Ang Pulong Sa Dios

Genesis 18:1-33

Ang Tulo ka Bisita ni Abraham

1Nagpakita ang Ginoo kang Abraham sa dihang didto pa siya nagpuyo duol sa dagkong mga kahoy ni Mamre. Init kadto nga adlaw, ug si Abraham naglingkod-lingkod didto sa pultahan sa iyang tolda. 2Samtang naglantaw-lantaw siya, may nakita siyang tulo ka lalaki nga nagtindog sa unahan. Midagan dayon siya sa pagtagbo kanila. Miyukbo siya agig pagtahod kanila 3ug miingon, “Ginoo,18:3 Ginoo: o, Sir. Mahibaloan nato sa mosunod nga mga bersikulo nga ang nagpakita kang Abraham mao ang Ginoo kauban ang duha ka anghel. kon mahimo, hapit una sa amo. 4Magpakuha ako ug tubig aron makapanghugas kamo sa inyong mga tiil ug unya makapahulay ilalom niining kahoy. 5Mokuha usab ako ug pagkaon alang kaninyo aron may kusog na usab kamo sa inyong paglakaw. Ikalipay ko ang pag-alagad kaninyo samtang ania kamo uban kanamo.” Ug mitubag sila, “Sige, buhata ang imong gisulti.”

6Busa nagdali-dali si Abraham ug sulod sa tolda ug miingon kang Sara, “Pagdali, pagkuha ug usa ka sako sa maayong klase sa harina ug pagluto ug pan.” 7Midagan usab si Abraham ngadto sa iyang mga baka ug nagpili ug tambok nga nati. Gipadali niya kinig paihaw ug paluto sa iyang batan-ong sulugoon. 8Unya gidala niya kini ngadto sa iyang mga bisita, uban sa keso ug gatas. Ug samtang nangaon ang iyang mga bisita ilalom sa kahoy, didto usab si Abraham sa ilang duol nga andam sa pag-alagad kanila.

9Unya, nangutana ang mga bisita kang Abraham, “Hain si Sara nga imong asawa?” Mitubag siya, “Tua sa sulod sa tolda.” 10Ang usa sa mga bisita miingon, “Ipaniguro ko nga mobalik ako dinhi sa sunod nga tuig, sa sama gihapon nga panahon, ug ang imong asawa nga si Sara may anak na nga lalaki.”

Naminaw diay si Sara didto sa pultahan sa tolda sa likod ni Abraham. 11(Tigulang na silang duha ni Abraham ug miundang na gani ang binulan ni Sara.) 12Mikatawa si Sara sa iyang kaugalingon nga nagaingon, “Sa akong katigulangon ganahan pa ba kaha ako makigdulog sa akong bana nga tigulang na usab aron makaanak kami?”

13Unya nangutana ang Ginoo kang Abraham, “Nganong mikatawa si Sara ug miingon, ‘Makaanak pa ba ako nga tigulang na man ako?’ 14May butang ba nga dili mahimo sa Ginoo? Sumala sa giingon ko, mobalik ako dinhi sa sunod nga tuig sa sama gihapon nga panahon, ug si Sara may anak na nga lalaki.”

15Nahadlok si Sara, busa namakak siya. Miingon siya, “Wala ko mokatawa!” Apan miingon ang Ginoo, “Mikatawa ka gayod.”

Nagpakilooy si Abraham alang sa Lungsod sa Sodoma

16Pagkahuman, milakaw ang tulo ka lalaki. Gihatod sila ni Abraham hangtod sa usa ka dapit diin makita nila sa ubos ang lungsod sa Sodoma. 17Miingon ang Ginoo, “Dili ko itago kang Abraham ang akong pagabuhaton. 18Sigurado gayod nga ang iyang mga kaliwat mahimong dako ug gamhanan nga nasod sa umaabot, ug pinaagi kaniya, makadawat ug panalangin ang tanang mga nasod sa kalibotan. 19Gipili ko siya aron iyang mandoan ang iyang mga kaanakan ug mga kaliwat nga motuman sa akong mga sugo pinaagi sa pagbuhat sa husto ug matarong. Ug pinaagi niana, matuman ang akong gisaad kaniya.”

20Unya miingon ang Ginoo kang Abraham, “Daghan na ang mga reklamo bahin sa Sodoma ug Gomora, kay labihan na gayod kadaotan ang maong mga dapit. 21Busa moadto ako didto aron pagsusi kon tinuod ba o dili kini nga mga reklamo.”

22Milakaw ang duha ka lalaki paingon sa Sodoma, apan nagpabilin ang Ginoo uban kang Abraham.18:22 nagpabilin ang Ginoo uban kang Abraham: Sa ubang hubad, nagpabiling nagtindog si Abraham atubangan sa Ginoo. 23Miduol si Abraham sa Ginoo ug nangutana, “Laglagon mo ba ang mga matarong uban sa mga makasasala? 24Kon pananglit may 50 ka tawong matarong niana nga lungsod, laglagon mo ba ang tibuok nga lungsod? Dili mo ba kaloy-an ang lungsod tungod ug alang sa 50 ka mga tawong matarong? 25Imposible nga laglagon mo ang mga matarong uban sa mga makasasala. Dili mahimo nga managsama ra ang pagtagad mo kanila. Ikaw ang nagahukom sa tibuok kalibotan, dili ba nga angay lang nga buhaton mo kon unsa ang husto?” 26Mitubag ang Ginoo, “Kon may makita akong 50 ka tawong matarong sa Sodoma, dili ko laglagon ang tibuok nga lungsod tungod ug alang kanila.”

