เยเรมีย์ 20 – TNCV & NSP

Thai New Contemporary Bible

เยเรมีย์ 20:1-18

เยเรมีย์และปาชเฮอร์

1เมื่อปุโรหิตปาชเฮอร์บุตรอิมเมอร์ ซึ่งเป็นหัวหน้าใหญ่ดูแลพระวิหารขององค์พระผู้เป็นเจ้า ได้ยินเรื่องที่เยเรมีย์กำลังเผยพระวจนะอยู่ 2ก็ให้คนทุบตีผู้เผยพระวจนะเยเรมีย์ และจับกุมตัวใส่ขื่อคาขังไว้ที่ประตูเบนยามินด้านบนของพระวิหารขององค์พระผู้เป็นเจ้า 3เช้าวันรุ่งขึ้น เมื่อปาชเฮอร์มาปล่อยเยเรมีย์ออกจากขื่อคา เยเรมีย์กล่าวกับเขาว่า “ชื่อที่องค์พระผู้เป็นเจ้าทรงตั้งให้ท่านไม่ใช่ปาชเฮอร์ แต่เป็นมาโกร์มิสสาบิบ20:3 แปลว่าความสยดสยองรอบด้าน 4เพราะองค์พระผู้เป็นเจ้าตรัสว่า ‘เราจะทำให้เจ้าเป็นที่สยดสยองทั้งแก่ตัวเจ้าเองและแก่เพื่อนฝูงทั้งปวงของเจ้า ตาของเจ้าเองจะเห็นพวกเขาล้มตายด้วยคมดาบของเหล่าศัตรู เราจะมอบยูดาห์ไว้ในเงื้อมมือกษัตริย์บาบิโลน ซึ่งจะกวาดต้อนพวกเขาไปยังบาบิโลนหรือฆ่าทิ้ง 5เราจะมอบทรัพย์สมบัติทั้งปวงของกรุงนี้แก่ศัตรูของพวกเขา ได้แก่ผลิตผลทั้งปวง ทรัพย์สินมีค่าและสมบัติทั้งสิ้นของบรรดากษัตริย์ยูดาห์ ศัตรูจะปล้นและริบไปยังบาบิโลน 6ส่วนเจ้า ปาชเฮอร์และทุกคนในครัวเรือนของเจ้าจะต้องไปเป็นเชลยที่บาบิโลน ตายและฝังที่นั่น ทั้งตัวเจ้าและเพื่อนๆที่เจ้าพยากรณ์เท็จให้ฟัง’ ”

เยเรมีย์คร่ำครวญ

7ข้าแต่องค์พระผู้เป็นเจ้า พระองค์ทรงหลอกลวงข้าพระองค์และข้าพระองค์ก็ถูกหลอกให้ตายใจ

พระองค์เหนือกว่าข้าพระองค์และทรงชนะข้าพระองค์

ข้าพระองค์ถูกหัวเราะเยาะวันยังค่ำ

ทุกคนเย้ยหยันข้าพระองค์

8เมื่อใดที่พูด ข้าพระองค์เป็นต้องป่าวร้อง

ประกาศความรุนแรงและความพินาศย่อยยับ

ฉะนั้นพระดำรัสขององค์พระผู้เป็นเจ้า

ทำให้ข้าพระองค์ถูกเย้ยหยันและถูกติเตียนวันยังค่ำ

9แต่หากข้าพระองค์จะกล่าวว่า “ข้าพระองค์จะไม่พูดถึงพระองค์

หรือไม่พูดอะไรในพระนามของพระองค์อีกต่อไป”

พระดำรัสของพระองค์ในจิตใจของข้าพระองค์

ก็เป็นเหมือนไฟที่แผดเผาอยู่ในกระดูก

และข้าพระองค์หมดเรี่ยวหมดแรงที่จะทนเก็บไว้ได้

ข้าพระองค์เก็บไว้ไม่ได้จริงๆ

10ข้าพระองค์ได้ยินเสียงซุบซิบหนาหูว่า

“ความสยดสยองอยู่รอบด้าน!

ให้เรารายงานเรื่องเขา! รายงานเรื่องเขา!”

เพื่อนๆ ของข้าพระองค์

คอยให้ข้าพระองค์พลาดล้ม พวกเขาพูดว่า

“บางทีเขาอาจจะถูกหลอก

แล้วเราจะชนะเขา

และแก้แค้นเขาได้”

11แต่องค์พระผู้เป็นเจ้าทรงอยู่เคียงข้างข้าพระองค์ประหนึ่งนักรบผู้เกรียงไกร

ฉะนั้นบรรดาผู้ข่มเหงข้าพระองค์จะล้มลงและไม่ชนะ

พวกเขาจะล้มเหลวและอัปยศอดสู

พวกเขาจะถูกตราหน้าและเสียเกียรติตลอดไป

12ข้าแต่พระยาห์เวห์ผู้ทรงฤทธิ์ พระองค์ทรงพิเคราะห์ผู้ชอบธรรม

ทรงพินิจดูความคิดจิตใจ

ขอโปรดให้ข้าพระองค์เห็นพระองค์ทรงแก้แค้นคนเหล่านี้

เพราะข้าพระองค์ได้มอบเรื่องราวของข้าพระองค์ไว้กับพระองค์แล้ว

13จงร้องเพลงถวายแด่องค์พระผู้เป็นเจ้า!

