Ang Pulong Sa Dios

Genesis 43:1-34

Mibalik sa Ehipto ang mga Igsoon ni Jose

1Misamot pa gayod ang kagutom sa Canaan. 2Nahurot na sa pamilya ni Jacob ang pagkaon nga nadala nila gikan sa Ehipto. Busa miingon si Jacob sa iyang mga anak, “Balik kamo didto sa Ehipto ug pagpalit kamog bisan gamay lang nga pagkaon.” 3Apan miingon si Juda kaniya, “Gipasidan-an kami sa gobernador nga dili magpakita kaniya kon dili namo kauban ang among igsoon nga si Benjamin. 4Kon paubanon mo siya kanamo mobalik kami didto aron pagpalit ug pagkaon. 5Apan kon dili, dili usab kami mobalik didto kay miingon ang gobernador nga dili magpakita kaniya kon dili namo kauban ang among igsoon.”

6Miingon si Jacob,43:6 Jacob: sa Hebreo, Israel. “Nganong gihatagan man ninyo ako ug dakong problema? Nganong gisultihan pa man ninyo ang gobernador nga may usa pa kamo ka igsoon?” 7Mitubag sila, “Unsaon nga nagsige man siya ug pangutana bahin sa atong pamilya. Nangutana siya kon buhi pa ba ang among amahan ug may lain pa ba kaming igsoon. Busa gitubag namo siya. Kinsa goy maghunahuna nga ingnon niya kami nga dad-on namo ngadto kaniya ang among igsoon?”

8Busa miingon si Juda sa ilang amahan, “Tay, paubana na lang kanamo si Benjamin aron makalakaw na dayon kami aron dili kitang tanan mangamatay sa kagutom. 9Igarantiya ko ang akong kinabuhi alang kang Benjamin. Ako ang manubag kon unsa unya ang mahitabo kaniya. Kon dili ko siya madala pagbalik kanimo nga buhi, akoy basola sa tibuok kong kinabuhi. 10Kon wala pa unta kita maglangay-langay, kaduha na unta tingali kami makabalik didto.”

11Miingon ang ilang amahan, “Kon mao kana, panglakaw na kamo. Sudli sa labing maayo nga mga produkto gikan dinhi sa atong dapit ang inyong mga sudlanan aron igasa sa gobernador sa Ehipto: mga tambal, dugos, lamas, pahumot, ug mga bunga sa pistasyo ug almond. 12Dobleha ninyo ang kantidad sa inyong dala nga kuwarta kay kinahanglan ninyong iuli ang kuwarta nga gibutang pagbalik sa inyong mga sako. Basig nasayop lang sila niadto. 13Dad-a ninyo ang inyong igsoon nga si Benjamin ug balik dayon kamo ngadto sa gobernador sa Ehipto. 14Hinaut pa nga tandogon sa Makagagahom nga Dios ang kasingkasing sa gobernador aron malooy siya ug ibalik niya kaninyo si Simeon ug si Benjamin. Apan kon dili sila makabalik, dawaton ko na lang kini sa kinasingkasing.”

15Busa gidala sa managsoon ang mga gasa ug gidoble usab nila ang ilang kuwarta. Unya milakaw sila ngadto sa Ehipto kauban si Benjamin, ug miatubang kang Jose. 16Sa pagkakita ni Jose nga kauban nila si Benjamin, gisugo niya ang iyang sinaligan, “Dad-a kining mga tawhana sa balay. Pag-ihaw ug paghikay, kay maniudto sila uban kanako.” 17Gituman sa sinaligan ang gisugo kaniya, ug gidala niya ang managsoon sa balay ni Jose.

