Ang Pulong Sa Dios

Genesis 28:1-22

1Busa gipatawag ni Isaac si Jacob. Gipanalanginan niya kini ug gimandoan, “Ayaw gayod pangasawa ug taga-Canaan. 2Adto sa Padan Aram,28:2 Padan Aram: usa ka dapit sa Mesopotamia. didto sa panimalay ni Betuel nga amahan sa imong inahan, ug pangasaw-a ang usa sa mga anak nga dalaga ni Laban nga igsoon sa imong inahan. 3Hinaut nga panalanginan ka sa Makagagahom nga Dios ug hatagan ug daghang mga kaliwat aron mahimo kamong usa ka dakong pundok sa mga katawhan. 4Hinaut nga ihatag usab niya kanimo ug sa imong mga kaliwat ang panalangin nga gihatag niya kang Abraham, aron mapanag-iya mo kining yuta nga imong gipuy-an karon ingon nga dumuduong. Kini nga yuta gihatag sa Dios kang Abraham.” 5Unya gipalakaw ni Isaac si Jacob sa Padan Aram, sa dapit ni Laban nga anak ni Betuel nga Aramehanon. Si Laban igsoon ni Rebeka nga inahan ni Jacob ug ni Esau.

Nangasawa Pag-usab si Esau

6Nahibaloan ni Esau nga gipanalanginan ni Isaac si Jacob ug gipaadto sa Padan Aram aron didto mangita ug pangasaw-onon. Nahibalo usab siya nga sa dihang gipanalanginan ni Isaac si Jacob, gimandoan niya kini nga dili mangasawa ug taga-Canaan. 7Ug nahibaloan usab niya nga mituman si Jacob sa ilang ginikanan ug miadto sa Padan Aram. 8Busa nakita ni Esau nga dili diay gusto sa iyang amahan ang mga babaye nga taga-Canaan. 9Busa miadto siya sa iyang uyoan nga si Ishmael nga anak ni Abraham kang Hagar. Ug gawas sa iyang duha ka asawa, gipangasawa pa gayod niya si Mahalat nga anak ni Ishmael ug igsoon ni Nebayot.

Nagdamgo si Jacob sa Betel

10Mibiya si Jacob sa Beersheba ug milakaw paingon sa Haran. 11Sa dihang misalop na ang adlaw, nakaabot siya sa usa ka dapit ug didto siya nagpabilin niadtong gabhiona. Mikuha siya ug usa ka bato ug iya kining giunlanan sa iyang pagkatulog. 12Unya, nagdamgo siya nga may usa ka hagdan nga nagbarog sa yuta ug misangko sa langit. Nakita niya ang mga anghel sa Dios nga nagsaka-kanaog sa hagdan. 13Nakita usab niya ang Ginoo nga nagtindog sa ibabaw sa hagdan28:13 sa ibabaw sa hagdan: o, sa tapad niya. ug miingon kaniya, “Ako mao ang Ginoo, ang Dios ni Abraham ug ni Isaac. Ihatag ko kanimo ug sa imong mga kaliwat kining yuta nga imong gihigdaan. 14Ang imong mga kaliwat mahimong sama kadaghan sa abog sa yuta. Magkatag kamo sa nagkalain-laing bahin niining yutaa.28:14 sa nagkalain-laing bahin niining yutaa: sa literal, sa kasadpan, sa sidlakan, sa amihan, ug sa habagatan. Pinaagi kanimo ug sa imong mga kaliwat, panalanginan ko ang tanang mga katawhan sa kalibotan. 15Hinumdomi gayod kanunay nga kauban mo ako ug bantayan ko ikaw bisan asa ka paingon. Dad-on ko ikaw pagbalik niining yutaa ug dili ko ikaw biyaan hangtod nga matuman ko ang akong saad kanimo.”

16Unya nakamata si Jacob ug miingon sa iyang kaugalingon, “Wala ako makahibalo nga ania diay ang Ginoo niining dapita.” 17Gikulbaan siya ug miingon, “Katingalahan kining dapita! Puloy-anan kini sa Dios ug kini ang pultahan paingon sa langit.”

