4Бројнији су ти што ме без разлога мрзе

од косе на глави мојој,

ти моћници што би да ме збришу,

безразложни противници.

Враћам, а украо нисам.

5Лудост моју ти познајеш, Боже;

греси моји скривени ти нису.

6Нека се због мене не постиде они

који у тебе наду своју полажу,

Господе, Боже над војскама.

Нека се због мене не осрамоте они

који те траже,

Боже Израиљев.

7Јер ја због тебе трпим презир,

лице моје прекрила је брука.

8Браћи својој незнанац постадох,

туђинац сам деци моје мајке.

9Изједа ме ревност за твој Дом.

Увреде оних који тебе вређају,

пале су на мене.

10Плакао сам и постио,

и то ми је на презир било.

11За одећу себи кострет огрнух,

и постадох ругло за њих.

12О мени причају они што седе на градским вратима

и певају песме пијанице.

13А ја се само теби молим, о, Господе,

у време повољно;

Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању,

по верности свог спасења.

14Из блата ме ослободи,

не дај да потонем;

ослободи ме од оних што ме мрзе,

од дубоких вода.

15Бујица воде нек ме не захвати,

нек ме не прогута дубина

и ждрело њено нада мном не затвори се.

16Услиши ме, Господе,

јер је добра милост твоја;

по големом милосрђу своме

на мене се осврни.

17Лице своје од свог слуге не сакривај,

јер сам на мукама;

похитај, услиши ме.

18Приђи ближе души мојој, откупи је;

ради мојих противника, избави ме.

19Ти знаш да сам презрен, осрамоћен и обрукан;

пред тобом су сви душмани моји.

20Презир ми је срце сломио,

разболех се;

жудео сам за утехом –

никог ниоткуда;

за утешитељима –

нашао их нисам.

21Пелен су ми у храну ставили,

сирће су ми жедном дали да пијем.

22Нек им сто постане замка,

одмазда и клопка;

23нек им очи потамне, да не виде,

и леђа им се заувек погрбе.

24Срџбу своју на њих излиј,

јарка љутња твоја нека их сустигне.

25Табор нек им опустоши;

не живео нико у њиховим шаторима.

26Јер они гоне оне што си ударио

и јављају јаде оних које си ранио.

27Кривицу им на кривицу додај,

да не уђу у праведност твоју.

28Избрисани били из Књиге живота,

да са праведнима не буду записани.

29А ја сам сиромах, у боловима сам;

спасење твоје, Боже, нека ме заштити.

30Име Божије песмом ћу да славим,

величаћу га хвалоспевом.

31То ће бити Господу милије од вола

и од бика, рогатог папкара.

32Видеће то понизни,

радоваће се;

ви, што Бога тражите,

нек вам срце буде живо.

33Јер убоге Господ чује,

не презире заточене своје.

34Нек га славе небеса, земља, мора

и све што се у њима креће.

35Јер Сион ће Бог да спасе,

сазидаће јудејске градове;

и они ће их запосести

и живеће тамо.

36И потомци његових слуга

то ће да наследе,

и они што име његово воле

боравиће тамо.