Ang Pulong Sa Dios

Zefanias 1:1-18

1Ang pulong sa Ginoo nga miabot kang Zepahnia nga anak ni Cushi, ang anak ni Gedalia, ang anak ni Amaria, ang anak ni Hezekia, sa panahon sa paghari ni Josia, anak ni Amon hari sa Juda:

Paghukom sa tibuok kalibutan sa adlaw sa Ginoo

2“Akong silhigon pahilayo ang tanang mga butang gikan sa nawong sa kalibutan,” nagaingon ang Ginoo. 3“Akong silhigon pahilayo ang tawo ug ang kahayupan akong silhigon ang mga langam sa kalangitan ug ang mga isda sa kadagatan—ang mga idolo nga maoy hinungdan nga ang mga dautan manga pandol. Kong ako nang gun-ubon ang katawhan sa dagway sa kalibutan,” nagaingon ang Ginoo.

4“Ituyhad ko ang akong mga kamot batok sa Juda ug batok sa nga nagpuyo sa Jerusalem. Akong gun-ubon ang matag-usa nga nahabilin sa nagsimba ni Baal niining dapita. Ang mga ngalan sa makidiyos-diyos nga kaparian— 5Sila nga nagyukbo diha sa mga atop nga nagsimba sa panon sa kabituonan, sila nga nakyukbo ug nagsaad sa Ginoo ug nagasaad usab kang Molek. 1:5 Molek: sa Hebreo, Malcam, nga mao pa ang lain nga ngalan ni Molec. 6Sila nga mitalikod sa pagsunod sa Ginoo ug wala magapangita sa Ginoo ug magapangutana kaniya.

7“Pagpakahilom kamo sa atubanga sa Makakagahum nga Ginoo, kay ang adlaw sa Ginoo haduol na. Ang Ginoo nagaandam ug mga halad; gibalaan niya ang iyang gidapit. 8Sa adlaw unya sa sakripisyo sa Ginoo, akong silotan ang mga opisyales ug ang mga anak sa hari ug ang tanang nga binistihan sa langyaw nga sapot. 9Niadto unyang adlawa akong silotan kadtong milikay sa pagtunob sa ganghaan, nga nagapuno sa templo sa ilang mga dios sa kadautan ug pagpamlimbong.

10“Niadto unyang adlawa,” nagaingon ang Ginoo, “may tuaw didto sa Ganghaang Isda, nagminatay gikan sa unang kuarter, ug ang dahunog sa grabing pagka-igo gikan sa kabukiran. 11Pagminatay, kamo nga nagpuyo sa distrito sa mga tindahan, ang tanan ninyong mga negosyanti wagtangon. Ang tanan nga nagpatigayon ug plata pagagun-obon.

12“Niadto unyang taknaa akong susihon ang Jerusalem uban sa mga lampara ug silotan ko kadtong wala magpakabana, nga nahisama lamang sa bino nga lawog na, nga naghunahuna nga ang Ginoo wala gayoy buhaton maayo man o dautan. 13Ang ilang bahandi makurakot, ilang kabalayan pagagub-on. Bisag maghimo silag balay dili sila makapuyo niin; bisag magtanom silag kaparasan, dili sila makainom sa bino niini.”

Ang Makalilisang nga Adlaw sa Pagsilot

14Ang dako nga adlaw sa Ginoo haduol-duol ug muabot sa madali Ang hilak sa adlaw sa Ginoo mapait; ang gamhanang manggugubat missinggit sa singgit alang sa gubat. 15Kana nga adlaw mao ang adlaw sa kapungot ang adlaw sa kasakit ug paghigwaos, adlaw sa kasamok ug pagkalumpag, adlaw sa kangitngit ug kaguol, adlaw sa mga panganod ug kangitngit. 16Adlaw sa trumpeta ug singgit sa gubat batok sa kinutaang mga siyudad ug batok sa mga masigkakilid nga tore.

17“Akong dadon ang tumang kasakit sa tanang katawhan nga magduhiraw sila sama kanila nga mga buta, tungod kay nakasala sila sa Ginoo. Ang ilang duha ipaagas sama sa mga abo ug ang sulod sa ilang ginhawaan sama sa tae. 18Wala sa plata o sa bulawan ang makaluwas kanila gikan sa adlaw sa kapungot sa Ginoo. Sa kalayo sa iyang pagka-abubhuan, ang tibuok kalibutan pagalamyon, kay siya magahimo ug hinanali nga katapusan sa tanang nagpuyo sa kalibutan.”

New Serbian Translation

Књига пророка Софоније 1:1-18

1Реч Господња која је дошла Софонији, Кушијевом сину и потомку Годолије, Амарије и Језекије у време Амоновог сина Јосије, цара Јуде.

Суд целе земље на дан Господњи

2„Збрисаћу, докрајчићу

све са лица земље

– говори Господ.

3Докрајчићу и човека и звер,

докрајчићу птице с неба,

рибе из мора

и пакости са све пакоснима.

Истребићу људе са лица земље

– говори Господ.

4Подигнућу своју руку на Јуду

и на сав живаљ Јерусалима.

Истребићу са овог места Валов остатак

и спомен на идолопоклоничке свештенике

с другим свештеницима;

5оне што се по крововима

клањају војсци небеској,

оне који се клањају и заклињу Господу

али се заклињу Молоху1,5 Или: Малхому.;

6оне што се окрећу од Господа,

оне што не траже Господа и за њега не питају.“

7Тишина пред Господом Богом

јер је близу дан Господњи!

Спремио је Господ жртву,

сазвао је госте своје.

8„А на дан Господње жртве

судићу главаре,

цареве синове

и све који носе

одело туђинца.

9Казнићу све који тога дана

прескачу преко прага,

који куће својих господара

пуне насиљем и преваром.

10Тога ће се дана чути

– говори Господ –

плач невоље са Рибљих врата,

запомагање са другог краја

и велика ломљава са брда.

11Кукајте, о, становници Мактеса,

јер гине сав народ који тргује,

биће побијени сви који мере сребро.

12У то време ћу светиљкама да претражим Јерусалим.

Судићу народу полеглом ко вино по талогу своме,

који у срцу свом говори:

’Господ не чини добро, а ни зло не чини!’

13Благо ће им плен постати

и опустеће им куће.

Куће ће зидати,

али живети у њима неће,

садиће винограде,

али вино њихово неће пити.“

14Близу је велики дан Господњи!

Близу је и све је ближи и ближи!

Горак је повик дана Господњег

и ено виче ратник.

15Тај дан ће бити дан гнева,

дан невоље и страдања,

дан разарања и пустошења,

дан мрклог мрака,

дан облака и густе таме;

16дан труба и бојног поклича

над градовима утврђеним,

над кулама високим.

17„Нанећу бол људима

па ће ићи као да су слепи,

јер су Господу сагрешили.

Просуће се крв њихова као прах

и као ђубриво њихове утробе.

18Ни њихово сребро ни злато њихово

неће моћи да их спасе

на дан гнева Господњег.“

Пламен његове ревности

прождраће сву земљу,

јер ће сигурно и страшно докрајчити

сав живаљ земаљски.