Ang Pulong Sa Dios

Job 41:1-34

1Job, mapingwit mo ba ang Leviatan? Mahiktan mo ba ang iyang baba41:1 baba: sa literal, dila. ug pisi? 2Matuhog mo ba ug pisi ang iyang ilong? Makaw-itan mo ba ang iyang apapangig? 3Magsige ba siyag pakilooy kanimo nga imong siyang buhian? Mosulti ba siya ug malumong mga pulong kanimo? 4Makigsabot ba siya kanimo aron mahimo mo na siyang ulipon sa tibuok niyang kinabuhi? 5Mahimo mo ba siyang alimahan sama sa langgam o ihatag sa mga batang babaye aron ilang dulaan? 6Paliton ba siya sa mga negosyante ug tadtaron aron ibaligya? 7Makadulot ba ang bangkaw sa iyang panit o sa iyang ulo? 8Kon imo kining madakop, dili mo na gayod makalimtan ang kalisod sa pagpakigbisog kaniya, ug dili mo na kini usbon pa. 9Walay pulos ang pagtinguha sa pagdakop kaniya. Pagkakita mo pa lang kaniya mawad-an ka na ug kaisog. 10Kon walay mangahas sa pagtugaw kaniya, kinsa may makahimo sa pagpakigkontra kanako? 11Kinsay makaingon nga may utang ako kaniya? Akoy tag-iya sa tanang butang dinhi sa kalibotan.

12“Sultihan ko pa gayod ikaw bahin sa lawas sa Leviatan ug kon unsa siya kagamhanan ug kakusgan. 13Kinsay makalaksi sa iyang panit o makadulot niini? 14Kinsay makaabli sa iyang baba nga may makalilisang nga mga ngipon? 15Ang iyang likod daw may daghan kaayong mga taming nga nagpilit. 16-17Nagsikit kini pag-ayo nga bisan ang hangin daw dili makasulod, ug walay makalaksi niini. 18Inigpangusmo niya mokilab ang kahayag gikan sa iyang ilong, ug ang iyang mga mata sama kapula sa pagbanagbanag sa adlaw. 19Mobuga siya ug kalayo, 20ug manggawas gikan sa iyang ilong ang aso nga daw gikan sa nagbukal nga kolon sa nagadilaab nga sugnod. 21Ang iyang gininhawa makapasiga sa uling, kay gagawas ang kalayo sa iyang baba. 22Kusgan ang iyang liog, ug ang makakita kaniya mahadlok gayod. 23Bisan ang iyang unod labihan kagahi. 24Ang iyang kasingkasing sama kagahi sa galingan nga bato. 25Kon mobangon siya mangataranta sa kahadlok ang gamhanan nga mga tawo.41:25 gamhanan nga mga tawo: o, mga dios. 26Walay espada, bangkaw, o pana nga makadulot kaniya. 27Alang kaniya ang puthaw daw dagami lang kahumok, ug ang bronsi daw gabok nga kahoy. 28Ang mga pana dili makaabog kaniya. Ang mga bato gikan sa lambayog daw tahop lang alang kaniya. 29Ang bunal daw dagami lang alang kaniya, ug kataw-an lang niya ang gahadyong nga bangkaw. 30Ang iyang tiyan nalukop sa himbis nga daw hait nga mga bildo. Busa kon mokamang siya sa lapok, daw gikarasan ang iyang giagian. 31Makutaw ang tubig kon anaa siya sa dagat. Daw tubig kini nga nagbukal diha sa kolon o nagbukal nga lana diha sa kaldero. 32Ang tubig nga iyang maagian mobula ug puti, nga abi mo ug mga puting buhok. 33Walay sama kaniya dinhi sa kalibotan. Usa siya ka mananap nga walay kahadlok. 34Ubos ang iyang pagtan-aw sa tanang garboso nga mga mananap. Siya ang hari sa tanang ihalas nga mga mananap.”

New Serbian Translation

Књига о Јову 41:1-25

1Не дивља ли када га пробудиш?

А ко је тај што би пред мене да стане?

2Зар ми је ко икада дао шта, да би му ја то вратио?

Па све је моје под небесима!

3О удовима његовим ја да ћутим нећу,

ни о његовој снази, ни о складу његовог тела.

4Ко ће да му разоткрије површину његове одеће?

Дупли оклоп ко да му пробије?

5Ко би да му чељусти разјапи

када је страва око његових зуба?

6Леђа су му од низова крљушти поређаних

и чврсто спојених.

7Пријањају једна уз другу,

ни ваздух међу њима не пролази.

8Спојене су међу собом, једна другу држе,

размака немају.

9Кад он кине, ко да муња сине;

очи му се црвене ко зора.

10Пламен му из уста сукља,

жеравице ватрене врцају.

11Пара му се диже из ноздрва,

ко котао кључа и прелива.

12Својим дахом угаљ распирује,

из ждрела му ватра пламти.

13Њему снага почива у шији,

испред њега наступа страхота.

14Набори му на телу пријањају,

чврсти су и непомични.

15Срце му је као камен тврдо,

тврдо му је као доњи жрвањ.

16Кад се дигне, застрепе делије,

пред ломњавом одступају.

17Ко га мачем и дохвати –

ништа му не вреди –

тако и копљем,

стрелом ил’ оствама.

18Гвожђе му је попут плеве,

а бронза му као дрво труло.

19Њега стрела потерати неће,

а камење из праћке за њега је плева.

20Као прутић њему је тољага,

фијуку се копља он подсмева.

21Стомак му је ко од ломљених црепова,

па кроз блато прође ко дрљача.

22Због њега дубина проври као лонац,

море се пени као казан масти.

23За собом оставља траг од пене,

па се чини да је дубина оседела.

24Нико му сличан на земљи није!

То је створење које страха нема!

25Он гледа сваког ко је поносан

јер он је цар свих поносних!“