18Pagkabuntag, sayo kaayong mibangon si Jacob. Gikuha niya ang bato nga iyang giunlanan ug gipatindog ingon nga usa ka handomanan. Unya gibuboan niya kini ug lana aron idedikar ngadto sa Dios. 19Ginganlan ni Jacob kadtong dapita ug Betel.28:19 Betel: Ang buot ipasabot sa Hebreo, puloy-anan sa Dios. Apan kaniadto Luz ang ngalan niadto nga dapit. 20Unya nanumpa si Jacob nga nagaingon, “O Dios, kon ubanan mo ako ug bantayan niining akong lakaw ug hatagan ug pagkaon ug bisti, 21ug kon makabalik ako sa balay sa akong amahan nga walay daotang mahitabo kanako, ilhon ko ikaw Ginoo nga akong Dios. 22Kining bato nga akong gipatindog isip usa ka handomanan magapamatuod sa imong presensya niini nga dapit.28:22 sa imong presensya niini nga dapit: sa literal, nga puloy-anan sa Dios. Ug ihatag ko kanimo ang ikapulo sa tanan nga ihatag mo kanako.”

New Serbian Translation

1. Мојсијева 28:1-22

1Исак позва свога сина Јакова и благослови га. Онда му заповеди: „Не узимај себи за жену неку од хананских девојака. 2Спреми се и пођи у Падан-Арам, у дом Ватуила, оца твоје мајке, и тамо узми себи за жену једну од ћерки Лавана, брата твоје мајке. 3А Бог Свемоћни нека те благослови и учини те родним и бројним, тако да постанеш скуп народа. 4Нека ти подари Аврахамов благослов, па нека твоје потомство заузме земљу у којој боравиш као дошљак, земљу коју је Бог дао Аврахаму!“ 5Исак отпреми Јакова, те овај оде у Падан-Арам, к Лавану, сину Арамејца Ватуила, брату Ревеке, мајке Јакова и Исава.

6Исав је видео кад је Исак благословио Јакова и послао га у Падан-Арам да тамо нађе себи жену, те да му је заповедио док га је благосиљао: „Не узимај себи за жену неку од хананских девојака!“, 7и да је Јаков послушао свога оца и своју мајку те отишао у Падан-Арам. 8Тада је Исав увидео да су хананске девојке мрске његовом оцу Исаку, 9па је отишао к Исмаилу, те се, поред жена које је већ имао, оженио Махалатом, ћерком Аврахамовог сина Исмаила, а Навајотовом сестром.

Јаковљев сан у Ветиљу

10А Јаков оде из Вир-Савеје и запути се у Харан. 11Кад је дошао до неког места, зауставио се да преноћи, јер је сунце било зашло. Узео је један камен с оног места, ставио га под главу, па легао. 12Уснио је сан: лестве стоје на земљи, а врх им допире до неба, и анђели Божији пењу се и силазе по њима. 13На њима је, горе,28,13 Или: тамо, поред њега. стајао Господ. Он рече: „Ја сам Господ, Бог твога претка Аврахама и Бог Исаков. Земљу на којој лежиш даћу теби и твоме потомству. 14Твојих ће потомака бити као праха земаљског; раширићеш се на запад, исток, север и југ. Преко тебе и твога потомства ће бити благословена сва племена на земљи. 15Ево, ја сам с тобом: чуваћу те где год пођеш и довешћу те натраг у ову земљу. Нећу те оставити, него ћу извршити што сам ти рекао.“

16Јаков се ту пробуди од сна и рече: „Заиста је Господ на овом месту, а ја то нисам знао!“ 17Сав престрашен рекао је: „Како је страшно ово место! Није то ништа друго него ли Дом Божији, а ово су врата небеска.“

18Јаков устане ујутро, узме онај камен што га је ставио под главу, усправи га као стуб и на њега излије уље. 19То место је назвао „Ветиљ“28,19 Ветиљ значи Дом Божији.. Тај град се раније звао Луз.

20Јаков се ту заветовао, рекавши: „Ако Бог буде са мном и сачува ме на овом путу којим идем, да ми хлеба за јело и одеће да се облачим, 21и у миру се вратим у дом свога оца и Господ се као Бог мој покаже, 22онда ће овај камен што сам га поставио као стуб, бити Дом Божији. А од свега што ми будеш дао, теби ћу давати једну десетину.“