Bibelen på hverdagsdansk

Højsangen 6:1-12

Jerusalems unge piger:

1„Du smukkeste blandt kvinder, sig os,

hvor din elskede er gået hen,

så vi kan hjælpe dig med at finde ham!”

Den unge pige:

2„Min elskede er gået ned i sin have til bedene med krydderurter.

Der græsser han sin flok og plukker liljer.

3Min elskede er min, og jeg er hans.

Han græsser sin flok mellem liljerne.”

Femte sang: De nygiftes glæde over hinanden

Den unge mand:

4„Min elskede, du er yndig som kongebyen Tirtza,

bedårende som Jerusalem,

ærefrygtindgydende som en række bannere.6,4 Eller „som en marcherende hær.”

5Se ikke så direkte på mig,

for dine øjnes skønhed overvælder mig.

Dit hår bølger nedad som en flok sorte geder

på en bakkeskråning i Gilead.

6Dine tænder er hvide som en nyvasket fåreflok;

hver har sin tvilling, ingen står alene.

7Dine kinder bag sløret er røde

som to halve granatæbler.

8Om jeg så havde tres dronninger og firs medhustruer

foruden utallige tjenestepiger,

9ville du overgå dem alle i skønhed, min due—

du er fuldkommen!

Du er din mors eneste datter,

du er hendes yndling,

og hun har kun godt at sige om dig.

Byens piger priser din skønhed, når de ser dig,

dronninger og medhustruer lovpriser din charme og ynde.

10‚Hvem er skøn som morgenrøden,’ spørger de,

‚smuk som månen, strålende som solen,

og ærefrygtindgydende som en række bannere?’6,10 Eller „en hær under banner”.

11Jeg gik ned gennem nøddehegnet for at finde blomster i dalen,

for at se, om der var nye skud på vinrankerne

og blomsterknopper på granatæbletræerne.

12Jeg var ude af mig selv af kærlighed.

Giv mig dér din dejlige ‚myrra’, du fyrstedatter.”6,12 Teksten er uklar. Jf. 7,11-13.

New Serbian Translation

Песма над песмама 6:1-13

Пријатељице

1Где је отишао вољени твој,

о, најлепша међу женама?

Куда се окренуо вољени твој

да га тражимо са тобом?

Она

2Вољени је мој сишао у врт свој,

на леје зачина,

да пасе по вртовима

и љиљане бере.

3Ја припадам моме вољеноме

и мени припада мој вољени

који пасе међу љиљанима.

Он

4Лепа си, вољена моја,

као Терса љупка и као Јерусалим,

страховита као војска с барјацима.

5Очи своје с мене скрени

јер ме залуђују,

а коса ти је попут стада коза

што се спушта низ Галад.

6Зуби су ти као стадо оваца

што долази са купања.

Свака од њих близанце носи

и јалове међу њима нема.

7Као кришка нара

чело је твоје иза вела твога.

8Нека је шездесет царица,

осамдесет иноча

и небројено младих жена;

9ал’ је једна голубица моја без мане.

Она је љубимица мајке своје,

миљеница оне што је роди.

Виделе су је девојке и блаженом је прозвале,

а царице и иноче су је хвалиле.

Пријатељице

10Ко је она што се јавља као зора,

лепа као пуни месец, ко сунце без мане,

страховита као војска с барјацима?

Он

11Сишао сам у орашњак,

прегледао изданке у долу,

да видим хоће ли да пропупи лоза

и нар да процвета.

12Ал’ ме душа, а да нисам знао,

посади на кола мојих великаша.

Пријатељице

13Врати се! Врати се, о, Суламко!

Врати се, врати да те погледамо!

Он

Зашто да гледате у Суламку

као у игру два табора.