Ang Pulong Sa Dios

Ezra 4:1-24

Gibabagan ang Pagpatukod Pag-usab sa Templo

1Nabalitaan sa mga kaaway sa tribo ni Juda ug ni Benjamin nga gitukod pag-usab sa mga namalik gikan sa pagkabihag ang templo sa Ginoo, ang Dios sa Israel. 2Busa miadto sila kang Zerubabel ug sa mga pangulo sa mga pamilya, ug miingon, “Tabangan namo kamo sa pagtukod sa templo tungod kay gisimba usab namo ang inyong Dios sama sa inyong gihimo. Nagahalad na kami kaniya, sukad pa sa panahon ni Esarhadon nga hari sa Asiria nga mao ang nagdala kanamo dinhi.” 3Apan mao kini ang tubag nila ni Zerubabel, Jeshua, ug sa mga pangulo sa mga pamilya: “Gisugo kami ni Cyrus nga hari sa Persia nga pagatukoron pag-usab ang templo. Apan wala kamoy labot sa pagpatukod niini alang sa among Dios. Kami lang ang magapatukod niini para sa Ginoo, ang Dios sa Israel.”

4Busa gipaningkamotan gayod sa mga lumulupyo niadtong dapita4:4 lumulupyo niadtong dapita: Tan-awa usab ang 3:3b. nga mawad-an sa kadasig ang katawhan sa Juda, ug gihadlok nila kini aron dili makapadayon sa pagtrabaho sa templo. 5Nagsuhol sila ug mga magtatambag aron babagan ang mga plano sa katawhan sa Juda. Gihimo kini sukad sa panahon nga si Cyrus pa ang hari sa Persia hangtod sa panahon nga si Darius na ang naghari.

Ang Pagbabag sa Pagpatukod sa Templo sa Panahon ni Haring Artaxerxes

6Sa pagsugod sa paghari ni Ahasuerus, ang mga kaaway sa mga lumulupyo sa Juda ug sa Jerusalem nagsulat ug mga sumbong batok kanila. 7Ug sa dihang si Artaxerxes na ang hari sa Persia, nagsulat usab kaniya sila si Bishlam, Mitredat, Tabeel, ug ang uban pa nilang mga kauban. Gisulat nila kini sa pinulongan nga Aramico ug gihubad kini sa pinulongan sa taga-Persia.

8-11Nagsulat usab si Rehum nga gobernador ug si Shimshai nga sekretaryo kang Haring Artaxerxes batok sa mga taga-Jerusalem. Mao kini ang ilang sulat:

“Mahal nga Haring Artaxerxes:

Una sa tanan nagapangumusta kami kanimo, kami nga imong mga alagad dinhi sa probinsya sa kasadpan sa Eufrates. Apil sa mga nagapangumusta mao ang among mga kauban nga mga pangulo ug mga opisyal, ang mga katawhan sa Tripolis, Persia, Erek, Babilonia, ug ang katawhan sa Susa sa yuta sa Elam. Nagapangumusta usab ang mga katawhan nga gipapahawa sa ilang mga dapit ni Osnapar, ang bantogan ug gamhanan nga hari sa Asiria, ug gipapuyo niya sa siyudad sa Samaria ug sa ubang mga dapit sa kasadpan sa Eufrates.

12“Mahal nga Hari, buot namong mahibaloan mo nga ang mga Judio nga gikan sa imong nasod namalik dinhi sa among dapit ug gitukod pag-usab ang daotan ug rebelde nga siyudad sa Jerusalem. Hapit na gani nila mahuman ug ayo ang mga paril ug ang mga pundasyon niini. 13Mahal nga Hari, angay ka usab masayod nga kon matukod pag-usab kining siyudad ug mahuman na ang mga paril niini, dili na mobayad sa mga buhis ug sa uban pang mga bayranan ang mga tawo, ug makaapekto kini sa panudlanan sa gingharian.

14“Tungod kay may katungdanan kami kanimo, Mahal nga Hari, ug dili namo buot nga ikaw maulawan, gipahibalo namo kini kanimo 15aron masusi mo ang mga kasulatan nga gitipigan sa imong mga katigulangan. Pinaagi niini, mahibaloan mo nga ang mga lumulupyo sa siyudad sa Jerusalem rebelde sukad pa kaniadto. Mao gani nga gilaglag kining siyudara tungod kay nahimo kining problema sa mga hari ug sa mga nasod. 16Buot lang namo ipahibalo kanimo, Mahal nga Hari, nga kon matukod pag-usab kining siyudara ug mahuman ang mga paril niini, mawala kanimo ang probinsya nga anaa sa kasadpan sa Eufrates.”

17Mao kini ang tubag nga gipadala sa hari:

Nangumusta ako kaninyo Gobernador Rehum ug Sekretaryo Shimshai, ug sa inyong mga kauban nga nagpuyo sa Samaria ug sa ubang mga dapit sa kasadpan sa Eufrates.

“Hinaut nga maayo ang inyong kahimtang.