18Nahadlok ang managsoon sa dihang gidala sila sa balay ni Jose. Miingon sila, “Basin gidala kita dinhi tungod sa kuwarta nga gibalik sa atong mga sako sa una natong pag-anhi. Basig dakpon nila kita, ug kuhaon ang atong mga asno ug himuon kita nga mga ulipon.” 19Busa giduolan nila ang sinaligan ug nakigsulti sila niini didto sa pultahan sa balay. 20Miingon sila, “Kadyot una, sir, may isulti kami kanimo. Mianhi kami sa una aron sa pagpalit ug pagkaon. 21Sa among pagpauli, nagpalabay kami sa kagabhion sa usa ka dapit. Ug didto giablihan namo ang among mga sako ug nakita namo sa sulod ang mao gayong kantidad nga gibayad namo sa pagkaon. Gani ania, among gidala pagbalik aron iuli. 22Wala kami masayod kon kinsa ang nagbutang niini sa among mga sako. Nagdala pa kami ug dugang nga kuwarta aron ipalit ug pagkaon.” 23Mitubag ang sinaligan, “Wala kadtoy kaso, ug ayaw kamo kahadlok. Ang inyong Dios, nga Dios usab sa inyong amahan, mao tingali ang nagbutang niadtong kuwartaha sa inyong mga sako. Nadawat ko ang inyong gibayad.” Unya gidala niya si Simeon ngadto kanila.

24Gipasulod sa sinaligan ang managsoon sa balay ni Jose ug gihatagan ug tubig aron makapanghugas sila sa ilang mga tiil. Gihatagan usab niya ug pagkaon ang ilang mga asno. 25Giandam sa managsoon ang ilang mga gasa kang Jose samtang gihulat nila siya nga mopauli nianang pagkaudto, kay giingnan man sila nga adto maniudto sa balay ni Jose.

26Pag-abot ni Jose, miyukbo sila sa iyang atubangan ug gihatag nila ang ilang mga gasa. 27Nangutana si Jose kanila kon kumusta na sila. Unya nangutana usab siya, “Kumusta na man ang inyong tigulang na nga amahan, sumala sa inyong gisulti kanako? Buhi pa ba siya?” 28Mitubag sila, “Buhi pa ang among amahan ug maayo usab ang iyang kahimtang.” Unya miyukbo sila pag-usab kaniya agig pagtahod.

29Sa pagkakita ni Jose kang Benjamin nga iyang igsoon sa inahan, miingon siya, “Mao ba kini ang inyong kamanghorang igsoon nga giingon ninyo kanako?” Unya giingnan niya si Benjamin, “Hinaut pa nga panalanginan ka sa Dios, anak.” 30Unya midali-dali ug gawas si Jose kay kahilakon na gayod siya tungod sa iyang kamingaw sa iyang manghod. Misulod siya sa iyang kuwarto ug didto mihilak. 31Pagkahuman, nanghilam-os siya ug mibalik didto kanila nga nagpugong sa iyang pagbati. Unya nagmando siya nga magsukad na ug pagkaon.

32Lahi ang gikan-an ni Jose, lahi ang sa iyang mga igsoon, ug lahi usab ang iya sa mga Ehiptohanon nga didto naniudto. Kay dili mokaon ang mga Ehiptohanon uban sa mga Hebreo, kay mangil-ad kini alang kanila. 33Diha sa atubangan ni Jose ang gikan-an sa iyang mga igsoon. Nagtinan-away ang iyang mga igsoon kay natingala sila nga gipasunod gikan sa kamagulangan hangtod sa kamanghoran ang pagpalingkod kanila. 34Gisilbihan sila ug pagkaon gikan sa atubangan ni Jose apan ang pagkaon nga gihatag kang Benjamin lima gayod ka pilo ang gidaghanon kay sa gihatag sa uban. Nangaon sila ug nagainom uban ni Jose.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 43:1-34

Јосифова браћа се враћају у Египат с Венијамином

1Владала је жестока глад у земљи. 2Кад су појели жито које су донели из Египта, рече им њихов отац: „Идите и купите нам мало жита.“

3Јуда му на то рече: „Онај човек нас је изричито упозорио: ’Не излазите ми на очи ако ваш брат не буде с вама.’ 4Ако си спреман да пошаљеш нашег брата с нама, ми ћемо сићи и купићемо ти хране. 5А ако нећеш да га пошаљеш, ни ми нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ’Не излазите ми на очи ако ваш брат не буде са вама.’“

6Израиљ им рече: „Зашто сте ми нанели бол рекавши том човеку да имате још једног брата?“

7Они му одговорише: „Тај човек нас је помно испитивао о нама и о нашој породици. Питао је: ’Да ли вам је отац још увек жив? Имате ли још којег брата?’ Ми смо му одговорили на питања. Како смо могли знати да ће рећи: ’Доведите свога брата’?“

