Ang Pulong Sa Dios

Hukom 1:1-36

Gipildi sa Tribo ni Juda ug ni Simeon si Adoni Bezek

1Human mamatay si Josue, nangutana ang mga Israelinhon sa Ginoo kon kinsang tribo ang unang makig-away sa mga Canaanhon. 2Mitubag ang Ginoo, “Ang tribo ni Juda, kay gitugyan ko na kanila ang maong yuta.” 3Busa miingon ang tribo ni Juda sa kaliwat ni Simeon nga ilang kadugo, “Tabangi ninyo kami sa pagsakop sa yuta sa mga Canaanhon nga gigahin alang kanamo kay tabangan usab namo kamo sa pagsakop sa dapit nga gigahin alang kaninyo.” Busa mitabang ang kaliwat ni Simeon sa kaliwat ni Juda sa pagpakiggira.

4-5Sa dihang misulong ang tribo ni Juda, gipadaog sila sa Ginoo batok sa mga Canaanhon ug Perisihanon. 10,000 ka mga tawo ang ilang napatay sa Bezek. Samtang nagapakiggira sila sa Bezek, gikaingkwentro nila didto ang hari sa maong lugar nga si Adoni Bezek. 6Miikyas si Adoni Bezek, apan gigukod siya sa mga Israelinhon ug nadakpan siya. Giputol nila ang iyang mga kumagko sa kamot ug tiil. 7Miingon si Adoni Bezek, “70 ka mga hari ang gipamutlan kog kumagko sa kamot ug tiil ug namunit sa mumho ilalom sa akong lamisa. Karon, gihimo sa Dios kanako ang akong gihimo kanila.” Gidala nila si Adoni Bezek ngadto sa Jerusalem ug didto siya namatay.

8Gisulong sa kaliwat ni Juda ang Jerusalem ug ila kining nailog. Gipamatay nila ang mga lumulupyo niini ug gisunog ang siyudad. 9Human niadto, nakiggira sila sa mga Canaanhon nga nagpuyo sa mga bukid, sa Negev, ug sa kabungtoran sa kasadpan.1:9 kabungtoran sa kasadpan: sa Hebreo, Shefela. 10Gisulong usab nila ang mga Canaanhon nga nagpuyo sa Hebron (nga kaniadto gitawag nga Kiriat Arba), ug gipamatay nila si Sheshai, si Ahiman, ug si Talmai.

Gipildi ni Otniel ang Lungsod sa Debir

(Josue 15:13-19)

11Gikan sa Hebron, gisulong nila ang mga lumulupyo sa Debir (nga kaniadto gitawag nga Kiriat Sefer). 12Miingon si Caleb, “Ipaminyo ko ang akong anak nga si Acsa sa tawo nga mosulong ug makailog sa Kiriat Sefer.” 13Si Otniel nga anak ni Kenaz nga manghod ni Caleb mao ang nakailog sa lungsod. Busa gipaminyo ni Caleb kaniya ang iyang anak nga si Acsa. 14Sa dihang nakasal na sila, gikombinsi ni Otniel si Acsa1:14 ni Otniel si Acsa: sa Hebreo, ni Acsa si Otniel. nga mangayo ug dugang nga yuta sa iyang amahan. Busa miadto si Acsa kang Caleb. Ug sa dihang nakakanaog na siya sa iyang asno, gipangutana siya ni Caleb kon unsay iyang tuyo. 15Mitubag siya, “Hatagi akog dugang pabor. Gusto ko unta nga hatagan mo akog yuta nga may mga tuboran, tungod kay walay tuboran ang yuta nga gihatag mo kanako sa Negev.” Busa gihatag kaniya ni Caleb ang yuta nga may tuboran sa ibabaw ug sa ubos.

Ang mga Kadaogan sa Tribo ni Juda ug ni Benjamin

16Miuban ang mga Kenihanon nga mga kaliwat sa ugangan ni Moises sa mga kaliwat ni Juda. Gikan sa lungsod sa Jerico,1:16 lungsod sa Jerico: sa Hebreo, lungsod sa mga palma. mipaingon sila sa kamingawan sa Juda, nga atua sa Negev, duol sa Arad, ug namuyo sila uban sa mga taga-didto.

17Unya miuban ang tribo ni Juda sa tribo ni Simeon sa pagpakiggira, ug napildi nila ang mga Canaanhon nga nagpuyo sa Zefat. Gilaglag nila sa hingpit1:17 Gilaglag nila sa hingpit: Ang Hebreo nga pulong nga gigamit dinhi nagkahulogan sa mga butang nga gihalad sa Ginoo pinaagi sa paghalad o paglaglag niini. ang lungsod, busa gitawag kini nga Horma.1:17 Horma: Ang buot ipasabot, kalaglagan. 18Nasakop usab nila ang Gaza, Ashkelon, ug Ekron, uban sa mga teritoryo niining mga dapita.

