1Sɛnea kuropɔn no adan amamfo ni,
kuropɔn a anka nnipa ahyɛ no ma!
Adɛn nti na wayɛ okunafobea a
kan no na anka ɔyɛ ɔkɛse wɔ amanaman no mu?
Nea na ɔyɛ ɔhemmea wɔ amantam no mu no
abɛyɛ afenaa nnɛ.
2Osu yayaayaw anadwo,
nusu sensan nʼafono so.
Nʼadɔfo nyinaa mu no,
obiara nni hɔ a ɔkyekyee ne werɛ.
Ne nnamfonom nyinaa ayi no ama
Wɔayɛ nʼatamfo.
3Amanehunu ne adwumaden akyi no,
Yuda kɔ nnommum mu.
Ɔte amanaman no mu
na onni ahomegyebea.
Wɔn a wɔtaa no nyinaa ato no
wɔ nʼahokyere mu.
4Akwan a ɛkɔ Sion no resu,
efisɛ obiara nkɔ nʼafahyɛ ase.
Nʼapon nyinaa adeda mpan,
na nʼasɔfo si apini,
ne mmabaa di yaw,
na ɔwɔ yawdi a mu yɛ den mu.
5Nʼatamfo abɛyɛ ne wuranom;
wɔn a wɔne no ayɛ adɔm ho adwo wɔn.
Awurade ama awerɛhow aba ne so
nʼamumɔyɛ bebrebe nti.
Ne mma kɔ nnommum mu.
Wɔayɛ nneduafo ama ɔtamfo.
6Anuonyam nyinaa atu
afi Ɔbabea Sion so kɔ.
Ne mmapɔmma ayɛ sɛ aforote
a wonnya adidibea;
na wɔde mmerɛwyɛ aguan
wɔ wɔn ataafo anim.
7Nʼamanehunu ne akyinkyinakyinkyin nna mu no,
Yerusalem kae ademude nyinaa
a na ɛwɔ no wɔ nna a atwa mu no mu.
Ne nkurɔfo kɔtɔɔ ɔtamfo no nsa mu no,
na obiara nni hɔ a ɔbɛboa no.
Nʼatamfo de wɔn ani hwɛɛ no
na wɔserew ne sɛe.
8Yerusalem ayɛ bɔne kɛse
enti ne ho agu fi.
Wɔn a wodi no ni no sopa no,
efisɛ wɔahu nʼadagyaw;
ɔno ankasa gu ahome
na ɔdan nʼani.
9Nʼafideyɛ atu aka ne ntade mu;
wannwene ne daakye ho.
Nʼasehwe yɛ nwonwa;
obiara ankyekye ne werɛ.
“Awurade, hwɛ mʼamanehunu,
efisɛ ɔtamfo adi nkonim.”
10Ɔtamfo no de ne nsa too
nʼademude nyinaa so;
ohuu sɛ amanaman
rehyɛn ne kronkronbea hɔ,
nnipa a woabra sɛ
wɔnnhyɛn wʼasafo mu no.
11Ne nkurɔfo nyinaa si apini
bere a wɔrehwehwɛ aduan;
wɔde wɔn ademude sesa aduan
de nya ahoɔden.
“Awurade, hwɛ na dwene me ho,
efisɛ wobu me animtiaa.”
12“Ɛmfa mo ho ana, mo a mutwa mu wɔ hɔ nyinaa?
Monhwɛ na munhu.
Ɔyaw bi wɔ hɔ a ɛte sɛ me de
a wɔma ɛbaa me so yi,
nea Awurade de baa me so
wɔ nʼabufuwhyew da no ana?
13“Ɔsomaa ogya fii ɔsoro,
ma ɛbaa me nnompe mu.
Osum afiri maa mʼanan
na ɔsan me kɔɔ mʼakyi.
Ɔyɛɛ me pasaa,
metɔɔ beraw da mu nyinaa.
14“Woakyekyere me bɔne ahyɛ konnua mu;
ɔde ne nsa nwen bɔɔ mu.
Wɔde asɛn me kɔn mu
na Awurade atwe mʼahoɔden.
Ɔde me ahyɛ wɔn a
merentumi nnyina wɔn anim no nsa.
15“Awurade apo
akofo a wɔwɔ me ntam nyinaa;
wafrɛ asraafo atia me
sɛ wɔmmɛdwerɛw me mmerante.
Awurade atiatia Ɔbabea Ɔbabun Yuda so
wɔ ne nsakyiamoa mu.
16“Eyinom nti na misu
na nusu aguare me.
Obiara mmɛn a ɔbɛkyekye me werɛ,
nea ɔbɛhyɛ me honhom den nni hɔ.
Me mma agyigya
efisɛ ɔtamfo no adi nkonim.”
17Sion trɛw ne nsa mu
nanso obiara nni hɔ a ɔbɛkyekye ne werɛ.
Awurade ahyɛ ama Yakob se
ne mfɛfo bɛyɛ nʼatamfo;
Yerusalem abɛyɛ
afide wɔ wɔn mu.
18“Awurade yɛ ɔtreneeni,
nanso manni nʼahyɛde so.
Muntie, mo amanaman nyinaa
monhwɛ me yaw.
Me mmerante ne mmabaa
kɔ nnommum mu.
19“Mefrɛɛ mʼadɔfo
nanso woyii me mae.
Mʼasɔfo ne me mpanyimfo
ase tɔree wɔ kuropɔn no mu,
bere a wɔrehwehwɛ aduan adi
na wɔanwuwu.