8Тада Јуда рече своме оцу, Израиљу: „Пошаљи дечака са мном, па да се спремимо и идемо, да останемо на животу и не помремо – ни ми, ни ти, ни наша деца. 9Ја јамчим за њега; мене сматрај одговорним за њега. Ако га не вратим теби и не поставим га пред тебе, нека сам ти крив до века. 10Да нисмо толико оклевали, до сад бисмо се већ два пута вратили.“

11Њихов отац, Израиљ, им рече: „Кад је тако, нека буде. Али, учините ово: понесите у своје торбе најбоље производе земље па однесите на дар оном човеку: мало мелема, мало меда и зачина, те нешто смирне, пистације и бадема. 12Са собом понесите и двоструко више новца, јер морате вратити новац који је стављен одозго у ваше вреће. Можда је била грешка. 13Поведите и свога брата, па се спремите и вратите се оном човеку. 14Нека Бог Свемоћни учини да вам се онај човек смилује, те вам пусти и другог брата и Венијамина. А ако треба да останем без деце, нека останем.“

15Тако они узму дар и двоструко више новца, те поведу Венијамина. Онда се спреме и оду у Египат, па ступе пред Јосифа. 16Кад их је Јосиф видео са Венијамином, рекао је управитељу свога дома: „Одведи ове људе у кућу, а потом закољи једно живинче и приготови га, јер ће они обедовати са мном у подне.“

17Слуга учини како му је Јосиф рекао, те их је одвео у Јосифову кућу. 18Људи су се уплашили кад су били доведени у Јосифову кућу. Мислили су: „Доведени смо овде због новца који нам се нашао у врећама први пут. Сада ће нас напасти и свладати, па ће нас узети за робове заједно с нашим магарцима.“

19Кад су били на улазу у кућу, они приступе управитељу Јосифовог дома и 20обрате му се: „О, господару! Ми смо ту већ једном долазили да купимо хране. 21Али кад смо дошли у преноћиште, отворили смо наше вреће и тамо је био наш новац. Сваки од нас је, у својој врећи, одозго, затекао свој новац, исту своту. Ево, донели смо га са собом. 22Са собом смо понели још новца да купимо хране. Не знамо ко нам је ставио новац у наше вреће.“

23„Будите спокојни! – рече им управитељ. Не плашите се! Ваш Бог и Бог вашег оца је ставио благо у ваше вреће. Ваш новац је стигао к мени.“ Потом им је извео Симеуна.

24Кад их је довео у Јосифову кућу, управитељ им је дао воде да оперу ноге, а њиховим магарцима је дао храну. 25Затим су припремили дар да дочекају Јосифа кад стигне у подне, јер су чули да ће тамо ручати.

26Кад је Јосиф дошао у кућу, они му донесу дарове који су понели са собом и поклоне му се до земље. 27Јосиф их је упитао за здравље, и наставио: „А је ли здрав ваш стари отац о коме сте ми говорили? Да ли је још жив?“

28„Твој слуга, наш отац, још увек је жив и у добром је здрављу“ – одговоре они и дубоко му се поклоне. 29Подигавши поглед, Јосиф опази свога брата Венијамина, сина своје мајке, па упита: „Да ли је ово ваш најмлађи брат о коме сте ми причали?“ Онда дода: „Нека ти Бог подари милост, сине мој!“ 30Јосиф се од самилости потресао видевши свога брата, па је журно изашао напоље тражећи где да се исплаче. Ушао је у једну собу и тамо се исплакао.

31Онда се умио и изашао. Сабравши се, наредио је: „Нека се послужи ручак!“

32Јосифу су служили ручак одвојено, њима су служили одвојено, и Египћанима који су јели с њима су такође служили одвојено. Египћани, наиме, не једу са Јеврејима, јер је то за њих одвратно. 33Пред њим су седели по својој старости, од прворођенца до најмлађег, на шта су се они гледали у чуду. 34Оброци су им се доносили с његовог стола. Међутим, Венијаминов обед је био пет пута већи. Тако су пили и гостили се с њим.