5 Mose 32 – ASCB & NSP

Asante Twi Contemporary Bible

5 Mose 32:1-52

1Monyɛ aso, Ao ɔsoro na mɛkasa!

Tie, Ao asase, nsɛm a ɛfiri mʼanom.

2Me nkyerɛkyerɛ bɛtɔ agu mo so sɛ nsuo;

me kasa bɛgu sɛ obosuo.

Me nsɛm bɛtɔ sɛ osuo a ɛgu ɛserɛ foforɔ so,

te sɛ nsuo a ɛpete afifideɛ foforɔ so.

3Mɛbɔ Awurade din;

Animuonyam wɔ yɛn Onyankopɔn.

4Ɔyɛ Ɔbotan; nʼadwuma yɛ pɛ;

Biribiara a ɔyɛ nam ne kwan so, na ɛyɛ.

Ɔyɛ Onyankopɔn nokwafoɔ a ɔnyɛ mfomsoɔ;

Ɔteneneeni ne nokwafoɔ ne no.

5Nanso wɔayɛ amumuyɛsɛm atia no;

sɛ wɔyɛ saa a, na wɔyɛ ne mma anaa?

Wɔyɛ adaadaafoɔ ne nkyirimma kɔntɔnkye.

6Saa na ɛsɛ sɛ mo ne Awurade di no?

Mo nkwaseafoɔ ne adwenemherɛfoɔ.

Ɛnyɛ ɔno ne mo Agya, mo yɛfoɔ?

Ɛnyɛ ɔno na ɔbɔɔ mo na ɔmaa mo nnyinasoɔ?

7Monkae tete nna;

monnwene awoɔ ntoatoasoɔ a atwam ho.

Mommisa mo agya na ɔbɛkyerɛ mo.

Mommisa mo mpanimfoɔ na wɔbɛka akyerɛ mo.

8Ɛberɛ a Ɔsorosoroni kyekyɛɛ nsase maa amanaman,

na ɔkyekyɛɛ adasamma mu no,

ɔtotoo ahyeɛ maa nnipa no

sɛdeɛ Israelfoɔ no ano sie.

9Ɛfiri sɛ, Israelfoɔ yɛ Awurade dea;

Yakob yɛ nʼagyapadeɛ sononko.

10Ɔhunuu wɔn wɔ ɛserɛ asase so

Asase kesee a hwee nni so so.

Ɔtwaa wɔn ho hyiaeɛ, hwɛɛ wɔn so;

Wɛn wɔn sɛ nʼagyapadeɛ a ɛsom bo.

11Sɛdeɛ ɔkɔdeɛ hwanyan ne mma,

na ɔbɔ mpɛmpɛn fa wɔn ho,

saa ara na ɔtrɛɛ ne ntaban mu bumaa wɔn,

sɔɔ wɔn mu den de wɔn tu kɔɔ soro.

12Awurade nko na ɔkyerɛ wɔn ɛkwan.

Wɔtenaa ase a wɔnni ananafoɔ anyame biara.

13Ɔma wɔnante faa nkokoɔ so;

Ɔma wɔdi mfuo so nnɔbaeɛ;

ɔde abotan mu woɔ,

ne ngo a ɛfiri abohemaa mu siesie wɔn.

14Ɔde anantwie nufosuo mu sradeɛ ne nnwan nufosuo,

nnwan ne mmirekyie mu sradeɛ ma wɔdiiɛ.

Ɔde Basan nnwennini ne nnwan a wɔadɔre,

ne atokoɔ papa maa wɔn.

Monom bobesa papa a ɛfiri bobe mu.

15Nanso, ankyɛre Yeshurun dɔree sradeɛ yɛɛ ahomasoɔ;

nnipa no mu yɛɛ duru, yɛɛ abrane, yɛɛ pemee!

Afei, wɔpaa Onyankopɔn a ɔbɔɔ wɔn;

wɔammu wɔn Botan a ɔyɛ wɔn nkwagyeɛ no.

16Wɔkanyane ne ninkunutwe, ɛfiri sɛ wɔsomm anyame foforɔ;

wɔyɛɛ akyiwadeɛ pii de hyɛɛ no abufuo.

17Wɔbɔɔ afɔdeɛ maa ahonhom fi, anyame huhuo,

anyame a na wɔnnim wɔn dada,

anyame a wɔbaa nnansa yi ara,

anyame a na wɔn agyanom nsuro wɔn.

18Mopaa Ɔbotan a ɔyɛɛ mo agya no.

Mo werɛ firii Onyankopɔn a ɔwoo mo no.

19Awurade hunuu yei na wɔn ho yɛɛ no nwunu.