18“Ang sulat nga inyong gipadala gihubad sa among pinulongan ug gibasa kanako. 19Nagmando ako nga susihon ang mga kasulatan, ug napamatud-an nga tinuod gayod nga sukad pa kaniadto ang mga lumulupyo sa Jerusalem kanunay nga nagasupak sa mga hari. Naandan na niining dapita ang pagrebelde batok sa gobyerno. 20Nahibaloan ko usab nga ang Jerusalem, ingon man ang tibuok probinsya sa kasadpan sa Eufrates, gidumalahan sa mga gamhanan nga mga hari ug nangolekta kanila ug mga buhis ug uban pang mga bayranan.

21“Karon, pagpagawas kamo ug mando nga undangon na nianang mga tawhana ang pagtukod pag-usab sa siyudad hangtod nga dili ako momando nga tukoron kana. 22Himoa dayon ninyo kini aron dili madaot ang akong gingharian.”

23Human mabasa ngadto kanila ni Rehum, Shimshai, ug sa ilang mga kauban ang sulat ni Haring Artaxerxes, miadto dayon sila sa Jerusalem ug gipugos ang mga Judio sa pag-undang sa pagtukod pag-usab sa siyudad.

Gipadayon ang Pagtukod sa Templo

24Naundang ang pagtukod sa templo sa Dios sa Jerusalem hangtod sa ikaduhang tuig sa paghari ni Darius sa Persia.

New Serbian Translation

Јездрина 4:1-24

Противљење обнови

1Али непријатељи Јуде и Венијамина су чули да је народ из изгнанства почео да зида Дом за Господа, Бога Израиљевог, 2па су приступили Зоровавељу и главарима отачких домова. Рекли су им: „Дајте нам да и ми зидамо са вама! Јер и ми, попут вас, тражимо вашег Бога и жртвујемо му још од времена асирског цара Есарадона који нас је овде довео.“

3Али Зоровавељ, Исус и остали главари отачких домова Израиља су им одговорили: „Није ваше да са нама зидате Дом за нашег Бога. Ми ћемо сами зидати за Господа, Бога Израиљевог, како нам је заповедио цар Кир, цар Персије.“

4Тако је народ земље почео да обесхрабрује подухвате Јевреја и застрашује их да зидају. 5Унајмљивали су саветнике против њих да би их осујетили у намери за све време персијског цара Кира до владавине персијског цара Дарија.

Противљење за време Ксеркса и Артаксеркса

6За време владавине Артаксеркса, на почетку његовог царевања, написали су тужбу против становника Јуде и Јерусалима.

7И за време Артаксеркса су писали Вислам, Митридат, Тавеило и остали њихови другови Артаксерксу, цару Персије. Писано је арамејским писмом и преведено је на арамејски језик4,7 Одељак 4,8–6,18 и 7,12-26 је писан арамејским, тадашњим службеним језиком царства..

8Реум, главни управитељ, и писар Симсај су написали следеће писмо против Јерусалима цару Артаксерксу:

9Од Реума, главног управитеља, Симсаја писара и осталих њихових другова: судија и намесника, оних из Ореха, Вавилонаца, житеља Сусана (то јест Еламаца); 10осталих народа које је повео у изгнанство Асенафар, велики и славни, и настанио их у градове Самарије и осталих с подручја преко реке4,10 Еуфрат..

11Ево, ово је препис писма који су послали цару Артаксерксу:

Твоје слуге, људи с подручја преко реке.

Ево, дакле, 12нека зна цар да Јевреји који су дошли к нама, с твоје стране, дођоше у Јерусалим да зидају град побуне и зла, да обнављају зидине, да су оне завршене и да су темељи обновљени.

13Нека зна цар да, ако се овај град сазида и зидине заврше, они неће више давати данак, порез и царину, па ће цареве ризнице бити оштећене. 14А пошто смо одани двору, не доликује да гледамо ово бешчашће према цару. Зато ти о томе јављамо и шаљемо царе. 15Нека се истражи у дневницима твојих предака и пронаћи ћеш у истим, и знаћеш да је овај град, град бунтовнички, на штету царевима и покрајинама, да је у њему одувек дизана побуна. Због тога је овај град и био разорен. 16Зато обавештавамо цара да, ако се овај град сазида и зидине заврше, ти више нећеш имати имања на подручју преко реке.

17Цар је послао одговор Реуму, главном управитељу, и писару Симсају и осталим њиховим друговима, који су пребивали у Самарији, и осталим с подручја преко реке:

Мир!

Ево, 18писмо које сте нам послали је јасно и гласно прочитано преда мном. 19Издао сам заповест да се све истражи и открили су да се овај град одувек дизао против царева, да се у њему збивао устанак и побуна. 20Силни цареви су владали Јерусалимом и имали власт над свим подручјем преко реке, па су им плаћали данак, порез и царину. 21Сада издајте заповест да ти људи обуставе изградњу тог града док ја не заповедим. 22Пазите да у овоме не будете немарни! Јер, зашто би царско добро било све више на штети и губитку?

23Препис овог писма цара Артаксеркса је наглас прочитан пред Реумом, Симсајем писарем и њиховим друговима. Они пожуре у Јерусалим ка Јеврејима, па их зауставе оружјем и силом.

24Тада су обустављени радови на Божијем Дому у Јерусалиму, а обустава је потрајала до друге године владавине персијског цара Дарија.