Hiob 24 – AKCB & NSP

Akuapem Twi Contemporary Bible

Hiob 24:1-25

1“Adɛn nti na Onyankopɔn nhyɛ bere mma atemmu?

Adɛn nti na ɛsɛ sɛ wɔn a wonim no no hwɛ saa da no anim nanso ɛmma da?

2Nnipa yiyi abo a wɔde ato ɔhye;

na wɔde nguankuw a wɔawia kɔ hɔ adidi.

3Wɔpam ayisaa mfurum

na wogye akunafo anantwi sɛ awowaside.

4Wosum ahiafo fi kwan so

na wɔhyɛ asase no so ahiafo ma wɔkɔtetɛw.

5Sɛnea sare so mfurum yɛ no

saa ara na ahiafo no yɛ wɔn adwuma de pɛ aduan;

asase kesee no so na wonya aduan ma wɔn mma.

6Wɔboaboa mmoa aduan ano wɔ mfuw no so

na wodi mpɛpɛ wɔ amumɔyɛfo bobe nturo mu.

7Wonni ntama, na wɔda adagyaw anadwo;

wonni hwee a wɔde kata wɔn ho wɔ awɔw mu.

8Mmepɔw so osu tɔ fɔw wɔn kyam

na wɔtetare abotan no ho, efisɛ wonni nnae.

9Wɔtew ayisaa fi nufu ano;

na wɔfa ohiani abotafowa de si ne ka anan mu.

10Wɔnenam adagyaw a wonni ntama;

wɔsoa awi afiafi, nanso ɔkɔm de wɔn ara.

11Wokyi ngo wɔn adan mu;

wotiatia nsakyiamoa mu, nanso osukɔm de wɔn.

12Wɔn a wɔrewuwu no apinisi fi kuropɔn no mu,

na apirafo kra su pɛ mmoa.

Nanso Onyankopɔn mfa bɔne nto obiara so.

13“Ebinom wɔ hɔ a wɔsɔre tia hann no,

wɔn a wonnim nʼakwan

anaasɛ wɔnnantew nʼatempɔn so no.

14Sɛ adekyee hann no kɔ a, owudifo no sɔre

na okum ohiani ne mmɔborɔni;

anadwo, mu owiawia ne ho sɛ ɔkorɔmfo.

15Ɔwaresɛefo twɛn bere a anim rebiribiri;

ɔka se, ‘obiara renhu me,’

na ɔde nʼanim hintaw.

16Sum mu na nnipa bubu apon wura afi mu,

na adekyee, wɔtoto wɔn ho apon mu;

wɔne hann nni hwee yɛ.

17Sum kabii yɛ adekyee ma wɔn nyinaa;

wɔne sum mu nneɛma a ɛyɛ hu fa nnamfo.

18“Nanso wɔte sɛ ahuru a ɛte nsu ani;

wɔadome wɔn kyɛfa wɔ asase no so,

enti obiara nkɔ bobe nturo no mu.

19Sɛnea ɔhyew ne ɔpɛ hwim sukyerɛmma a anan kɔ no,

saa ara na ɔda de wɔn a wɔayɛ bɔne kɔ ne no.

20Awotwaa werɛ fi wɔn,

na osunson di wɔn nam;

nnipa bɔne de wɔnnkae wɔn bio

na mmom wobubu te sɛ dua.

21Wɔde ɔbea bonin a onni ba yɛ hanam,

na wonhu akunafo mmɔbɔ.

22Onyankopɔn nam ne tumi so twe atumfo kɔ;

ɛwɔ mu sɛ wonya asetena pa de, nanso wonni nkwa ho bɔhyɛ.

23Otumi ma wɔn tena ase asomdwoe mu,

nanso nʼani wɔ wɔn akwan so.

24Wɔma wɔn so bere tiaa bi, na afei wonni hɔ bio;

wɔbrɛ wɔn ase boaboa wɔn ano sɛ nnipa nyinaa;

wotwitwa wɔn gu te sɛ aburow ti.

25“Sɛ eyi nte saa a, hena na obetumi agye me akyinnye

na ama nea maka no ayɛ nsɛnhunu?”

New Serbian Translation

Књига о Јову 24:1-25

1Зашто Свемоћни није одредио времена суда?

Зашто они који га познају не виде дане његове?

2Померају људи међе,

стада отимају, па их напасају;

3сирочади одводе магарца,

вола за залог узимају од удовице.

4Они разгоне убоге са пута,

скривају се заједно сиромаси земље.

5Ено, као дивљи магарци у пустињи иду својим послом;

храну себи траже,

у пустари хлеб за себе и за децу.

6По пољу купе крму,

пабирче по винограду злобника.

7Неодевени су, ноћивају без огртача,

на зими су без покривача.

8Искисли су од планинске кише,

без заклона крије се под стену.

9Сироче од дојења краду

и од сиромаха узимају залог.

10Тумарају обнажени,

неодевени снопље носе, а гладни.

11Међу својим дрворедима цеде уље,

грожђе муљају у каци, а жедни су.

12Стење народ у граду,

за помоћ вапе смртно рањени,

а Богу то није мрско.

13А неки су у друштву оних што ратују против светла,

што не маре за путеве светла

и не живе на стазама његовим.

14У зору се крвник диже,

сиротана и убогог да убије,

а по ноћи је ко лопов.

15Прељубниково око чека сумрак јер говори:

’Да ме око не угледа!’,

па покрива лице своје.

16Кад је тама, лопов куће прокопава,

а по дану се закључава

да за светлост не зна.

17Јер је свима њима јутро попут густог мрака,

предани су ужасима мрака густог.

18Пролете они поврх вода,

проклето им наследство у земљи

и нека ниједан не крене ка виноградима.

19Попут суше и врућине снежне воде кад однесу,

тако и Свет мртвих носи оне што се огрешише.

20Заборавља га мајчина утроба,

црвима је храна;

њега више не спомињу,

неправда ће бити као стабло преломљено.

21Он наваљује на јалову, на нероткињу;

злоставља удовицу.

22Силом својом Бог моћнике одвлачи,

подиже се и нико за живот сигуран није.

23Бог им спокојство даје, па се осилише;

али његове су очи на њиховим путевима.

24Тек за мало уздигну се и већ их нема;

ко сви други пропадају, вену;

одсецају се као вршци класја.

25Ако није тако, ко ће да ми лаж докаже?

Ко ће да обезвреди казивање моје?“