Ang Pulong Sa Dios

Genesis 19:1-38

Ang Pagkadaotan sa mga Tawo sa Sodoma

1Kilomkilom na sa dihang miabot kadtong duha ka anghel sa Sodoma. Naglingkod niadto si Lot sa pultahan sa lungsod. Pagkakita ni Lot kanila, mitindog siya sa pagtagbo kanila. Unya miyukbo siya agig pagtahod kanila ug miingon, 2“Kon mahimo, hapit una kamo sa akong balay. Makapanghimasa kamo didto ug adto kamo matulog karong gabii. Ug ugma sayo kamo nga makapadayon sa inyong paglakaw.” Apan mitubag sila, “Ayaw na lang, adto na lang kami matulog sa plasa karong gabii.” 3Apan gipugos gayod sila ni Lot, busa miuban na lang sila sa iyang balay. Nagaandam si Lot ug daghang pagkaon ug ilimnon. Nagpaluto usab siya ug pan nga walay patubo, ug nangaon sila.

4Sa nangandam na sila sa pagpanghigda, nangabot ang mga batan-on ug tigulang nga mga lalaki sa Sodoma gikan sa tanang dapit sa lungsod, ug gilibotan nila ang balay ni Lot. 5Misinggit sila ngadto kang Lot, “Hain na ang imong mga bisitang lalaki nga miabot karong gabii? Pagawasa sila dinhi kay gusto kaming makighilawas kanila.”

6Migawas si Lot aron atubangon sila, ug gisirhan niya ang pultahan human siya makagawas. 7Miingon siya kanila, “Mga higala, nagahangyo ako nga dili ninyo buhaton kanang gihunahuna ninyo nga daotan. 8Aduna akoy duha ka anak nga dalaga. Ihatag ko sila kaninyo ug buhata ang gusto ninyong buhaton ngadto kanila. Apan ayaw lang ninyo hilabti kining duha ka tawo, kay mga bisita ko sila ug angay ko silang panalipdan.” 9Apan miingon ang mga tawo, “Dumuduong ka lang dinhi! Si kinsa ka nga motudlo kanamo sa angay namong buhaton? Pahawa diha! Basin mas labaw pa kadaotan ang among buhaton diha kanimo kay kanila.” Unya gitulod nila si Lot. Moduol unta sila sa pultahan aron sa pagguba niini, 10apan giablihan kini sa duha ka anghel nga didto sa sulod ug gibira si Lot, ug gisira ang pultahan. 11Unya gibutahan nila ang mga tawo sa gawas aron dili na sila makatultol sa pultahan.

Gipaikyas si Lot sa Sodoma

12Miingon ang duha ka anghel kang Lot, “Kon may mga anak ka pa o mga umagad nga lalaki o mga kaparyentehan dinhi sa lungsod, ipahilayo silang tanan niining dapita, 13kay laglagon namo kining lungsora. Nadungog sa Ginoo ang daghang mga reklamo batok sa labihan kadaotan nga mga tawo niining dapita. Busa gipadala niya kami aron sa paglaglag niini.”

14Unya giadtoan ni Lot ang iyang mga umagaron19:14 mga umagaron: o, mga umagad. nga lalaki ug giingnan, “Pagdali, biya kamo dinhi kay laglagon sa Ginoo kining lungsora.” Apan wala sila motuo kay abi nila ug nagtiaw-tiaw lang si Lot.

15Sa dihang mibanagbanag na, gipadali-dali sa mga anghel si Lot sa pagbiya sa lungsod. Miingon sila, “Pagdali! Dad-a ang imong asawa ug duha ka anak nga babaye nga ania dinhi ug biya kamo dayon, kay basig maapil kamo sa paglaglag niining lungsod.” 16Apan naglangay-langay pa si Lot. Busa tungod kay nalooy ang Ginoo kanila, gikuptan sa mga anghel ang ilang mga kamot ug gidala sila gawas sa lungsod.

17Sa dihang didto na sila sa gawas, miingon ang Ginoo,19:17 ang Ginoo: sa Hebreo, siya. “Panagan kamo! Ayaw gayod kamo paglingi o paghunong sa bisan asa nga bahin niining kapatagan. Panagan kamo sa bukid aron dili kamo mamatay.” 18Apan mitubag si Lot, “Ginoo19:18 Ginoo: o, Sir., ayaw na ako padagana sa bukid. 19Gikaloy-an mo ako ug gipakita mo ang imong kaayo kanako pinaagi sa pagluwas sa akong kinabuhi. Apan layo kaayo kadtong bukid; basig maapsan ako sa katalagman ug mamatay ako sa dili pa makaabot didto. 20Anaay gamay nga lungsod sa unahan. Duol ra kana; mahimo ba akong modagan diha aron makaikyas ug maluwas ang akong kinabuhi?” 21Mitubag ang Ginoo19:21 Ginoo: sa Hebreo, siya. kaniya, “Oo, mosugot ako sa imong hangyo; dili ko laglagon kanang lungsora. 22Sige, panagan na kamo didto, kay dili ko mahimo ang angay kong buhaton hangtod nga dili pa kamo makaabot didto.”

