Ang Pulong Sa Dios

Deuteronomio 1:1-46

Gimandoan sa Ginoo ang mga Israelinhon sa Pagbiya sa Bukid sa Sinai

1Kini nga libro mahitungod sa mga mensahe nga gisulti ni Moises ngadto sa tanang mga Israelinhon samtang didto sila sa kamingawan, sa sidlakang bahin sa Suba sa Jordan. Nagkampo sila niadto sa Kapatagan sa Jordan1:1 Kapatagan sa Jordan: sa Hebreo, Araba. Mao usab sa bersikulo 7. duol sa Suf, sa tunga-tunga sa Paran ug sa Tofel, Laban, Hazerot, ug Dizahab. 2(Mga 11 ka adlaw ang ilang paglakaw gikan sa Bukid sa Sinai1:2 Bukid sa Sinai: sa Hebreo, Horeb. Mao usab sa bersikulo 19. paingon sa Kadesh Barnea sa Bukid sa Seir.)

3Sa unang adlaw sa ika-11 nga bulan, sa ika-40 nga tuig gikan sa pagbiya sa mga Israelinhon sa Ehipto, gisulti ni Moises kanila ang tanang gipasulti sa Ginoo ngadto kanila. 4Nahitabo kini human mapildi ni Moises1:4 ni Moises: o, sa Ginoo. si Sihon nga hari sa mga Amorihanon nga nagahari sa Heshbon, ug si Og nga hari sa Basan nga nagahari sa Ashtarot ug Edrei.

5Busa didto sa sidlakang bahin sa Suba sa Jordan sa teritoryo sa Moab, gisugilon kanila ni Moises ang kasugoan sa Ginoo. 6Miingon siya, “Sa didto kita sa Horeb nagaingon kanato ang Ginoo nga atong Dios, ‘Dugay na kamong nagpuyo niini nga bukid, 7busa biya na kamo. Pangadto kamo sa kabungtoran sa mga Amorihanon ug sa mga dapit libot niini—sa Kapatagan sa Jordan, sa kabukiran, sa kabungtoran sa kasadpan,1:7 kabungtoran sa kasadpan: sa Hebreo, Shefela. sa Negev, ug sa mga dapit sa daplin sa kabaybayonan. Pangadto kamo sa yuta sa mga Canaanhon ug sa Lebanon, hangtod sa dakong suba nga mao ang Eufrates. 8Tan-awa, gihatag ko na kining yutaa kaninyo. Lakaw kamo ug puy-i kining yutaa nga gisaad ko sa inyong mga katigulangan nga si Abraham, Isaac, Jacob, ug sa ilang mga kaliwat.’ ”

Nagbutang si Moises ug mga Pangulo sa Matag Tribo

(Exo. 18:13-27)

9Niadtong higayona miingon ako kaninyo, “Dili nako kaya nga mangulo kaninyo nga ako lang usa. 10Gipadaghan kamo sa Ginoo nga inyong Dios, ug karon daw sama na kamo kadaghan sa mga bitoon sa langit. 11Hinaut pa nga ang Ginoo, ang Dios sa inyong mga katigulangan, magpadaghan pa gayod kaninyo sa liniboan ka pilo, ug panalanginan niya kamo sumala sa iyang gisaad. 12Apan unsaon ko paghusay ang inyong mga panag-away ug mga problema nga ako lang? 13Busa pagpili kamo gikan sa matag tribo ug mga tawo nga maalamon, masinabuton, ug tinahod. Ug padumalahon ko sila kaninyo.

14“Miuyon kamo nga maayo ang akong plano. 15Busa gipadumala ko kaninyo ingon nga mga maghuhukom ug mga opisyal ang mga tawo nga maalamon ug mga tinahod nga inyong gipili gikan sa inyong mga tribo. Ang uban nangulo sa 1,000 ka mga tawo, ang uban sa 100, ang uban sa 50, ug ang uban sa 10. 16Gimandoan ko ang inyong mga maghuhukom, ‘Husaya ninyo ang mga kaso sa mga tawo, ug maghukom kamo nga matarong, dili lamang sa mga Israelinhon kondili apil usab sa mga langyaw nga nagapuyo uban kaninyo. 17Kinahanglan nga wala kamoy pinalabi sa inyong paghukom; paminawa ninyo ang mga kabos ingon man ang mga adunahan. Ayaw kamo kahadlok kang bisan kinsa, kay ang inyong paghukom naggikan sa Dios. Kon may mga kaso nga lisod alang kaninyo, dad-a kana kanako kay ako ang mohukom niana.’ 18Niadtong higayona gisultihan ko usab kamo sa tanan ninyong angayng himuon.