19Gitabangan sa Ginoo ang tribo ni Juda, busa nasakop nila ang mga bungtod. Apan wala nila maabog ang mga tawo nga nagapuyo sa mga kapatagan, tungod kay aduna kini mga karwahe nga puthaw. 20Ug sumala sa gisaad ni Moises, ang Hebron gihatag kang Caleb. Giabog ni Caleb gikan niining dapita ang tulo ka pamilya nga kaliwat ni Anak.

21Wala maabog sa mga kaliwat ni Benjamin ang mga Jebusihanon nga nagapuyo sa Jerusalem, busa hangtod karon kauban gihapon nila sila nga nagpuyo didto.

Gisakop sa Duha ka Tribo ni Jose ang Betel

22-23Unya, misulong usab ang tribo ni Jose sa lungsod sa Betel (nga kaniadto gitawag ug Luz), ug gitabangan sila sa Ginoo. Nagpadala sila ug mga espiya ngadto sa Betel, 24ug nakakita kining mga espiya ug usa ka tawo nga migawas gikan sa maong lungsod. Miingon sila kaniya, “Tudloi kami kon unsaon pagsulod sa lungsod ug dili ka namo unsaon.” 25Busa gitudloan niya sila, ug gipamatay nila ang tanang nagapuyo niadto nga lungsod gawas lang niadtong tawo ug ang tibuok niyang pamilya. 26Miadto kadtong tawhana sa yuta sa mga Hitihanon ug didto nagtukod siya ug usa ka lungsod nga gitawag niyag Luz. Mao pa gihapon ang ngalan niini hangtod karon.

Ang mga Katawhan nga Wala Maabog sa mga Israelinhon

27Wala maabog sa tribo ni Manase ang mga lumulupyo sa Bet Shan, Taanac, Dor, Ibleam, Megido, ug ang mga lungsod nga kasikbit sa palibot niini, kay determinado kini nga mga Canaanhon nga dili gayod mobiya niadtong yutaa. 28Sa dihang nahimo nang gamhanan ang mga Israelinhon, gipugos nila ang mga Canaanhon sa pagtrabaho alang kanila, apan wala gayod nila sila maabog.

29Wala usab maabog sa tribo ni Efraim ang mga lumulupyo sa Gezer. Busa nagpabilin sa pagpuyo ang mga Canaanhon uban kanila.

30Wala usab maabog sa tribo ni Zebulun ang mga Canaanhon nga nagpuyo sa Kitron ug Nahalol. Busa nagpabilin sa pagpuyo ang mga Canaanhon uban kanila, apan gipugos nila sila sa pagtrabaho alang kanila.

31Wala usab maabog sa tribo ni Asher ang mga lumulupyo sa Aco, Sidon, Alab, Aczib, Helba, Afek, ug Rehob. 32Busa nagpabilin sa pagpuyo ang mga Canaanhon uban kanila.

33Wala usab maabog sa tribo ni Naftali ang mga lumulupyo sa Bet-Shemes ug Bet-Anat. Busa nagpabilin sa pagpuyo ang mga Canaanhon uban kanila, apan gipugos nila sila sa pagtrabaho alang kanila.

34Bahin sa tribo ni Dan, wala gitugot sa mga Amorihanon nga makapuyo sila didto sa kapatagan. Busa nagpabilin sila sa kabukiran. 35Wala gayod mopahawa ang mga Amorihanon sa Bukid sa Heres, Ayalon, ug Shaalbim. Apan sa dihang nagamhanan na ang kaliwat ni Jose, gipugos nila ang mga Amorihanon nga motrabaho alang kanila. 36Ang utlanan sa mga Amorihanon naggikan sa Tungasanan sa Akrabim ug patungas pa gikan sa Sela.

New Serbian Translation

Књига о судијама 1:1-36

Освајање остатка земље

1Након Исусове смрти, Израиљци упиташе Господа: „Ко ће од нас први поћи горе на Хананце да се бори против њих?“

2Господ одговори: „Нека горе пође Јуда. Ево, ја ћу предати земљу у његове руке.“

3Јуда рече своме брату Симеуну: „Пођи горе са мном у земљу која ми је додељена да се боримо против Хананаца, а онда ћу ја поћи с тобом у земљу која је теби додељена.“ И Симеун оде с њим.

