Ang Pulong Sa Dios

Zacarias 2:1-13

Ang Tawo nga may sukdanan

1Unya mihangad ako, ug diha sa akong atubangan nakita ko ang usa ka tawo uban ang sukadanan sa iyang mga kamot. 2Nangutana ako, “Asa ka paingon?” Mitubag siya kanako, “Sa Jerusalem, aron sukdon kon unsa kini kalapad ug kataas.” 3Unya milakaw ang anghel nga nakigsulti kanako, ug gitagbo siya ug laing anghel 4nga miingon kaniya, “Dali, ingna kadtong batan-on nga nagdala ug pangsukod, nga ang Jerusalem mahimong usa ka siyudad nga walay mga paril tungod sa labihan kadaghan nga mga lumulupyo ug mga mananap niini. 5Kay nagaingon ang Ginoo nga siya mismo ang mahimong paril nga kalayo nga maglibot sa siyudad sa Jerusalem, ug siya ang mahimong gahom niini nga siyudad.”

Gipabalik sa Ginoo ang Iyang mga Katawhan sa Ilang Dapit

6-7Miingon ang Ginoo ngadto sa mga Israelinhon, “Gipatibulaag ko kamo ngadto sa bisan asang bahin sa kalibotan. Apan karon pangikyas kamo, apil kamong mga gibihag sa Babilonia, ug pamalik kamo sa Zion.”

8Human ko makita kadto nga mga panan-awon, mao kini ang gisulti sa Ginoo nga Makagagahom batok sa mga nasod nga misulong ug nanguha sa inyong mga kabtangan: “Si bisan kinsa nga mopasipala sa akong mga katawhan, nagapasipala sa pinakabililhon alang kanako. 9Silotan ko gayod sila; sulongon sila sa ilang mga ulipon ug kuhaon ang ilang mga kabtangan.”

Kon mahitabo na kini, mahibaloan ninyo nga ang Ginoo nga Makagagahom mao ang nagpadala kanako.

10-11Miingon ang Ginoo, “Paghugyaw kamo sa kalipay, kamong mga taga-Zion, kay moabot ako ug mopuyo uban kaninyo. Ug nianang panahona, daghang mga nasod ang magpasakop kanako. Ug mahimo silang akong mga katawhan.”

Kon mahitabo na kini mahibaloan ninyo nga ang Ginoo nga Makagagahom mao ang nagpadala kanako diha kaninyo. 12Panag-iyahon pag-usab sa Ginoo ang Juda isip iyang bahin sa balaang yuta sa Israel. Ug ilhon niya pag-usab ang Jerusalem nga iyang piniling siyudad.

13Panghilom kamong tanan atubangan sa Ginoo, kay moanhi na siya gikan sa iyang balaang puloy-anan.

New Serbian Translation

Књига пророка Захарије 2:1-13

Човек са мерним ужетом

1Онда сам подигао поглед, и гле, видео сам човека како у руци држи уже за мерење. 2Упитао сам: „А где ти идеш?“ Одговорио ми је: „Да измерим Јерусалим и видим колико је широк и колико је дуг.“

3И гле, отишао је анђео који је разговарао са мном, а други анђео је дошао да га сретне. 4Рекао му је: „Пожури! Реци овако овом младићу: ’Јерусалим ће населити као неограђено место због мноштва људи и стоке у њему. 5Али ја ћу да му будем зид ватрени свуд унаоколо, бићу слава усред њега – говори Господ.

6Хеј! Хеј! Бежите из земље северне – говори Господ. Јер ја сам вас разасуо као четири ветра небеска – говори Господ.

7Хеј, Сионе! Бежи, ти који пребиваш код ћерке вавилонске! 8Јер овако каже Господ над војскама: због славе своје он ме је послао народима који су вас похарали. Јер ко вас дира, у зеницу мога2,8 Древни преписивач је првобитни израз мога ока – који следе Вулгата и модернији преводи – променио у његовог ока да би очувао ток пророкове поруке и ублажио изјаву по којој Бог шаље себе народима. ока дира! 9Јер, ево, замахнућу на њих својом руком па ће их опленити сопствени поданици, и ви ћете знати да ме је послао Господ над војскама.

10Кличи и радуј се, о, ћерко сионска! Ево, долазим да живим у твојој средини – говори Господ. 11Многи ће народи прионути уз Господа тога дана, постаће мој народ и ја ћу да пребивам у твојој средини. И ти ћеш знати да ме је Господ над војскама послао к теби. 12А Господ ће да наследи Јуду, свој део у светој земљи, и поново ће да одабере Јерусалим. 13Тишина, људи сви пред Господом! Јер, он се придигао из своје светиње где пребива.’“