27Miingon pag-usab si Abraham, “O Ginoo, pasayloa ako nga mangahas sa pagpakigsulti kanimo. Tawo lang ako, ug wala akoy katungod sa pagsulti niini kanimo. 28Kon pananglit may 45 ka tawong matarong, laglagon mo ba ang tibuok nga lungsod tungod kay kulang kini ug lima?” Mitubag ang Ginoo, “Kon may makita akong 45 ka tawong matarong, dili ko laglagon ang lungsod.”

29Midugang pag-ingon si Abraham, “Kon pananglit 40 lang ang matarong?” Mitubag ang Ginoo, “Dili ko laglagon ang lungsod tungod ug alang sa 40 ka tawong matarong.”

30Miingon pag-usab si Abraham, “Ayaw kasuko kanako, Ginoo, kay mangutana pa ako. Kon pananglit may 30 lang ka tawong matarong?” Mitubag ang Ginoo, “Dili ko gihapon laglagon ang lungsod kon may makita akong 30 ka tawong matarong.”

31Miingon pa gayod si Abraham, “Ginoo, pasayloa ako sa akong pagpangahas sa pagpadayon nga makigsulti kanimo. Kon pananglit may 20 lang ka tawong matarong?” Mitubag ang Ginoo, “Dili ko gihapon laglagon ang lungsod tungod ug alang sa 20 ka tawong matarong.”

32Miingon pa gayod pag-usab si Abraham, “Ginoo, ayaw kasuko; kataposan ko na lang gayod kini nga pangutana. Kon pananglit 10 lang ang imong makita nga matarong?” Mitubag ang Ginoo, “Dili ko gihapon laglagon ang lungsod tungod ug alang sa 10 ka tawong matarong.”

33Pagkahuman niyag pakigsulti kang Abraham, mibiya ang Ginoo ug si Abraham mipauli sa ila.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 18:1-33

Аврахам и три тајанствена посетиоца

1Господ се указао Аврахаму код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. 2Аврахам подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље 3и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. 4Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. 5Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“

Они одговорише: „Учини како си рекао.“

6Аврахам је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере18,6 Око 20 kg. брашна, умеси погаче и испеци их!“

7Аврахам онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. 8Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он сам је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели.

9Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“

Аврахам одговори: „Ено је у шатору.“

10Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“

Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. 11И Аврахам и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. 12Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“

13Господ рече Аврахаму: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ 14Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“

15Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“

Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“

Аврахам посредује за Содому

16Затим су људи устали и погледали према Содоми. Аврахам је пошао с њима да их испрати. 17Господ рече: „Зар ћу од Аврахама скривати шта ћу учинити, 18кад ћу од њега учинити велики и моћни народ, преко кога ће бити благословени сви народи на земљи? 19Јер њега сам изабрао да поучи своје синове и свој дом после себе да се држе Господњег пута чинећи што је праведно и право, да би Господ остварио оно што је обећао Аврахаму.“

20Господ настави: „Гласна је тужба против Содоме и Гоморе, јер је њихов грех веома тежак. 21Сићи ћу, стога, да видим чине ли заиста оно за шта их терети тужба што је к мени дошла. Ако није, знаћу.“

22Људи су се оданде запутили ка Содоми, али је Аврахам остао да стоји пред Господом.18,22 Према старојеврејској преписивачкој традицији, изворни текст је био али Господ је стао (остао да стоји) пред Аврахамом. 23Аврахам му приступи и рече: „Зар ћеш погубити и праведнога с грешником? 24Можда у граду има педесет праведника. Зар ћеш и њих да уништиш и не опростиш том месту ради оних педесет који буду у њему? 25Далеко било од тебе да учиниш такву ствар! Зар да погубиш праведнога с грешником, па да праведника снађе исто што и грешника? Далеко било од тебе! Зар ни судија целог света да не чини што је право?“

26Господ одговори: „Ако у граду Содоми нађем педесет праведника, због њих ћу опростити целом месту.“

27Аврахам настави: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу, иако сам прах и пепео. 28Можда у граду недостаје пет од педесет праведника. Зар ћеш уништити цело место због петорице?“

Господ одговори: „Ако нађем тамо четрдесет пет праведника, нећу га уништити.“

29Аврахам му се поново обратио: „А ако се у њему нађе четрдесет праведника?“

Господ одговори: „Нећу га уништити због тих четрдесет.“

30Аврахам опет рече: „Нека се Господ не гневи ако наставим. Шта ако се тамо нађе тридесет праведника?“

Господ одговори: „Нећу га уништити ако их тамо нађем тридесет.“

31Аврахам ће опет: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу. Ако их се у граду нађе двадесет?“

„Нећу уништити град због оних двадесет.“

32Аврахам опет рече: „Нека се мој Господ не љути ако му се само још једном обратим. А ако се у граду нађе само десет праведних?“

Господ одговори: „Нећу га уништити због тих десет.“

33Кад је завршио разговор с Аврахамом, Господ је отишао, а Аврахам се вратио кући.