Ang Pulong Sa Dios

Genesis 31:1-55

Mipahilayo si Jacob kang Laban

1Nakadungog si Jacob nga miingon ang mga anak nga lalaki ni Laban, “Gikuha ni Jacob ang tanang kabtangan sa atong amahan, ug gikan niini nahimo siyang adunahan.” 2Nakamatikod usab si Jacob nga lahi na kaysa kaniadto ang pagtagad ni Laban kaniya.

3Miingon ang Ginoo kang Jacob, “Pauli na sa dapit sa imong katigulangan, didto sa imong mga paryente, ug magauban ako kanimo.”

4Busa gipatawag ni Jacob ang iyang mga asawa nga sila si Raquel ug si Lea didto sa sabsabanan sa iyang mga kahayopan. 5Miingon siya kanila, “Nakamatikod ako nga lahi na ang pagtagad sa inyong amahan kanako. Apan wala ako pasagdi sa Dios sa akong amahan. 6Nakahibalo usab kamo nga nagaalagad ako sa inyong amahan kutob sa akong mahimo, 7apan gitunto niya ako. Napulo gayod ka higayon nga giusab-usab niya ang akong suhol. Apan wala motugot ang Dios nga makahimo siyag kadaot kanako. 8Kon moingon si Laban nga ang kabang nga mga kanding mao ang akong suhol, kabang usab ang tanang anak sa mga kanding. 9Gikuha sa Dios ang mga kahayopan sa inyong amahan ug gihatag kanako.”

10Midugang pag-ingon si Jacob, “Sa panahon sa tingpanguwag sa mga hayop, nagdamgo ako. Nakita ko nga ang mga laking kanding nga mihabal sa mga bayeng kanding mga kabang. 11Sa akong damgo gitawag ako sa anghel sa Dios. Miingon siya, ‘Jacob!’ Mitubag ako, ‘Unsa man.’ 12Ug unya miingon siya, ‘Tan-awa, ang tanang mga laking kanding nga naghabal sa mga bayeng kanding mga kabang. Gibuhat ko kini tungod kay nakita ko ang tanan nga gibuhat kanimo ni Laban. 13Ako ang Dios nga nagpakita kanimo didto sa Betel, sa dapit diin gibuboan mo ug lana ang bato nga gipatindog mo ingon nga handomanan, ug diin nanumpa ka kanako. Karon, biya niining dapita ug pauli sa dapit diin ka natawo.’ ”

14Mitubag si Raquel ug si Lea kang Jacob, “Wala na kamiy mapanunod gikan sa among amahan. 15Laing tawo na ang iyang pagtan-aw kanamo. Gibaligya niya kami ug nahurot na niya ug gasto ang bili namo. 16Ang tanang bahandi nga gikuha sa Dios gikan kaniya ug gihatag diha kanimo isipon na namo nga among panulondon ug sa among mga anak. Busa tumana ang giingon sa Dios kanimo.”

17-18Nangandam si Jacob sa pagpauli sa Canaan, sa dapit sa iyang amahan nga si Isaac. Gipasakay niya ang iyang mga anak ug mga asawa sa mga kamelyo. Gidala niya ang iyang mga kahayopan ug ang tanang kabtangan nga iyang natigom sa Padan Aram. 19Naatol kadto nga milakaw si Laban sa pagpanupi sa iyang mga karnero, ug samtang wala siya gikuha ni Raquel ang iyang mga dios-dios. 20Nalingla ni Jacob si Laban nga Aramehanon tungod kay wala siya mosugilon niini nga mobiya na siya. 21Dala ni Jacob sa iyang paglakaw ang tanan niyang kabtangan. Mitabok siya sa Suba sa Eufrates paingon sa bukid sa Gilead.