Ɔno ankasa mmammarima ne ne mmammaa hyɛɛ no abufuo.

20Ɔkaa sɛ, “Mɛgya wɔn hɔ;

Mɛma wɔn awieeɛ aba!

Ɛfiri sɛ, wɔyɛ awoɔ ntoatoasoɔ kɔntɔnkye;

mma a wɔnni nokorɛ.

21Wɔde anyame foforɔ som akanyane me ninkuntwe;

wɔde anyame huhuo ahyɛ me abufuo.

Afei, mɛhyira aman a wɔnyɛ me ɔman mpo ama wɔn ani abere;

mɛhyira aman amanmufoɔ a wɔnni nteaseɛ ahyɛ wɔn abufuo.

22Mʼabufuo dɛre sɛ ogya,

na ɛhye kɔsi damena mu.

Ɛsɛe asase ne so nnɔbaeɛ nyinaa

na ɛpaapae mmepɔ fapem.

23“Mɛhɔre amanehunu wɔ wɔn so

na mato me bɛmma awowɔ wɔn.

24Mede ɛkɔm kɛseɛ,

huraeɛnini ne owuyadeɛ bɛba wɔn so.

Wɔde wiram mmoa se

ne awɔ a wɔn ano wɔ borɔ a wɔwea fam bɛha wɔn.

25Mmɔntene so no wɔbɛwuwu akofena ano,

na afie mu, ehu bɛtɔ wɔn so.

Mmeranteɛ ne mmabaawa

mmɔfra ne mpanin nyinaa.

26Meyɛɛ mʼadwene sɛ mɛbɔ wɔn ahwete

ama wɔn nkaeɛ ayera.

27Nanso, mesuroo ɔtamfoɔ fɛdie,

sɛ ebia atiafoɔ rente aseɛ na wɔaka sɛ,

‘Yɛn tumi adi nkonim!

Ɛnyɛ Awurade na ɔyɛeɛ!’ ”

28Israel yɛ ɔman a wɔnni adwene.

Nnipa no yɛ nkwaseafoɔ, na wɔnni nteaseɛ.

29Ao, sɛ wɔnim nyansa a, anka wɔbɛte yei ase!

Ao, anka wɔbɛhunu wɔn hyɛberɛ!

30Ɛbɛyɛ dɛn na onipa baako ataa nnipa apem,

na baanu bɛma ɔpedu adwane,

gye sɛ wɔn Botan atɔn wɔn.

Gye sɛ Awurade ayi wɔn ama.

31Na wɔn botan nte sɛ yɛn Botan,

sɛdeɛ wɔhunu no.

32Wɔn bobe nyini firi Sodom bobe mu

firi Gomora bobe nturom.

Wɔn bobe aba yɛ awuduro

na wɔn siaka nso yɛ nwono.

33Wɔn bobesa yɛ awɔ ano borɔ;

aprammire ano borɔ kɔdiawuo.

34“Merekora saa nneɛma yi nyinaa,

asɔ ano de asie mʼadekoradan mu.

35Mɛtɔ awere; wɔn a ɛfata wɔn no, ɛbɛtua wɔn so ka.

Ɛrenkyɛre wɔn nan bɛwatiri.

Wɔn amanehunu da no bɛduru,

na wɔn hyɛberɛ bɛto wɔn.”

36Awurade bɛbu ne nkurɔfoɔ atɛn

na wasesa nʼadwene wɔ ne nkoa ho,

Ɛberɛ a wahunu sɛ wɔn ahoɔden asa,

na ɛnkaa obiara, akoa anaa ɔdehyeɛ.

37Ɔbɛbisa sɛ, “Afei wɔn anyame no wɔ he,

ɔbotan a wɔde yɛɛ wɔn dwanekɔbea no,

38anyame a wɔdii wɔn afɔrebɔdeɛ mu sradeɛ no

na wɔnom wɔn afɔrebɔdeɛ mu nsã no?

Ma saa anyame no nsɔre mmɛboa mo!

Ma wɔnyɛ mo dwanekɔbea!

39“Afei, monhunu sɛ, me ara me ne no!

Onyame biara nni hɔ sɛ me!

Me na mekum na mema nkwa:

Me na mepira, na mesa;

obi ntumi nnye wo mfiri me nsam.

40Afei, mepagya me nsa kyerɛ soro

Ka sɛ: Sɛ mete ase yi,

41Sɛ mese mʼakofena a ɛpa yerɛ yerɛ ano

na mefiri atemmuo ase a,

mɛtɔ mʼatamfoɔ so awere

na matua wɔn a wɔtan me so ka.

