La Bible du Semeur

Juges 13:1-25

La naissance de Samson

1Les Israélites recommencèrent à faire ce que l’Eternel considère comme mal, et l’Eternel les livra au pouvoir des Philistins pendant quarante ans.

2A Tsorea13.2 Tsorea, à une vingtaine de kilomètres à l’ouest de Jérusalem, fut d’abord attribuée à la tribu de Juda (Jos 15.33), puis à celle de Dan (Jos 19.41). C’est de là que les Danites émigrèrent vers le nord (Jos 18.2, 8, 11). La ville revint alors à Juda. vivait un homme de la tribu de Dan appelé Manoah. Sa femme était stérile et n’avait jamais pu avoir d’enfant. 3Un jour, l’ange de l’Eternel apparut à cette femme et lui dit : Tu es stérile et tu n’as jamais eu d’enfant. Pourtant, tu vas être enceinte et tu donneras le jour à un fils. 4A partir de maintenant, prends bien garde de ne boire ni vin, ni autre boisson alcoolisée et de ne rien manger qui soit rituellement impur. 5Car tu vas être enceinte et tu mettras au monde un fils. Ce garçon sera consacré à Dieu dès le sein maternel : jamais il ne devra se couper les cheveux ou la barbe. C’est lui qui commencera à délivrer Israël des Philistins.

6La femme rentra chez elle et dit à son mari : Un homme de Dieu m’a abordée, son aspect était comme celui d’un ange de Dieu ; il était terrifiant. Je ne lui ai pas demandé d’où il venait, et il ne m’a pas dit son nom. 7Mais il m’a annoncé que je vais être enceinte et que je mettrai un fils au monde. Il m’a dit de ne boire ni vin, ni boisson alcoolisée et de ne rien manger d’impur, car l’enfant sera consacré à Dieu dès le sein maternel et jusqu’à sa mort.

8Alors Manoah adressa cette prière à l’Eternel : Je te prie, Seigneur, fais revenir vers nous l’homme de Dieu que tu as déjà envoyé, pour qu’il nous apprenne ce que nous aurons à faire à l’égard de l’enfant à naître.

9Dieu exauça la prière de Manoah. L’ange de Dieu revint se présenter à la femme pendant qu’elle était assise dans un champ. Manoah n’était pas avec elle. 10Elle courut aussitôt le lui annoncer : L’homme qui est venu l’autre jour se présenter à moi, m’est de nouveau apparu.

11Immédiatement, Manoah se leva et suivit sa femme. Il se rendit auprès de l’homme, et lui demanda : Est-ce toi qui as parlé à cette femme ?

– Oui, c’est moi, lui répondit-il.

12Et Manoah lui dit : Maintenant, quand tes paroles se réaliseront, quelles règles devra-t-on suivre à l’égard de ce garçon, et que devra-t-il faire ?

13L’ange de l’Eternel lui répondit : Ta femme devra s’abstenir de tout ce que je lui ai mentionné. 14Elle ne mangera aucun fruit de la vigne, ne boira ni vin, ni boisson alcoolisée et ne prendra aucune nourriture qui soit rituellement impure. Qu’elle observe soigneusement tout ce que je lui ai ordonné.

15Alors Manoah dit à l’ange de l’Eternel : Permets-nous de te retenir et de te présenter un chevreau.

16L’ange lui répondit : Même si tu me retiens, je ne mangerai pas la nourriture que tu me présenteras ; mais si tu le veux, offre un holocauste à l’Eternel.

Manoah ne savait pas que c’était l’ange de l’Eternel. 17Il demanda à l’ange : Quel est ton nom ? Ainsi, quand ce que tu as annoncé se réalisera, nous pourrons t’honorer.

18L’ange de l’Eternel répliqua : Pourquoi demandes-tu mon nom ? Il est merveilleux.

19Alors Manoah prit un chevreau et l’offrande de céréales qui doit accompagner l’holocauste et il les offrit à l’Eternel sur le rocher. Pendant que Manoah et sa femme regardaient, il se produisit une chose merveilleuse : 20lorsque la flamme monta de l’autel vers le ciel, l’ange de l’Eternel s’éleva au milieu de la flamme sous leurs yeux. Alors ils se jetèrent la face contre terre. 21L’ange de l’Eternel n’apparut plus à Manoah et à sa femme. Manoah comprit que c’était l’ange de l’Eternel qui leur était apparu, 22et il dit à sa femme : Nous allons sûrement mourir, car nous avons vu Dieu !