Gigukod ni Laban si Jacob

22Tulo na ka adlaw ang milabay sa dihang nahibaloan ni Laban nga milayas sila si Jacob. 23Busa giuban niya ang iyang mga paryente ug gigukod nila si Jacob sulod sa pito ka adlaw. Naapsan nila sila si Jacob didto sa bukid sa Gilead. 24Niadtong gabhiona, nagpakita ang Dios kang Laban nga Aramehanon pinaagi sa damgo. Miingon ang Dios kaniya, “Ayaw hilabti si Jacob.31:24 hilabti si Jacob: sa literal, pagsultig daotan o maayo ngadto kang Jacob.

25Nagpatindog na si Jacob sa iyang tolda sa bukid sa Gilead sa dihang naapsan siya ni Laban. Ug didto na usab nagpatindog si Laban ug ang iyang mga paryente sa ilang mga tolda. 26Miingon si Laban kang Jacob, “Nganong gibuhat mo kini kanako? Nganong gilingla mo ako? Imo pang gidala ang akong mga anak nga morag mga bihag sa gira. 27Nganong gilingla mo ako ug milakaw nga wala mananghid kanako? Kon nagaingon pa kamo, ako unta kamong gipalakaw nga may kasadya sa sonata sa tamborin ug harpa. 28Wala mo gani ako pahaloka sa akong mga apo ug mga anak. Binuang kining imong gibuhat. 29May katungod gayod unta ako nga mobuhat ug daotan kanimo, apan gipahimangnoan ako kagabii sa Dios sa imong amahan nga dili ka hilabtan. 30Nahibalo ako nga gimingaw ka na pag-ayo sa inyo, busa gusto ka na nga mopauli. Apan nganong gikawat mo man ang akong mga dios?”

31Mitubag si Jacob kaniya, “Wala ako mananghid kanimo kay nahadlok ako nga basin ug pugson mo pagkuha gikan kanako ang imong mga anak. 32Apan bahin sa imong mga dios nga nawala, si bisan kinsa nga nagkuha niini, mamatay. Sa atubangan sa atong mga paryente, tan-awa kon may kabtangan ka ba dinhi kanamo ug kon aduna, kuhaa.” Wala makahibalo si Jacob nga si Raquel diay ang nagkuha sa mga dios-dios ni Laban.

33Busa gipangita ni Laban ang iyang mga dios-dios sa tolda ni Jacob, sa tolda ni Lea, ug sa tolda sa duha ka sulugoon nga babaye, apan wala gayod niya kini makita. Migawas siya sa tolda ni Lea, ug misulod sa tolda ni Raquel. 34Apan gitagoan na ni Raquel ang mga dios-dios ilalom sa muntora sa kamelyo, ug iya kining gilingkoran. Nangita si Laban didto sa tibuok tolda ni Raquel apan wala gayod siyay nakita. 35Miingon si Raquel kaniya, “Tay, ayaw lang kasuko kon dili ako makatindog kay naa man gud ang akong binulan.” Padayon nga nangita si Laban apan wala gayod niya makita ang mga dios-dios.

36Wala na mapugngi ni Jacob ang iyang kasuko, busa miingon siya kang Laban, “Unsa may nahimo ko batok kanimo? Unsa may akong sala nga gigukod mo man gayod ako? 37Karon nga nasusi mo na ang tanan kong mga kabtangan, may nakita ka ba nga imo? Kon anaa, ibutang kini dinhi sa atubangan sa akong mga paryente ug sa imong mga paryente, ug sila ang mohukom kanato. 38Sa 20 ka tuig nga didto ako sa inyo, bisan kausa wala gayod makuhai sa ilang pagburos ang imong mga bayeng kanding ug karnero. Ug wala gayod ako makakaon sa imong mga laking karnero. 39Wala ko na dad-a kanimo ang mga hayop nga gipatay sa ihalas nga mga mananap; giilisan ko kini dayon. Gipabayran mo usab kanako ang mga hayop nga gikawat panahon man sa adlaw o sa gabii. 40Nagaantos ako sa kainit sa adlaw, ug sa katugnaw sa kagabhion, ug kulang ako kanunay sa tulog. 41Sa 20 ka tuig nga pagpuyo ko sa inyo, 14 ka tuig akong nagaalagad kanimo alang sa imong duha ka anak nga babaye, ug unom ka tuig sa pagbantay sa imong mga kahayopan. Ug sulod usab nianang mga tuiga, kanapulo mo usab-usaba ang akong suhol. 42Kon wala pa ako ubani sa Dios nga gitahod sa akong amahan nga si Isaac, nga mao usab ang Dios ni Abraham, gipalayas mo na tingali ako nga wala gayoy dala. Apan nakita sa Dios ang akong kalisod ug paghago, busa gibadlong ka niya kagabii.”