4Јуда оде горе и Господ му предаде у руке Хананце и Фережане. Побили су у Везеку десет хиљада људи. 5У Везеку су наишли на Адони-Везека, ступили у бој против њега, и поразили Хананце и Фережане. 6Адони-Везек се дао у бег, али су га гонили и ухватили, па су му одсекли палце на рукама и на ногама.

7Тада рече Адони-Везек: „Седамдесет царева одсечених палчева на рукама и на ногама купило је мрвице под мојим столом. Како сам чинио, тако ми је Бог вратио.“ Одвели су га у Јерусалим и тамо је умро.

8Јудејци нападну Јерусалим и освоје га. Град су ударили оштрицом мача и запалили га.

9После тога су сишли Јудејци да се боре против Хананаца који су живели у горју, Негеву и равници. 10Јудејци оду на Хананце коју су живели у Хеврону (Хеврон се некада звао „Киријат-Арва“) и поразе Сесаја, Ахимана и Талмаја. 11Оданде су отишли на становнике Давира, који се некада звао „Киријат-Сефер“.

12Халев рече: „Ономе ко нападне и освоји Киријат-Сефер, даћу своју ћерку Ахсу за жену.“ 13Освојио га је Готонило, син Кенеза, млађег брата Халевова. Зато му је Халев дао своју ћерку Ахсу за жену.

14Кад је дошла к њему, Готонило је наговори да тражи поље од њеног оца. Кад је сишла с магарца, Халев је упита: „Шта желиш?“

15Она му одговори: „Дај ми благослов! Кад си ми већ дао земљу у Негеву, дај ми и који извор воде.“ Халев јој је дао Горње и Доње изворе.

16А потомци Кенеја, таста Мојсијевог, оду горе с Јудејцима из Палмовог града у Јудејску пустињу која лежи у Негеву код Арада. Отишли су и населили се међу тамошњим народом.

17Јуда оде са својим братом Симеуном и поби Хананце који су живели у Сефату. Град су изручили клетом уништењу. Зато се град прозвао Орма1,17 Орма, односно уништење.. 18Јуда је, такође, освојио Газу са њеним подручјем, Аскалон са његовим подручјем и Акарон са његовим подручјем.

19Господ је био с Јудом, те је овај освојио горје. Житеље долине није могао да протера, јер су имали гвоздена бојна кола. 20Халеву су, по Мојсијевој наредби, дали Хеврон, одакле је протерао три Енаковца. 21Синови Венијаминови нису протерали Јевусејце који живе у Јерусалиму. Зато Јевусејци све до данас живе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим.

22Тако су и синови Јосифови отишли горе у Ветиљ, и Господ је био с њима. 23Синови Јосифови извиде Ветиљ, који се некада звао „Луз“. 24Тамо су уходе виделе једног човека како излази из града. Они му рекоше: „Покажи нам улаз у град, па ћемо ти се смиловати.“ 25Он им покаже улаз у град. Онда ударе град оштрицом мача, а оног човека са његовом породицом пусте. 26Човек оде у земљу Хетита и тамо подигне град. Назвао га је Луз, а тако се зове и данас.

27Синови Манасијини нису освојили Вет-Сан и његова насеља, ни Танах и његова насеља, ни житеље Дора са његовим насељима, ни житеље Јивлеама са његовим насељима, ни житеље Мегида са његовим насељима, јер су Хананци били решени да живе у земљи. 28Али кад је Израиљ ојачао, наметнуо је Хананцима принудни рад. Ипак, нису их сасвим протерали. 29Ни Јефрем није протерао Хананце, становнике Гезера; Хананци су наставили да живе међу њима у Гезеру. 30Завулон није протерао ни становнике Китрона ни становнике Налола. Тако су Хананци остали међу њима, али им је био наметнут принудни рад. 31Асир није протерао становнике Акоа, Сидона, Ахлава, Ахзива, Хелбе, Афека и Реова. 32Пошто их нису протерали, Асировци су остали међу Хананцима, житељима земље. 33Ни Нефталим није протерао становнике Вет-Семеса и Вет-Аната, те је живео усред Хананаца, становника земље. Становницима Вет-Семеса и Вет-Аната био је наметнут принудни рад. 34Аморејци су потиснули Дановце у горски крај; нису им давали да силазе у долину. 35Аморејци су били решени да остану да живе на гори Херес, у Ајалону и у Са̂лвиму. Али притисла их је рука дома Јосифовог, па им је био наметнут принудни рад. 36Аморејска граница се пружала од узвишице Акравим, од Селе, па навише.