1Awurade, kae nea aba yɛn so;
hwɛ, na hu yɛn animguase.
2Wɔadan yɛn agyapade ama ahɔho,
wɔde yɛn afi ama ananafo.
3Yɛayɛ nyisaa na yenni agyanom,
yɛn nanom yɛ akunafo.
4Ɛsɛ sɛ yɛtɔ nsu a yɛnom;
yebenya nnyina a, gye sɛ yɛtɔ.
5Wɔn a wɔtaa yɛn no abɛn yɛn pɛɛ;
Yɛabrɛ na yennya ahomegye.
6Yɛde yɛn ho maa Misraim ne Asiria
sɛnea yebenya aduan a ɛbɛso yɛn.
7Yɛn agyanom yɛɛ bɔne, na wonni hɔ bio,
na yɛn na wɔn asotwe abɛda yɛn so.
8Nkoa di yɛn so,
na obiara nni hɔ a obegye yɛn afi wɔn nsam.
9Yɛde yɛn nkwa bɔ afɔre de pɛ yɛn anoduan,
afoa a ɛwɔ sare so no nti.
10Yɛn honam adɔ sɛ fononoo.
Ɔkɔm ama atiridii abɔ yɛn.
11Wɔato mmea mmonnaa wɔ Sion,
ne mmabun a wɔwɔ Yuda nkurow so.
12Wɔkyekyere mmapɔmma nsa na wɔasɛn wɔn;
wɔmmfa nidi mma mpanyimfo.
13Mmerante yɛ adwumaden wɔ awiyammo so;
na mmerantewa nan toto wɔ nnyina duruduru ase.
14Mpanyimfo ntena kuropɔn apon ano bio;
mmerante agyae wɔn nnwonto.
15Ahosɛpɛw afi yɛn koma mu;
yɛn asaw adan agyaadwotwa.
16Ahenkyɛw afi yɛn ti so.
Yɛn ara, yennue sɛ yɛayɛ bɔne!
17Eyi nti yɛn koma atɔ beraw,
eyinom nti yɛn ani so ayɛ kusuu
18wɔ Sion bepɔw a ada mpan
na sakraman nenam so no nti.
19Wo, Awurade, di hene afebɔɔ;
wʼahengua fi awo ntoatoaso kosi awo ntoatoaso.
20Adɛn nti na wo werɛ fi yɛn daa yi?
Adɛn nti na wagyaw yɛn, mmere tenten mu yi?
21Ka yɛn bata wo ho bio, Awurade, na yɛatumi asan aba wo nkyɛn;
yɛ yɛn nna foforo sɛ tete no
22gye sɛ woapo yɛn koraa
anaasɛ wo bo afuw yɛn mmoroso.
Народ плаче пред Богом
1Опомени се, Господе, шта нам се догодило;
погледај, види нашу срамоту.
2У туђинске руке пала је баштина наша,
странци се шире по нашим домовима.
3Очева наших нема, сирочад смо постали,
мајке су наше сада удовице.
4Воду за пиће новцем плаћамо,
дрва за гориво такође купујемо.
5Гоне нас као теглеће живинче;
исцепани смо, а не дају нам одмора.
6Идемо, просјачимо по Египту и Асирији
да бисмо имали хлеба да преживимо.
7Наши преци згрешише, али њих нема,
па ми испаштамо за кривице њихове.
8Над нама владају простаци робови
и од њихове силе нико да нас избави.
9Убице харају по земљи,
стављамо живот на коцку идући по храну.
10Од глади горимо као у грозници,
и кожа је наша као пећ ужарена.
11На светињи, на Сиону, силују жене,
по Јудиним насељима девојке.
12Наше главаре рукама својим хватају и вешају,
ни старце наше неће да поштују.
13Младићи као робови окрећу жрвњеве,
дечаци падају под бременима дрва.
14Старци више не седе пред вратима,
младих људи свирка више се не чује.
15Ишчезла је радост из наших живота:
уместо да играмо, ми смо ојађени.
16Са главе је наше круна пала.
Народ признаје грехе
Згрешили смо, сада тешко нама.
17Ето зато срце наше болује!
Ето, зато се очи наше замутише!
18Зато је сионска гора опустошена.
Зато се шакали шуњају по тој пустоши.
Молитва за избављење
19Ти, Господе, остајеш довека,
твој је престо од колена до колена.
20Немој нас занавек заборавити,
немој нас за дуго време оставити.
21Врати нас к себи! Обрати нас, Господе!
Обнови славу нашу из негдашњих дана.
22Зар да нас одбациш потпуно?
Да се на нас срдиш бескрајно?