Gitawag ang maong lungsod nga Zoar.19:22 Zoar: Ang buot ipasabot, gamay.

Ang Paglaglag sa Sodoma ug Gomora

23Hayag na sa dihang nakaabot sila si Lot sa Zoar. 24Unya gipaulanan sa Ginoo ug nagadilaab nga asupre ang Sodoma ug Gomora. 25Gilaglag sa Ginoo ang duha ka lungsod ug ang tibuok kapatagan. Nangamatay ang tanang nagpuyo didto apil ang tanang tanom. 26Milingi ang asawa ni Lot, ug nahimo siyang haligi nga asin.

27Sayo pa kaayo nianang pagkasunod adlaw, miadto si Abraham sa dapit diin nakigsulti siya sa Ginoo. 28Milantaw siya sa Sodoma ug Gomora ug sa tibuok nga kapatagan. Nakita niya ang aso nga miulbo gikan sa yuta, sama sa aso nga naggikan sa usa ka dako nga hurnohan. 29Gihinumdoman sa Dios si Abraham, kay sa dihang gilaglag niya ang mga lungsod sa kapatagan diin nagpuyo si Lot, gipaikyas una niya kini aron dili maapil.

Ang Gigikanan sa mga Moabihanon ug Amonihanon

30Nahadlok si Lot nga mopuyo sa Zoar, busa mibalhin siya sa bukid uban sa iyang duha ka anak nga dalaga ug didto nagpuyo sa langub. 31Usa niana ka adlaw, miingon ang magulang nga anak ngadto sa iyang manghod, “Tigulang na ang atong amahan ug wala gayoy lalaki dinhi nga mangasawa kanato aron makabaton kitag anak sama sa ginahimo bisan diin. 32Maayo pag paimnon nato ang atong amahan ug bino hangtod nga mahubog, unya makighilawas kita kaniya aron nga makabaton kitag anak pinaagi kaniya.” 33Busa niadtong gabhiona, gihubog nila ang ilang amahan. Unya nakighilawas ang magulang nga anak sa iyang amahan. Tungod sa sobra nga kahubog ni Lot wala gayod siya makahibalo kon unsa ang nahitabo.

34Pagkasunod nga adlaw, miingon ang magulang sa iyang manghod, “Nakighilawas ako sa atong amahan kagabii. Karong gabii, paimnon na usab nato siya ug bino hangtod nga mahubog siya, ug ikaw na usab ang makighilawas kaniya aron makabaton kitang duha ug anak pinaagi kaniya.” 35Busa gihubog na usab nila ang ilang amahan nianang pagkagabii, ug ang manghod na usab ang nakighilawas kaniya. Sa labihan niya nga kahubog wala gihapon makahibalo si Lot kon unsa ang nahitabo.

36Niining paagiha, namabdos ang duha ka anak ni Lot pinaagi mismo kaniya. 37Nanganak ang magulang ug lalaki ug ginganlan niya kinig Moab.19:37 Moab: Posible nga ang buot ipasabot sa Hebreo, gikan sa akong amahan. Siya ang kagikan sa katawhan nga mga Moabihanon karon. 38Nanganak usab ug lalaki ang manghod ug ginganlan niya kinig Ben Ami.19:38 Ben Ami: Ang buot ipasabot sa Hebreo, anak sa duol ko nga paryente. Siya ang kagikan sa katawhan nga mga Amonihanon karon.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 19:1-38

Уништење Содоме и Гоморе

1Стигну она два анђела увече у Содому баш када је Лот седео код градских врата. Кад их је видео, Лот им је пошао у сусрет, поклонио се лицем до земље 2и рекао: „Молим вас, господо, свратите у дом свога слуге да проведете ноћ и оперете ноге; онда ураните, па наставите својим путем.“

Они одговорише: „Не, преспаваћемо на улици.“

3Но, Лот их је толико салетао да су они коначно свратили к њему и ушли у његову кућу. Онда их је угостио, испекао бесквасни хлеб, па су јели. 4Али пре него што су легли на починак, житељи града – мушкарци Содоме, стари и млади – сав народ до последњег човека, опколе кућу. 5Онда су позвали Лота и рекли му: „Где су они људи што су ноћас дошли к теби? Изведи их к нама да спавамо с њима!“