20“Awurade, hwɛ me mmɔbɔ!
Meredi yaw wɔ me mu,
na me koma mu nso minni ahotɔ,
efisɛ mayɛ otuatewfo kɛse.
Afoa hyɛ me awerɛhow wɔ abɔnten so;
ofie nso yɛ owu nko ara.
21“Nnipa ate mʼapinisi,
nanso obiara nni hɔ a ɔbɛkyekye me werɛ.
Mʼatamfo nyinaa ate mʼamanehunu
wɔn ani gye nea woayɛ no ho.
Ma nna a woahyɛ no mmra
sɛnea wɔbɛyɛ sɛ me.
22“Fa wɔn atirimɔdensɛm nyinaa si wʼanim;
na wo ne wɔn nni
sɛnea wo ne me adi;
esiane mʼamumɔyɛ no nti.
Mʼapinisi dɔɔso
na me koma abotow.”
Несрећни град
1Како седи престоница усамљена!
А некад је пуна људи била.
Град постаде као удовица,
а некад је свет га поштовао.
Та царица међу градовима
робиња је сада потлачена.
2Грозним плачем сву ноћ плаче,
низ образе сузе рони.
Никог нема да је теши сада,
а некада сви јој пријатељи беху.
Савезници сви је издадоше,
постали су њени непријатељи.
3Народ Јудин, робље беспомоћно,
у невољи, у тешком прогонству,
по туђинским сад живе земљама.
Нема места где би да почину.
Одасвуд их окружују гонитељи,
из теснаца никуд да побегну.
4Тужни су путеви ка сионском Дому,
на празнике не долази нико.
Сва су врата разваљена,
свештеници уздишу једнако,
уплакане су девојке које су некад певале.
Сион је у горком ропцу.
5Над њим сада господаре тлачитељи,
због победе ликују непријатељи.
Многобројни су греси сионски,
зато га је Господ изложио патњама.
Насилници заробише децу са Сиона
и одведоше их у изгнанство.
6Повукла се од ћерке сионске,
повукла се сва слава његова.
Кнезови му постадоше као срне
исцрпене од глади,
у бежању изгубише снагу
испред ловаца који их гоне.
7Јерусалим, рушевина усамљена,
свог се сјаја опомиње,
а кад паде непријатељима у руке,
никог нема да му помоћ пружи.
Гледају га тлачитељи,
смеју му се зато што је пао.
Тешки греси и страдања тешка
8Тешки ли су овог града греси!
Гадан ли је, нечист ли је!
Ценише га, а сад га презиру:
Град без части, го је у срамоти.
Само јечи, лице крије,
осврће се, иза себе гледа.
9Види му се да је нечист јако,
али он не мари што га ово снађе.
Ужасно је како он пропада,
а никога нема да га теши.
Погледај, Господе, његову невољу,
јер непријатељи ликују ли, ликују.
10Непријатељ граби, пљачка,
све ризнице овог града.
Јерусалим гледа како странци
проваљују Дому у Светилиште,
а њима си, Господе, забранио
да ступају где ти збор ступа.
11Цвили народ, како да не тугује!
Траже хлеба, трампе драгоцености своје за храну,
не би ли живнули некако.
„Смилуј ми се – плачу – о, Господе!
Смилуј ми се,
јер падох у беду.“
Јерусалим у тузи
12Погледајте ме, сви што пролазите
– град довикује тужно –
Има ли бола сличног овом болу
што погоди мене?
Како ме је Господ ударио
у дан кад се на ме разгневио.
13Послао је огањ са висине,
разгоре га по мојим костима.
Разапео мрежу испред мојих ногу
и на земљу оборио.
Уцвилио ме је и ожалостио
у мукама за сва времена.
14Све моје грехе на мене навалио,
руком их својом у бреме свезао,
на мој га је врат натоварио.
Ослабих од овог терета.
Господ ме је предао мојим душманима,
ја им се пак не могу супротставити.
15Свим мојим јунацима
Господ се наругао.
Дигао је ратнике против мене,
да побије моје узданице младе.
Као грожђе у муљари
изгазио је Господ лепу земљу Јудину.
16Зато из мојих очију као поток лију сузе.
Утешити не може ме нико;
охрабрити не може ме нико.
Синови су моји побеђени,
непријатељ ништа народу не остави.
17Сион руке своје пружа,
али помоћ нико му не пружа.
Господ поста противник народу Јаковљеву,
са свих страна наваљују тлачитељи;
с Јерусалимом поступају
као да је гадост међу њима.
Реч о праведном Богу
18Господ ме је праведно казнио,
јер његову реч нисам послушао.
О, чујте ме, одасвуд народи,
јаде моје гледајте, видите;
девојке моје, младиће моје,
у прогонство отераше.
19Позвах своје савезнике,
а они ми помоћ ускратише.
Свештеници моји и старешине
по градским улицама помреше,
а само су храну тражили
не би ли у животу остали.
20На мој ропац погледај, Господе,
на измученост душе моје.
У грудима срце ми се грчи,
жалостан сам због свога пркоса.
По улицама синове моје убијају,
а унутра, по кућама, смрт коси.
21Како цвилим, чуј ме.
Нема никог да ме утеши.
За моју несрећу душмани су чули,
те ликују зато што си ми је ти послао.
Дај да и мени сване!
Нека слично мени и душмани пате.
22Прокуни њихове опачине све,
рачунај им зло за зло;
мене си већ за грехе казнио,
и њих казни тако.
Само јечим ја у јаду сада,
у мом је срцу туга.