Nagpadala Sila ug mga Espiya

(Num. 13:1-33)

19“Unya sumala sa mando sa Ginoo nga atong Dios, mibiya kita sa Bukid sa Sinai ug milakaw sa halapad ug makalilisang nga kamingawan nga inyo mismong nakita, ug miadto kita sa kabungtoran sa mga Amorihanon. Pag-abot nato sa Kadesh Barnea, 20miingon ako kaninyo, ‘Nakaabot na kamo sa kabungtoran sa mga Amorihanon nga gihatag kanato sa Ginoo nga atong Dios. 21Tan-awa ang yuta nga gihatag niya kaninyo! Panag-iyahi ninyo kini sumala sa giingon sa Ginoo, ang Dios sa inyong mga katigulangan. Ayaw kamo kahadlok o kaluya.’

22“Unya miduol kamong tanan kanako ug miingon, ‘Magpadala una kita ug mga tawo nga maniid sa dapit aron masuginlan nila kita sa dalan nga atong pagaagian, ug sa mga lungsod nga atong pagasudlon.’

23“Nahunahunaan ko nga maayo kadto nga plano, busa nagpili ako ug 12 ka mga tawo, usa kada tribo. 24Gilatas nila ang kabungtoran, ug nakaabot sila sa Lugut sa Eshcol ug naniid sila didto. 25Sa ilang pagbalik nagdala sila kanato ug mga prutas gikan didto, ug nagbalita usab sila nga maayo ang yuta nga gihatag kanato sa Ginoo nga atong Dios.

26“Apan dili kamo buot moadto didto; misupak kamo sa sugo sa Ginoo nga inyong Dios. 27Nagbagulbol kamo diha sa inyong mga tolda ug nagaingon, ‘Gikapungtan kita sa Ginoo, busa gipagawas niya kita gikan sa Ehipto aron itugyan sa mga kamot sa mga Amorihanon aron paglaglag kanato. 28Unsaon nato pag-adto didto nga gihadlok man kita sa mga naniid sa dapit? Nagaingon sila nga ang mga tawo didto mas kusgan ug mas tag-as kay kanato, ug ang ilang mga lungsod dagko ug gilibotan sa mga paril nga ang gitas-on daw moabot na sa langit. Ug nakita pa nila didto ang mga kaliwat ni Anak.’

29“Unya miingon ako kaninyo, ‘Ayaw kamo kalisang o kahadlok kanila. 30Ang Ginoo nga inyong Dios mag-una kaninyo ug mao mismo ang makiggira alang kaninyo, sama sa inyong nakita nga iyang gihimo didto sa Ehipto 31ug sa kamingawan. Sa tibuok ninyong lakaw, hangtod nga nakaabot kamo niining lugara, nakita ninyo kon giunsa kamo pag-atiman sa Ginoo nga inyong Dios. Sama siya sa amahan nga nagaatiman sa iyang anak.’

32“Apan luyo niining tanan, wala gihapon kamo mosalig sa Ginoo nga inyong Dios 33nga nagauna kaninyo sa inyong paglakaw, pinaagi sa kalayo kon gabii ug sa panganod kon adlaw. Gipangitaan niya kamo ug mga dapit nga inyong makampohan ug gitudloan niya kamo kon asa moagi.

34-35“Sa dihang nadungog sa Ginoo ang inyong mga reklamo, nasuko siya ug nanumpa, ‘Walay bisan usa niining daotang henerasyon ang makakita sa maayo nga yuta nga akong gisaad sa ilang mga katigulangan, 36gawas lang kang Caleb nga anak ni Jefune. Makita niya kini, ug ihatag ko kaniya ug sa iyang mga kaliwat, ang yuta nga iyang naadtoan, kay misunod siya kanako sa kinasingkasing gayod.’