6Лот изађе к њима на улаз, а врата затвори за собом. 7Онда им рече: „Браћо моја, молим вас, не чините тог зла! 8Ево, имам овде две ћерке које још нису биле у додиру ни с једним човеком. Њих ћу вам извести, па чините с њима што вам је воља; али овим људима не чините ништа, јер су дошли под сенку мога крова.“

9Они му рекоше: „Склони се одатле! Дошао си овде као дошљак, а већ се постављаш за судију. Сад ћемо с тобом да урадимо горе него с њима.“ Онда силовито насрну на Лота и примакну се вратима да их развале. 10Али она двојица испруже руке, увуку Лота к себи и затворе врата. 11А оне људе што су били пред вратима, старе и младе, ударе слепилом тако да нису могли да пронађу врата.

12Онда она двојица упиташе Лота: „Имаш ли овде још кога: зетове, синове и ћерке, или било кога у граду? Изведи их из места, 13јер ћемо га уништити. Тешка је оптужба што га терети пред Господом; он нас је послао да га уништимо.“

14Лот је затим изашао и рекао својим будућим зетовима који су били верени с његовим ћеркама: „Устајте! Одлазите из овог места јер ће Господ уништити град!“ Али њима се чинило да то Лот збија шалу.

15У сам освит зоре, анђели навале на Лота говорећи: „Устани и поведи своју жену и своје две ћерке које су овде, да не будеш затрт кад град буде кажњен!“

16Међутим, Лот је оклевао. Али пошто му се Господ смиловао, они га узму за руку, као и његову жену и његове две ћерке и безбедно их изведу из града.

17Чим су их извели, један од њих рече: „Бежи да спасеш живот! Не осврћи се нити се игде у равници заустављај. Бежи у брда да не будеш затрт!“

18Али Лот им рече: „Немој, Господе19,18 Иако је из контекста јасно да Лот разговара са анђелима (3. лице множине), он их ословљава као Господа (2. лице једнине), и у овом и у наредном стиху., молим те! 19Твој је слуга нашао наклоност пред тобом; шта више, исказао си ми обиље своје милости спасивши ми живот. Али ја не могу да бежим у брда, јер ће ме снаћи несрећа, те ћу погинути. 20Ево, ту у близини има једно мало место где бих могао да побегнем. Није ли заиста мало? Допусти ми да побегнем тамо да спасем живот.“

21Господ19,21 У изворном тексту је он, што истиче нејасноћу са ким Лот разговара, са анђелом или са Господом. му одговори: „Добро, услишићу ти и ову молбу и нећу затрти град о коме говориш. 22Брзо бежи тамо, јер не могу ништа да учиним док ти не стигнеш тамо.“ Зато се тај град зове „Соар“. 23Сунце је излазило над земљом кад је Лот ушао у Соар.

24Тада је Господ на Содому и Гомору сручио кишу од ужареног сумпора – с неба, од Господа – 25па је уништио ове градове и сву ту равницу, све житеље градова и све што је расло на земљи. 26Али Лотова жена се окрете за собом и претвори се у стуб соли.

27Рано следећег јутра, Аврахам устане и врати се на место где је стајао пред Господом. 28Погледао је према Содоми и Гомори и према целој равници, и угледао како се диже дим над земљом као дим из пећи.

29Кад је Бог уништавао градове у равници где је Лот живео, држао је на уму Аврахама, па је извео Лота одатле, и избавио га од истребљења.

Лот и његове ћерке

30Лот је напустио Соар, јер се плашио да остане тамо, и настанио се у брдима са своје две ћерке. Живео је са њима у једној пећини.

31Тада је старија ћерка рекла млађој: „Наш је отац остарео, а у земљи нема мужа да буде са нама, као што је ред по свему свету. 32Хајде да напијемо нашег оца вином и легнемо с њим. Тако ћемо преко нашег оца сачувати потомство.“ 33Исте ноћи опију оне свога оца вином, па старија оде и легне са својим оцем. Он није знао ни кад је легла ни кад је устала. 34Ујутро је старија рекла млађој: „Ево, ја сам прошле ноћи легла са нашим оцем. Хајде да га напијемо вином и ове ноћи, па иди и лези с њим, како би преко нашег оца сачували потомство.“ 35Тако оне поново напију свога оца вином, па млађа ћерка легне с њим. А он опет није знао ни кад је ова легла ни кад је устала. 36Тако су обе ћерке Лотове остале у другом стању са својим оцем. 37Старија ћерка је родила сина и дала му име „Моав“19,37 Значење имена Моав није извесно. Могуће значење је од мог оца.. Он је праотац данашњих Моаваца. 38И млађа је родила сина. Дала му је име „Вен-Ами“19,38 Вен-Ами значи Син мог народа.. Он је праотац данашњих Амонаца.