Ang Kasabotan ni Jacob ug ni Laban

43Mitubag si Laban, “Kanang mga babaye akong mga anak, ug ang ilang mga anak akong mga apo. Ug kanang mga kahayopan ako usab. Tanan nga makita mo ako. Apan, unsa pa may akong mahimo sa akong mga anak ug mga apo karon? 44Sige, maghimo kita ug kasabotan ug pamatud-an ta kini.”

45Busa mikuha si Jacob ug dako nga bato ug iya kining gipatindog isip handomanan. 46Unya gisugo niya ang iyang mga paryente nga magtapok ug mga bato diha daplin niini. Pagkahuman, nangaon sila duol sa tinapok nga mga bato. 47Ginganlan ni Laban ang tinapok nga mga bato ug Jegar Sahaduta.31:47 Jegar Sahaduta: Ang buot ipasabot niini sa pinulongang Aramico, tinapok isip pagpamatuod. Apan ginganlan kini ni Jacob nga Galeed.31:47 Galeed: Ang buot ipasabot sa Hebreo, tinapok isip pagpamatuod.

48Miingon si Laban, “Kining tinapok nga mga bato magpamatuod sa kasabotan natong duha.” Mao kana ang hinungdan kon nganong ginganlan kadtong maong tinapok ug Galeed. 49Gitawag usab kini ug Mizpa,31:49 Mizpa: Ang buot ipasabot sa Hebreo, bantayanan. tungod kay miingon si Laban, “Hinaut pa nga bantayan kita sa Ginoo sa atong panagbulag. 50Ug kon dili mo ayohon pagtratar ang akong mga anak, o maminyo ka pa ug lain, hinumdomi nga bisan dili ako masayod, anaa ang Dios nga saksi sa atong kasabotan.”

51Miingon pa gayod si Laban kang Jacob, “Ania ang tinapok nga mga bato ug ang bato nga handomanan nga magapamatuod sa atong kasabotan. 52Kining tinapok nga mga bato ug ang bato nga handomanan mao ang magapamatuod sa atong kasabotan nga dili ako molapas niining tinapok nga mga bato aron paghimo ug daotan kanimo, ug dili ka usab molapas niining tinapok nga mga bato ug bato nga handomanan aron paghimo ug daotan kanako. 53Hinaut pa nga ang dios31:53 dios: o, mga dios; o, Dios. sa imong apohan nga si Abraham ug ang dios31:53 dios: o, mga dios; o, Dios. sa akong amahan nga si Nahor, nga mao usab ang mga dios31:53 mga dios: o, dios; o, Dios. sa ilang amahan nga si Tera, mao ang mohukom kanatong duha.” Nanumpa usab si Jacob sa ngalan sa Dios nga gitahod sa iyang amahan nga si Isaac. 54Naghalad si Jacob didto sa bukid, ug unya gitawag niya ang iyang mga paryente ug nangaon sila. Nagpabilin sila didto sa bukid nianang gabhiona.

55Sayo kaayo nianang pagkabuntag, gihalokan ni Laban ug gipanalanginan ang iyang mga anak ug mga apo, ug milakaw siya balik sa iyang dapit.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 31:1-55

Јаков бежи из Харана

1Чуо је Јаков да Лаванови синови говоре: „Јаков је присвојио све што припада нашем оцу. Све ово богатство је стекао од имовине нашег оца.“ 2Јаков је приметио и по Лавановом лицу да се овај према њему не држи као раније.