37“Tungod kaninyo, nasuko usab ang Ginoo kanako. Miingon siya kanako, ‘Bisan ikaw dili makasulod sa maong yuta. 38Apan ang imong personal nga katabang nga si Josue nga anak ni Nun makasulod didto. Dasiga siya, kay siya ang mangulo sa mga Israelinhon sa pagpanag-iya sa yuta.’

39Unya miingon ang Ginoo, ‘Makasulod usab sa maong yuta ang inyong mga kabataan nga karon wala pay buot. Nahadlok kamo nga tingalig bihagon sila, apan ihatag ko kanila kining yutaa ug panag-iyahon nila kini. 40Apan mahitungod kaninyo, pamalik kamo sa kamingawan paingon sa Pulang Dagat.’

41“Unya miingon kamo, ‘Nakasala kami sa Ginoo. Molakaw kami ug makiggira sumala sa gimando sa Ginoo nga among Dios kanamo.’ Busa ang matag usa kaninyo nangandam sa inyong mga armas, nga naghunahuna nga sayon lang ang pag-ilog sa mga bungtod.

42“Apan miingon ang Ginoo kanako, ‘Ingna sila nga dili mosulong ug makiggira, tungod kay dili ako mouban kanila. Mapildi sila sa ilang mga kaaway.’

43“Busa giingnan ko kamo, apan wala kamo mamati. Misupak kamo sa sugo sa Ginoo, ug sa inyong kahambog misulong gayod kamo sa mga bungtod. 44Unya nakiggira kaninyo ang mga Amorihanon nga nagpuyo didto, ug daw sama sila sa mga putyukan nga migukod ug mipildi kaninyo gikan sa Seir hangtod sa Horma. 45Namalik kamo ug nanghilak ngadto sa Ginoo, apan wala siya mamati ni magtagad kaninyo. 46Mao kana nga nakapuyo kamo ug dugay sa Kadesh.”

New Serbian Translation

5. Мојсијева 1:1-46

Увод

1Ово су речи које је Мојсије изговорио свем Израиљу с оне стране Јордана, у пустињи у Арави1,1 Арава, или пољана, пустињска равница. насупрот Суфу, између Фарана и Тофела, Лавана, Асирота и Ди Захава. 2А од Хорива до Кадис-Варније преко горе Сир има једанаест дана хода.

3Четрдесете године првога дана једанаестога месеца, Мојсије је рекао Израиљцима све што му је Господ заповедио да им каже. 4Након што је поразио аморејског цара Сихона који је владао у Есевону и васанског цара Ога који је владао у Астароту у Едрајину, 5с оне стране Јордана, у земљи моавској, Мојсије је почео да објашњава овај Закон. Говорио је:

6„Господ, наш Бог, рекао нам је на Хориву: ’Доста сте боравили на овој гори. 7Запутите се у горски крај Аморејаца и свих њихових суседа, у Араву, у горје, у равницу1,7 Сефела. и Негев, у Приморје, у земљу Хананаца, и у Ливан све до велике реке, реке Еуфрата. 8Погледајте! Предао сам вам ову земљу. Идите и заузмите ту земљу за коју се Господ заклео вашим оцима Авра̂му, Исаку и Јакову, да ће је дати њима и њиховом потомству после њих.’

Постављење вођа

9У то време сам вам рекао: ’Не могу са̂м управљати вама. 10Господ вас је толико умножио да вас је данас као звезда на небу. 11Господ, Бог ваших отаца, нека вас умножи хиљаду пута више! Нека вас благослови, као што вам је обећао! 12Како бих, иначе, ја са̂м могао да носим ваш терет, ваша бремена и спорове? 13Изаберите себи из свакога племена људе мудре, разумне и искусне да вам их поставим за главаре.’

14А ви сте ми одговорили: ’Добро је то што си рекао да ћеш учинити!’