จงสรรเสริญองค์พระผู้เป็นเจ้า!

พระองค์ทรงกู้ชีวิตของผู้ขัดสน

จากเงื้อมมือของคนชั่ว

14ขอแช่งวันที่ข้าพเจ้าถือกำเนิดมา!

ขออย่าให้วันที่แม่คลอดข้าพเจ้าออกมานั้นได้รับพร!

15ขอแช่งคนที่นำข่าวไปบอกพ่อของข้าพเจ้า

คนที่ทำให้พ่อของข้าพเจ้าดีใจมาก

โดยบอกว่า “ท่านได้ลูกชายแล้ว!”

16ขอให้คนนั้นเป็นเหมือนเมืองต่างๆ

ที่องค์พระผู้เป็นเจ้าทรงคว่ำทลายโดยปราศจากความเมตตาสงสาร

ขอให้เขาได้ยินเสียงร่ำไห้ในยามเช้า

เสียงโห่ร้องทำศึกยามเที่ยงวัน

17เนื่องจากเขาไม่ฆ่าข้าพเจ้าเสียตั้งแต่อยู่ในครรภ์

ให้ท้องของแม่เป็นหลุมฝังศพของข้าพเจ้า

ให้ท้องของแม่โตอยู่อย่างนั้นตลอดไป

18ทำไมหนอข้าพเจ้าจึงออกมาจากท้องแม่

ต้องเห็นความทุกข์โศกลำเค็ญ

และชีวิตหมดไปกับความอัปยศอดสู?

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 20:1-18

Јеремија и Пасхор

1А Пасхор – Имиров син, свештеник и главни надгледник у Дому Господњем – је чуо како Јеремија пророкује све те речи. 2Тада је Пасхор ударио пророка Јеремију и бацио га у окове, у тамницу код горњих Венијаминових врата, где је Дом Господњи. 3Сутрадан је Пасхор довео Јеремију из тамнице, а Јеремија му је рекао: „Неће те више Господ звати ’Пасхор!’ Име ће ти бити Магор-Мисавив20,3 Дословно: ужас на све стране.. 4Јер овако каже Господ: ’Ево, од тебе ћу ужас да направим и за тебе самог и за све пријатеље твоје! Пашће сви они од мача њихових непријатеља, а ти ћеш све то гледати. И сву ћу Јуду дати у руке цара вавилонског. Он ће да их одведе у изгнанство, у Вавилон, и побиће их мачем. 5Даћу све богатство овог града, сав његов труд, све његове драгоцености, све имање царева Јудиних у руке њихових непријатеља. Они ће то опленити, покупити и однети у Вавилон. 6А ти ћеш, Пасхоре, и сви домаћи твоји отићи у изгнанство, у Вавилон. Тамо ћеш отићи и умрећеш тамо. Тамо ће да сахране и тебе и све твоје пријатеље којима си пророковао лаж.’“

Јеремијина тужбалица

7Завео си ме, о, Господе, и ја сам заведен!

Надјачао си ме и надвладао ме.

Свако ми се руга, целодневна сам им

и прича и подсмех.

8Кад год говорим, ја вапим.

„Насиље и пустош“ вичем!

А Господња реч ми је постала ругло

и целодневни церек.

9А рекао сам: „Не спомињем га више!

Више не говорим у његово име!“

Али у срцу ми је било као ватра,

као пламен стешњен у костима.

Изнурило ме је и више нисам могао

да се суздржавам.

10Чујем шапат многих око мене

и ужас је свуда унаоколо:

„Одајте га! Хајде да га одамо!“

Сада свако с ким сам био у миру

вреба на мој пад:

„Можда се и да завести,

па ћемо га надвладати

и осветићемо му се!“

11А Господ је са мном као ратник свиреп.

Зато ће да посрну гонитељи моји, ништа ми не могу!

Посрамиће се силно јер неће успети,

за незаборав вечни биће њихова срамота.

12О, Господе над војскама, који праведника испитујеш,

који видиш и нутрину и срце;

нек над њима и ја видим ту освету твоју,

јер парницу своју ја сам изложио теби.

13Певајте Господу!

Славите Господа

јер из зликовачких руку

душу убогог избавља!

14Проклет да је дан кад сам се родио!

Не био благословен дан кад ме мајка роди!

15А и нек је проклет човек

што мом оцу благовести –

„Мушко је! Син ти се родио!“ –

и тако га силно обрадовао.

16Нек тај човек буде попут градова

што је Господ сатро,

на које се смиловао није.

Нека јутром нарицање слуша,

а у подне поклич од ратника.

17Што ме не усмрти у материци

и зашто ми моја мајка гроб није постала!

Што за веке векова не оста утроба јој трудна!

18Зашто сам изашао из материце,

муку и тугу да гледам,

моји дани у срамоти да дођу свом крају.