3Тада Господ рече Јакову: „Врати се у земљу својих отаца, у свој родни крај, и ја ћу бити с тобом.“

4Јаков је тада позвао Рахиљу и Лију у поље где је било његово стадо, 5и рекао им: „Видим по лицу вашег оца да се не држи према мени као раније. Али са мном је био Бог мога оца. 6Ви и саме знате да сам за вашег оца радио свом својом снагом. 7Међутим, ваш отац ме је варао и десет пута ми мењао плату. Ипак, Бог му није допустио да ми нанесе штету. 8Ако би он рекао: ’Свако шарено грло ће ти бити плата’, онда би цело стадо младило шарену младунчад. А ако би рекао: ’Свако пругасто грло ће ти бити плата’, онда би стадо младило пругасту младунчад. 9Тако је Бог узимао стоку од вашег оца и давао је мени.

10Једном, кад се стадо парило, у сну сам видео да су јарци који су се парили с козама били пругасти, местимично бели и шарени. 11Тада ме је Анђео Божији позвао у сну: ’Јакове!’ Ја се одазвах: ’Ево ме!’ 12Анђео ми рече: ’Подигни свој поглед и уочи да су сви јарци који се паре с козама, пругасти, местимично бели и шарени. Видео сам, наиме, све што ти је Лаван учинио. 13Ја сам Бог који ти се објавио у Ветиљу, где си помазао стуб и где си учинио завет са мном. Зато се сад спреми и напусти ову земљу, па се врати у своју родну земљу.’“

14Рахиља и Лија му одговоре на то: „Зар ми још имамо икакав део наследства у дому нашег оца? 15Није ли на нас гледао као на туђинке? Нас је продао, а новац који је за нас добио је потрошио! 16Све то богатство што га је Бог узео од нашег оца припада нама и нашој деци. Зато учини све што ти је Бог рекао.“

17Тада се Јаков спреми, те посади своју децу и своје жене на камиле. 18Затим потера сву своју стоку пред собом, сву своју имовину коју је стекао, стоку коју је сабрао у Падан-Араму, па се запути к своме оцу, Исаку, у хананску земљу.

19Кад је Лаван отишао да стриже своје овце, Рахиља је украла кућне идоле који су припадали њеном оцу. 20Јаков је, пак, заварао Лавана Арамејца тиме што није дао да овај наслути да ће он побећи. 21Тако је Јаков побегао са свим што је било његово. Прешао је реку Еуфрат и запутио се према галадском горју.

Лаван иде у потеру за Јаковом

22Трећег дана су јавили Лавану да је Јаков побегао. 23Овај је тада повео своје рођаке и кренуо у потеру за Јаковом седам дана хода. Стигао га је код брда Галад. 24Али Бог је дошао к Арамејцу Лавану ноћу, у сну и рекао му: „Пази да не предузимаш ништа против Јакова, ни добро ни зло.“

25Лаван је, дакле, стигао Јакова. Јаков је поставио свој шатор на једном брду, а Лаван је са својим рођацима поставио свој шатор на брду Галад. 26Лаван рече Јакову: „Шта си то урадио? Обмануо си ме и побегао са мојим ћеркама као да су ратне заробљенице. 27Зашто си тајно побегао и обмануо ме? Да си ми рекао да идеш ја бих те испратио с весељем и песмом, уз бубњеве и лире. 28А ниси ми дао ни да изљубим своју унучад и своје ћерке. Заиста си лудо поступио. 29У мојој је моћи да вам наудим. Али Бог твога оца ми је прошле ноћи рекао: ’Пази да не предузимаш ништа против Јакова, ни добро, ни зло.’ 30У реду, сад, отишао си јер си чезнуо за очинским домом, али зашто си украо моје богове?“

31Јаков одговори Лавану: „Био сам се уплашио, јер сам мислио да ћеш отети своје ћерке од мене. 32А ако код кога нађеш своје богове, тај неће остати на животу. Покажи овде пред нашим рођацима шта ја то имам код себе што је твоје, па носи!“ Јаков, наиме, није знао да је Рахиља украла идоле.

