Nnwom 139 – AKCB & NSP

Akuapem Twi Contemporary Bible

Nnwom 139:1-24

Dwom 139

Dawid dwom.

1Awurade, woahwehwɛ me mu

na woahu me.

2Wunim mʼasetena ne me sɔre;

wufi akyirikyiri hu mʼadwene mu.

3Wunim mʼadifi ne me nnae mu;

wunim mʼakwan nyinaa mu.

4Ansa na mebue mʼano akasa no

Awurade, na wunim ne nyinaa dedaw.

5Woakata me ho nyinaa ahyia

na wobɔ me ho ban.

6Saa nimdeɛ yi yɛ me nwonwa dodo,

ɛkɔ soro dodo ma me sɛ medu ho.

7Ɛhe na metumi afi wo honhom anim akɔ?

Ɛhe na metumi aguan afi wʼanim akɔ?

8Sɛ meforo soro a, wowɔ hɔ.

Na mekɔsɛw me kɛtɛ wɔ asaman a, wo ni.

9Sɛ mede adekyee ntaban tu

na mekɔtena po akyi nohɔ a,

10mpo hɔ na wo nsa begya me akɔ,

na wo nsa nifa beso me mu.

11Na meka se, “Ampa ara sum mmɛkata me so

na hann nnan adesae ntwa me ho nhyia a,”

12sum mpo nyɛ sum mma wo;

na anadwo bɛhyerɛn sɛ awia;

sum ne hann yɛ wo pɛ.

13Na wo na wobɔɔ me honhom

wonwen me wɔ me na awotwaa mu.

14Mekamfo wo, efisɛ woyɛɛ me anwonwakwan so a ɛyɛ hu;

wo nnwuma yɛ nwonwa.

Minim ɛno yiye pa ara.

15Wɔamfa me bɔbea anhintaw wo

bere a wɔyɛɛ me kokoa mu no;

bere a wɔnwenee me wɔ asase bun mu no,

16wʼani huu me, bere a meyɛ mogyatɔw no.

Nna dodow a woatwa ama me no,

wɔakyerɛw ne nyinaa wɔ wo nhoma mu

ansa na mu baako reba mu.

17Onyankopɔn, wo nsusuwii som bo ma me!

woka ne nyinaa bɔ mu a, ɛtrɛw dodo!

18Sɛ mise mɛkan a,

ne dodow bɛboro mpoano nwea,

sɛ minyan a,

me ne wo wɔ hɔ ara.

19Sɛ anka, Onyankopɔn, wubekunkum amumɔyɛfo ɛ!

Mumfi me so, mo a moyɛ mogyapɛfo!

20Wɔde adwemmɔne ka wo ho asɛm;

wʼatamfo mmmɔ wo din pa.

21Awurade, metan wɔn a wɔtan wo,

na mikyi wɔn a wɔsɔre tia wo no ana?

22Minni hwee sɛ ɔtan a mewɔ ma wɔn;

mefa wɔn sɛ mʼatamfo.

23Hwehwɛ me mu, Onyankopɔn, na hu me koma;

sɔ me hwɛ, na hu mʼadwene.

24Hwɛ sɛ bɔne bi wɔ me mu a,

na di mʼanim fa daa nkwa kwan so.

New Serbian Translation

Псалми 139:1-24

Псалам 139

Хоровођи. Давидов Псалам.

1О, Господе, ти ме проничеш

и теби сам познат!

2Знаш ме и кад седим и кад стојим,

познајеш ми мисли издалека.

3Посматраш ме док ходам, док лежим,

и свестан си свих мојих путева.

4Елем, још ми речи на језику нема,

а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!

5Обухваташ ме и спреда и страга,

руку своју на мене полажеш.

6Чудесно ми је то сазнање, узвишено,

немоћан сам да га схватим!

7Од твог Духа где да одем?

Од твог лица куда да побегнем?

8Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;

спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!

9Винем ли се зориним крилима

и преселим на крај мора;

10и тамо ме рука твоја води,

придржава ме десница твоја.

11Све и да кажем –

„Тама ће ме свакако прекрити,

светло око мене ко ноћ ће постати“ –

12од тебе ме ни тама не скрива

и ноћ попут дана сија,

јер и тама ти је као светло!

13Да, ти си ми нутрину створио,

саткао ме у утроби мајке моје!

14Хвалићу те што сам такав саздан,

запањујуће диван,

што су ти дела чудесна;

а душа је моја тога добро свесна.

15Моје кости теби нису сакривене биле,

док сам био стваран на тајноме месту;

док сам био обликован у дубини земље.

16Очи су ме твоје ко заметак гледале;

у твојој су књизи записани дани моји одређени,

а да још ни један од њих постојао није!

17И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!

Како их је много кад се зброје!

18Да их бројим,

више их је него песка;

а када се пробудим,

још увек сам са тобом.

19О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!

Одлазите од мене, крвници!

20Они против тебе сплеткаре,

лажи о теби шире твоји противници.

21О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?

Богобораца се гнушам!

22Мржњом крајњом ја их мрзим!

Душмани су они моји!

23Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,

окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!

24Види да ли идем путем застрањења

и води ме путем из давнина.