42Mɛma me bɛmma anom mogya abo,

na mʼakofena asɛe honam,

atɔfoɔ ne nnommumfoɔ mogya,

ne atamfoɔ ntuanofoɔ tiri.”

43Ao ɔsorosoro, mo ne no nni ahurisie,

ɛfiri sɛ, ɔbɛtɔ nʼasomfoɔ mogya so were.

Ɔbɛtɔ nʼatamfoɔ so awere

na wadwira nʼasase ne ne nkurɔfoɔ ho.

44Mose ne Nun babarima Hosea baeɛ bɛkaa dwom yi mu nsɛm nyinaa kyerɛɛ nnipa no. 45Mose wiee saa dwom no mu nsɛm no ka no, 46ɔka kaa ho sɛ, “Momfa nsɛm a maka akyerɛ mo no nyinaa nsie mo akoma mu. Monka nkyerɛ mo mma nso sɛdeɛ ɛbɛyɛ a wɔbɛdi emu asɛm biara so sɛ mmara. 47Saa nkyerɛkyerɛ yi nyɛ nsɛm bi kwa, ɛyɛ mo nkwa! Sɛ modi so a, mo nkwa nna bɛware wɔ asase a moretwa Asubɔnten Yordan akɔtena so no so.”

Mose Owuo

48Ɛda no ara, Awurade ka kyerɛɛ Mose sɛ, 49“Kɔ Moab, kɔ mmepɔ a ɛwɔ asuo no apueeɛ no so, na foro Nebo bepɔ a ɛne Yeriko di nhwɛanim no. To wʼani hwɛ Kanaan asase no, asase a mede rema Israelfoɔ sɛ wɔn agyapadeɛ no. 50Ɛhɔ na wobɛwu wɔ bepɔ no so, na woakɔka wʼagyanom ho, sɛdeɛ wo nua Aaron wuu wɔ Hor bepɔ so kɔkaa nʼagyanom ho no. 51Ɛfiri sɛ, mo baanu dii me hwammɔ wɔ Israelfoɔ mu wɔ Meriba ne Kades asuo ho wɔ Sin ɛserɛ so. Moanni me kronkronyɛ ho adanseɛ ankyerɛ Israelfoɔ no wɔ hɔ. 52Ɛno enti, mobɛhunu asase no afiri akyiri, nanso mo nan rensi asase a mede rema Israelfoɔ no so.”

New Serbian Translation

5. Мојсијева 32:1-52

1Чујте, небеса, говорићу,

слушај, земљо, беседу уста мојих.

2Као киша нека дажди поука моја,

као роса нек се спусти беседа моја,

као пљусак на младу траву,

као ситна киша на младо биље.

3Јер, објавићу име Господње,

величајте Бога нашега!

4Он је Стена, без мане је дело његово,

јер праведни су сви путеви његови.

Бог је веран, он је беспрекоран,

праведан је он и правичан.

5А они се искварише,

нису више деца његова,

јер срама немају,

нараштај су опак и изопачен.

6Зар овако враћаш Господу,

народе безумни и немудри?

Није ли он твој отац који те је створио,

који те је начинио и ојачао?

7Спомените се давних дана,

расудите о годинама минулих векова.

Упитај свог оца,

он ће ти објаснити,

и своје старешине,

они ће ти рећи.

8Кад је Свевишњи делио наследство народима,

кад је делио потомке људске,

поставио је границе народима,

према броју синова Израиљевих32,8 Или: синова Божијих, према кумранским преписима..

9Јер, наследство Господње,

народ је његов,

Јаков је део његов,

његово је он наследство.

10Нашао га је у земљи пустињској,

у пустари страшној где ничега нема.

Бранио га је, збринуо га

и заштитио ко зеницу ока свога.

11Као што орао бди над својим гнездом,

и лебди над својим птићима,

као што шири своја крила и узима их,

те их носи на својим перима,

12тако их је сам Господ водио;

другог бога не би поред њега.

13На висине га је земаљске посадио,

те је јео урод са поља,

хранио га медом из литице,

и уљем из најтврђе стене;

14маслом од стоке,

млеком од стада,

овновима и јарцима васанским

и пшеницом понајбољом.

Пио си вино, крв грожђа.

15Угојио се Јешурун32,15 Уздигнути, честити, почасни назив за Израиљ.,

узјогунио се,

усалио си се, окрупњао и наситио,

оставио је Бога који га је начинио,

отпао је од Стене свога спасења.

16Боговима туђим љубомору му изазваше,

и идолима одвратним гнев му распалише.

17Злодусима, а не Богу, жртве су приносили,

боговима које нису познавали,

боговима новим, скоро приспелим,

које преци ваши познавали нису.