33Лаван је ушао у Јаковљев шатор, па у шатор Лије, те у шатор двеју слушкиња, али тамо ништа није нашао. Онда је изашао из Лијиног шатора и ушао у Рахиљин. 34Рахиља је, пак, узела идоле и ставила их у седло своје камиле и села на њих. Лаван је претражио цели шатор, али идоле није нашао.

35А Рахиља је рекла своме оцу: „Нека се не љути мој господар што не могу да устанем пред њим; снашло ме је, наиме, оно што обичава у жена.“ Тако је Лаван тражио, али није могао да нађе идоле.

36Тада је Јаков плануо и стао да се препире с Лаваном: „Које је то моје злодело и која је моја кривица, те ме тако прогањаш? 37Ево, испреметао си цело моје покућство, па какав си предмет из свога дома пронашао? Стави га овде, пред моју и твоју родбину, па нек они пресуде између нас двојице.

38За ових двадесет година колико сам био с тобом, твоје овце и козе се нису јаловиле, нити сам јео од овнова из твога стада. 39Оно што би дивља звер растргла, теби нисам доносио, него бих губитак сам надокнадио. То си захтевао од мене без обзира да ли је грло било украдено дању или ноћу. 40Дању ме је сатирала жега, а ноћу хладноћа. Сан се није спуштао на моје очи. 41Од ових двадесет година које сам провео у твојој кући, четрнаест година сам ти служио за твоје две ћерке, а шест година за твоје стадо, иако си ми мењао плату десет пута. 42Да са мном није био Бог мога оца, Бог Аврахамов и Страх Исаков, ти би ме отпустио празних руку. Али Бог је видео моју муку и труд мојих руку, те је синоћ пресудио.“

43Лаван одговори Јакову: „Ћерке су моје ћерке, деца су моја деца, стадо је моје стадо и све што видиш је моје. А ипак, шта данас могу да учиним овим својим ћеркама или деци коју су родиле? 44Стога, хајде да ја и ти склопимо савез, па да то буде сведок између мене и тебе.“

45Јаков је тада узео један камен и усправио га као стуб. 46Онда је рекао својим рођацима: „Сакупите камење.“ Они су узели камење и начинили од њега гомилу. Затим су заједно јели код те гомиле. 47Лаван ју је назвао Јегар-Сахадута31,47 Јегар-Сахадута на арамејском значи Гомила сведочанства., а Јаков је назвао Галед31,47 Галед на јеврејском значи исто што и Јегар-Сахадута на арамејском..

48Онда Лаван рече: „Нека ова гомила данас буде сведок између тебе и мене.“ Зато је названа Галед, 49али и Миспа, јер је Лаван рекао: „Нека Господ мотри на мене и на тебе кад не будемо видели један другога. 50Ако будеш злостављао моје ћерке, или ако поред мојих ћерки узмеш себи друге жене, па да и нико не буде био с нама, пази: Господ је сведок између мене и тебе.“

51Лаван још рече Јакову: „Ево, овде је гомила а овде је стуб који сам усправио да буде међа између мене и тебе. 52Сведок је ова гомила, а сведок је и овај стуб, да ја нећу прелазити ову гомилу да ти наудим, нити да ћеш ти прелазити овај стуб и ову гомилу да мени наудиш. 53Нека Бог Аврахамов и бог Нахоров, и бог њиховог оца, суде међу нама.“

Јаков се тада заклео Страхом свога оца Исака. 54Затим је Јаков принео жртву на брду и позвао своју родбину на обед. Након обеда су преноћили на брду.

55У рано јутро Лаван устане, изљуби своје унуке и ћерке и благослови их. Затим крене и врати се у своје место.