Akuapem Twi Contemporary Bible

Mmebusɛm 1:1-33

Botae Ne Nsɛmpɔw

1Dawid babarima Salomo, Israelhene, mmebusɛm ni:

2Ne botae ne sɛ ɛbɛkyerɛ nnipa nyansa ne ahohyɛso;

ne sɛ ɛbɛboa ama wɔate nsɛm a emu dɔ ase;

3sɛ wobenya akwankyerɛ wɔ abrabɔ pa mu,

a ɛbɛma wɔayɛ ade pa, nea ɛteɛ na ho nni asɛm;

4sɛ ɛbɛma nea nʼadwene mu nnɔ anya nyansa

na mmabun anya nimdeɛ ne adwene,

5anyansafo ntie na wɔmfa nka nea wonim ho,

na nea ɔwɔ nhumu nya akwankyerɛ a

6ɛbɛma wate mmɛ ne kasammebu,

anyansafo nsɛnka ne abisaa ase.

7Awurade suro yɛ nimdeɛ mfiase,

na nkwaseafo bu nyansa ne ahohyɛso animtiaa.

Nyansapɛ Ho Afotusɛm

Nnaadaa Ho Kɔkɔbɔ

8Me ba, tie wʼagya akwankyerɛ

na mpo wo na nkyerɛkyerɛ.

9Ɛbɛyɛ wo ti anuonyam abotiri

ne wo kɔn mu atweaban.

10Me ba, sɛ nnebɔneyɛfo twetwe wo a,

mma wɔn ho kwan.

11Sɛ wɔka se, “Bra ma yɛnkɔ;

ma yɛnkɔtetɛw na yenkum obi,

ma yɛnkɔtɛw ntwɛn mmɔborɔni bi;

12ma yɛmmemene wɔn anikann sɛ ɔda,

koraa, te sɛ wɔn a wɔkɔ ɔda mu;

13yebenya nneɛma a ɛsom bo ahorow

na yɛde asade ahyɛ yɛn afi ma;

14fa wo ho bɛhyɛ mu,

na wubenya wo kyɛfa wɔ ahonyade no mu.”

15Me ba, wo ne wɔn nnantew,

mfa wo nan nsi wɔn akwan so;

16Wɔn anan de ntɛmpɛ kɔ bɔne mu,

na wɔde ahoɔhare ka mogya gu.

17So nni mfaso sɛ obi besum nnomaafiri

wɔ beae a anomaa biara hu!

18Saa nnipa yi tetɛw pɛ wɔn ankasa mogya;

wɔtetɛw wɔn ankasa wɔn ho!

19Saa na wɔn a wodi akorɔnne akyi no awiei te;

ɛma wɔhwere wɔn nkwa!

Nyansa A Wɔpo Ho Kɔkɔbɔ

20Nyansa teɛ mu wɔ mmɔnten so,

ɔma ne nne so wɔ aguabɔbea,

21ɔteɛ mu wɔ afasu no atifi,

ɔkasa wɔ kuropɔn no apon ano se,

22“Mo adwenharefo, mobɛyɛ adwenhare akosi da bɛn?

Fɛwdifo bedi fɛw akosi da bɛn?

Nkwaseafo bekyi nimdeɛ akosi da bɛn?

23Sɛ mutiee mʼanimka a,

anka mekaa me koma mu nsɛm nyinaa kyerɛɛ mo

ma muhuu me nsusuwii.

24Nanso sɛ muyii mo aso, bere a mefrɛɛ mo

na amfa obiara ho, bere a meteɛɛ me nsa mu,

25sɛ mopoo mʼafotu,

na moampɛ mʼanimka nti,

26me nso mɛserew mo wɔ mo amanehunu mu;

sɛ abɛbrɛsɛ bi bu fa mo so a, midi mo ho fɛw,

27sɛ abɛbrɛsɛ bi bu fa mo so te sɛ ahum,

na amanehunu bi bɔ fa mo so sɛ mfɛtɛ,

na awerɛhow ne ɔhaw mene mo a,

28“Afei wɔbɛfrɛ me, nanso meremmua;

wɔbɛhwehwɛ me, nanso wɔrenhu me.

29Esiane sɛ wokyii nimdeɛ

na wɔampɛ sɛ wobesuro Awurade,

30sɛ wɔpoo mʼafotu,

na wobuu me nteɛso animtiaa nti,

31wobedi wɔn akwan so aba;

na wɔn nhyehyɛe mu aduan bɛmee wɔn.

32Na ntetekwaafo asoɔden bekum wɔn,

na nkwaseafo tirimudɛ bɛsɛe wɔn;

33Nanso obiara a obetie me no, ɔbɛtena ase asomdwoe mu

na ne ho bɛtɔ no a ɔrensuro ɔhaw biara.”

New Serbian Translation

Приче Соломонове 1:1-33

Сврха и тема

1Мудре приче1,1 Или: пословице, мудре изреке. Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:

2да се стекну мудрост и укор,

поука разумним речима;

3да се прими укор,

размишља о правди, о праведности и честитости;

4да се разборитост лаковернима, знање

и домишљатост младима.

5Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати,

нека учени добије мудар савет:

6да проникне поуку, загонетку,

речи мудрих и њихове приче.

7Знање отпочиње богобојазношћу,

а мудрост и прекор будале презиру.

Увод: позив на прихватање мудрости

Упозорење на позив грешника

8Сине мој, послушај поуку оца свога

и мајке своје савет не одбацуј.

9Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави

и привесци око твога врата.

10Сине мој, ако ли те грешници заводе,

ти не пристај.

11Кажу ли: „Хајде с нама,

у заседу да легнемо, крв невиног

и недужног хајде да вребамо!

12Хајде да их попут Света мртвих1,12 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. прогутамо,

и живе и једре, као оне што у раку иду.

13Покупимо сва добра, све благо!

Накрцајмо своје куће пленом!

14Са нама ћеш добитак да делиш,

нек нам свима буде једна кеса.“

15Сине мој, немој ићи путем с њима,

не дај нози на њихове стазе.

16Јер им ноге ка злу трче

и срљају да крв лију.

17Узалуд се шири мрежа

наочиглед птице.

18Али они чекају у заседи крв своју,

вребају свој живот.

19Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак,

живота коштају.

Мудрост прекорева

20Мудрост по улицама виче,

по трговима диже глас свој;

21по раскршћима, у највећој вреви објављује,

на улазима градских врата казивања своја даје:

22„Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност;

докле ћете, ругачи, у ругању уживати;

докле ћете, тупоглави, мрзети знање?

23Обратите се по прекору моме.

Ево, излићу вам духа свога,

објавићу вам своје речи.

24Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили,

пружала сам руку, а нико марио није;

25све моје савете сте занемарили

и прекоре моје нисте прихватили.

26Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој,

ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;

27кад ваша страхота прође као разарање

и пропаст ваша као олуја када хучи,

када вас задесе мука и невоља.

28Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати,

тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.

29Зато што су мрзели знање

и нису изабрали богобојазност;

30мој савет нису послушали

и одбацили су сваки мој прекор.

31Зато ће јести плод свог пута,

прејешће се савета својих.

32Јер лаковерне ће упропастити отпадништво,

а будале сатрће лакомисленост.

33А ко мене слуша живеће спокојно,

сигуран, без бојазни од недаћа.“