23Mais sa femme lui dit : Si l’Eternel avait voulu nous faire mourir, il n’aurait pas accepté notre holocauste et notre offrande, il ne nous aurait pas fait voir toutes ces choses, et il ne nous aurait pas annoncé aujourd’hui tout ce qu’il nous a communiqué.

24La femme donna naissance à un fils et elle l’appela Samson. L’enfant grandit et l’Eternel le bénit. 25L’Esprit de l’Eternel commença à le pousser à l’action lorsqu’il était à Mahané-Dan entre Tsorea et Eshtaol.

New Serbian Translation

Књига о судијама 13:1-25

Самсон

1Али Израиљци наставише да чине што је зло у Господњим очима. Зато их је Господ предао у руке Филистејцима за четрдесет година.

2А био је један човек из Сараје, из Дановог племена, по имену Маноје. Његова жена је била нероткиња и није имала деце. 3Анђео Господњи се указао жени и рекао јој: „Ти си нероткиња и немаш деце, али ћеш затруднети и родити сина. 4Од сада се пази: не пиј вина, ни жестока пића, и не једи ништа што је нечисто. 5Види, затруднећеш и родићеш сина. Нека бритва не прелази преко његове главе, јер ће дечак од мајчине утробе бити назиреј, посвећен Богу. Он ће почети да избавља Израиља из филистејских руку.“

6Жена дође и исприча то своме мужу рекавши: „Човек Божији је дошао к мени; изгледао је као Анђео Господњи. Веома сам се уплашила, па га нисам питала одакле је, а он ми није рекао како се зове. 7Рекао ми је: ’Ево, затруднећеш и родићеш сина. Од сада не пиј вина ни жестока пића, и не једи ништа што је нечисто, јер ће дечак бити назиреј Божији од мајчине утробе до смрти.’“

8Маноје се тада овако помолио Господу: „Молим те, Господе! Нека човек Божији кога си послао поново дође к нама, и научи нас шта да чинимо са дечаком кад се роди.“

9Бог је услишио Манојев глас. Анђео Господњи је поново дошао к жени док је она седела у пољу. Њен муж, Маноје, није био с њом. 10Жена је брзо отрчала и испричала то свом мужу. Рекла му је: „Ево, указао ми се онај човек који ми је дошао оног дана.“

11Маноје устаде и оде за својом женом. Кад је дошао к човеку, упитао га је: „Јеси ли ти онај човек који је говорио с мојом женом?“

Он одговори: „Јесам.“

12Маноје рече: „Кад се испуне твоје речи, какав ће бити дечаков начин живота? Како треба поступати с њим?“

13Анђео Господњи одговори Маноју: „Жена мора да се уздржава од свега што сам јој рекао. 14Нека не једе ништа што долази од винове лозе. Нека не пије вина ни жестока пића, и нека не једе ништа нечисто. Нека држи све што сам јој заповедио.“

15Маноје рече Анђелу Господњем: „Радо бисмо те задржали и зготовили ти јаре.“ 16Анђео Господњи рече Маноју: „Да ме и задржите, ја не бих јео твоју храну. Али ако хоћеш да принесеш жртву свеспалницу, принеси је Господу.“ Маноје није знао да је то Анђео Господњи.

17Маноје тада упита Анђела Господњег: „Како ти је име, да бисмо могли да те частимо кад се испуне твоје речи?“

18Анђео Господњи рече: „Зашто ме питаш за моје име; оно је чудесно.“ 19Маноје узе јаре и принос, и на стени их принесе као свеспалницу Господу, који чини чудеса. Док су Маноје и његова жена гледали 20како се пламен са жртвеника диже к небу, Анђео Господњи се узнесе у пламену с жртвеника. Видевши то, Маноје и његова жена падоше ничице. 21Анђео Господњи није се више указивао Маноју и његовој жени. Тада је Маноје схватио да је то био Анђео Господњи.

22Маноје рече својој жени: „Јамачно ћемо умрети јер смо видели Бога!“

23Његова жена му рече: „Да је Господ хтео да нас усмрти, не би прихватио свеспалницу и принос из наших руку, не би нам дозволио да видимо све ово, нити би нам обзнанио тако нешто.“

24Жена роди сина и даде му име „Самсон“. Дечак је одрастао а Господ га је благословио. 25Дух Господњи је почео да делује у њему у Дановом табору, између Сараје и Естаола.