15Тада сам узео главаре племена, људе мудре и искусне, па сам их поставио вама за главаре, за заповеднике јединица од хиљаду, стотину, педесет и десет, и за племенске заповеднике. 16У то време сам заповедио вашим судијама: ’Саслушајте своју браћу и судите праведно кад неко има спор са својим сународником, или са странцем. 17Не будите пристрани у суђењу, него саслушавајте како малог, тако великог. Не плашите се никога, јер суд припада Богу. Ако је спор сувише тежак за вас, донесите га мени да чујем.’ 18У то време сам вам заповедио све што имате да чините.

Послање ухода

19Затим смо отишли с Хорива, па смо прешли сву ону велику и застрашујућу пустињу коју сте видели на путу према горском крају Аморејаца, како нам је заповедио Господ, наш Бог. Тако смо дошли у Кадис-Варнију. 20Ја сам вам тада рекао: ’Дошли сте у горски крај Аморејаца, који вам даје Господ, Бог ваш. 21Види, Господ, Бог твој, предао ти је ову земљу. Успни се и освоји је, као што ти је рекао Господ, Бог твојих отаца. Не бој се и не страхуј!’

22Тада сте ми сви ви приступили и рекли: ’Хајде да пошаљемо људе испред нас да извиде земљу и донесу нам извештај о путу којим ћемо ићи и градовима у које ћемо доћи.’

23Овај предлог ми се допао. Зато сам одабрао између вас дванаесторицу људи, из сваког племена по једног. 24Они су кренули, успели се у горје, те дошли у долину Есхол и извидели је. 25Онда су понели у својим рукама плодове те земље, па су се спустили к нама и донели нам извештај. Рекли су: ’Земља коју нам Господ даје је добра.’

Побуна против Господа

26Међутим, ви нисте хтели да пођете горе, него сте се побунили против наредбе Господа, свога Бога. 27Гунђали сте у својим шаторима и говорили: ’Господ нас мрзи! Извео нас је из Египта да нас преда Аморејцима у руке, како би нас истребили. 28Куда да идемо? Наша браћа су напунила наше срце страхом, говорећи: „тај народ је већи и виши растом од нас, а градови су им огромни и опасани зидинама до небеса. И Енаковце смо тамо видели!“’

29Тада сам вам рекао: ’Не страхујте! Не бојте их се! 30Господ, Бог ваш, који иде пред вама, ратоваће за вас, као што је то чинио у Египту на ваше очи. 31У пустињи си видео да те је Господ, Бог твој, носио као што отац носи свога сина током целог пута који сте превалили све док нисте дошли до овог места.’

32Али и поред тога нисте се поуздали у Господа, Бога свога, 33који иде пред вама да вам потражи место за таборовање – ноћу у огњу да видите пут на који сте кренули, а дању у облаку.

34Кад је Господ чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео: 35’Ниједан од ових људи из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим оцима, 36осим Халева, сина Јефонијина. Он ће је видети! Њему и његовим синовима ћу дати земљу у коју је ступио, зато што се потпуно поуздао у Господа.’

37Због вас се Господ разгневио и на мене, па је рекао: ’Ни ти нећеш ући тамо! 38Исус, син Навинов, који стоји пред тобом, ући ће тамо. Охрабри га, јер ће он увести Израиља да прими земљу у посед. 39А ваша деца, за коју сте рекли да ће постати плен, они ће ући тамо. Њима ћу дати да заузму земљу. 40Ви, пак, крените натраг и идите у пустињу према Црвеном мору.’

41Ви сте ми одговорили: ’Згрешили смо Господу. Кренућемо горе и ратовати како је заповедио Господ, Бог наш.’ Сваки човек је припасао своје оружје мислећи да је лако успети се у горски крај.

42Тада ми је Господ рекао: ’Реци им: „Не пењите се и не ратујте, јер нећу бити међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља!“’

43Ја сам вам то рекао, али ви нисте послушали. Побунили сте се против онога што је Господ рекао, па сте се припасали и успели у горје. 44Тада су изашли Аморејци који живе у горју и пресрели вас гонећи вас као пчеле. Тукли су вас од Сира до Орме. 45Онда сте се вратили и плакали пред Господом. Али Господ није слушао ваш вапај, нити се обазрео на вас. 46Зато сте остали у Кадису много дана – онолико колико сте остали тамо.