18Занемарио си Стену која те је зачела,

заборавио Бога, који те је родио.

19Видео је то Господ, па их је одбацио,

јер синови га и ћерке разгневише.

20Тада рече: „Своје лице ћу од њих сакрити,

да видим како ће свршити;

јер нараштај су они изопачени,

деца која немају верности.

21На љубомору су ме изазвали,

богом који Бог није,

разгневили ме својим ништавилима.

Зато ћу их учинити љубоморним

народом који није народ,

раздражићу их народом безумним.

22Јер, мој гнев је ватру запалио,

и гореће све до дубина Света мртвих32,22 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих.;

прогутаће и земљу и плод њен,

спалиће темеље горске.

23Стога, невоље ћу на њих згрнути,

на њих ћу своје одапети стреле.

24Глад ће их похарати,

сатрће их пошасти и љуте заразе!

Чељусти зверске на њих ћу послати,

с отровом гмизаваца што пузе у прашини.

25Напољу ће мач узимати децу,

а унутра ће ужас обузимати

како момка, тако и девојку,

како дојенче, тако седу главу.

26Рекао бих: ’У прах ћу их смрвити,

њих ћу избрисати из сећања људи’,

27да ми није до гневнога непријатеља:

душмани би се њихови могли преварити,

говорећи: ’Наша их је рука надјачала,

све то Господ није учинио.’“

28Јер, они су народ што нема разума,

расуђивања међу њима нема.

29Кад би само били мудри,

то би они размотрили,

схватили би свој свршетак.

30Зар би један могао да гони хиљаду,

и да двојица десет хиљада потерају,

да их Стена њихова није продала,

да их Господ њима није изручио.

31Јер, стена њихова није као наша Стена;

то и душмани наши могу да просуде.

32Јер, вино њихово,

од лозе је содомске, а са поља гоморских.

Грожђе је његово, грожђе отровано,

гроздови му сама горчина.

33Вино је њихово отров змијин

и љути је отров аспидин.

34„Није ли он безбедан код мене,

запечаћен у мојим ризницама?

35Моја је освета! Ја ћу узвратити,

кад им нога буде посрнула.

Јер близу је дан њихове несреће,

пропаст њихова брзо се примиче.“

36Господ ће судити своме народу,

на своје ће се слуге сажалити,

кад види да их снага напушта,

да крај дође робу и слободном.

37Питаће: „Где су сада богови њихови,

где ли стена којом се заклањаше?

38Јели су сало њихових жртава,

и пили вино њихових изливница.

Нека устану да вам помогну,

нек вам они буду заштита.

39Видите сада да сам ја онај,

и да другог бога поред мене нема.

Ја усмрћујем и ја оживљујем,

ја рањавам и ја зацељујем;

из моје се руке нико не избавља.

40Дижем своју руку према небу и кажем:

Не био ја жив до века,

41ако не наоштрим мач свој сјајни,

да суд узмем у своје руке,

да одмаздом вратим душманима,

и отплатим онима који мене мрзе.

42Своје стреле напојићу крвљу,

мач мој најешће се меса:

крвљу покланих и заробљених,

и дугокосим главама

челника душманских.“

43Радујте се, пуци, народе његов,

јер крв ће слугу својих осветити,

одмаздом ће узвратити својим душманима,

и откупиће своју земљу и свој народ.

44Мојсије дође са Осијом32,44 Исус Навин, према 4. Мој 13,16., сином Навиновим, и изговори све речи ове песме на уши свег народа. 45Кад је Мојсије завршио да саопштава све ове речи целом Израиљу, 46рекао им је: „Узмите к срцу све речи којима вас упозоравам данас. Наредићеш својој деци да држе и врше све речи овога Закона. 47Ово нису празне речи; оне су ваш живот. Вршећи их, дуго ћете живети у земљи коју ћете заузети кад пређете преко Јордана.“

Напомена Мојсијеве смрти

48Тог истог дана, Господ рече Мојсију: 49„Попни се на ову гору Аварим, гору Навав, која је у земљи моавској, код Јерихона, и погледај земљу хананску, коју дајем синовима Израиљевим у наследство. 50Тамо на гори на коју се пењеш ћеш умрети и придружити се своме народу, као што је твој брат Арон умро на гори Ор, придруживши се своме народу. 51Јер ви сте ми се изневерили пред Израиљцима, у време Мериве кадиске у пустињи Цин, кад нисте показали моју светост пред Израиљцима. 52Зато ћеш само издалека видети земљу, али у ту земљу, коју дајем народу израиљском, нећеш ући.“