สุภาษิต 10 – TNCV & NSP

Thai New Contemporary Bible

สุภาษิต 10:1-32

สุภาษิตของโซโลมอน

1สุภาษิตของโซโลมอนมีดังนี้

ลูกฉลาดทำให้พ่อสุขใจยินดี

ส่วนลูกโง่เขลาทำให้แม่เศร้าใจ

2ทรัพย์สมบัติที่ได้มาอย่างทุจริตนั้นไม่จีรังยั่งยืน

แต่ความชอบธรรมช่วยกอบกู้ให้พ้นจากความตาย

3องค์พระผู้เป็นเจ้าไม่ทรงปล่อยให้คนชอบธรรมหิวโหย

และไม่ทรงปล่อยให้คนชั่วร้ายสมปรารถนา

4มือที่เกียจคร้านทำให้ยากจน

ส่วนมือที่ขยันหมั่นเพียรทำให้มั่งคั่ง

5ผู้ที่สะสมพืชผลในฤดูร้อนเป็นลูกที่รอบคอบ

ส่วนผู้ที่หลับใหลในฤดูเก็บเกี่ยวเป็นลูกที่ทำให้ขายหน้า

6พระพรอยู่เหนือศีรษะของคนชอบธรรม

แต่ความทารุณโหดร้ายไหลท่วมปากของคนชั่ว10:6 หรือแต่ปากของคนชั่วซุกซ่อนความโหดร้ายทารุณ

7ชื่อของคนชอบธรรมจะใช้เป็นคำอวยพร

แต่ชื่อของคนชั่วจะเสื่อมเสียไป

8จิตใจที่ฉลาดจะรับคำสั่งสอน

ส่วนคนโง่พูดพล่อยๆ ก็ถึงแก่หายนะ

9คนที่เดินอยู่ในทางเที่ยงตรงจะเดินอย่างมั่นคง

ส่วนคนที่เดินอยู่ในทางคดจะถูกเปิดโปง

10ผู้ที่ขยิบตาอย่างมีเลศนัยสร้างความเดือดร้อน

และคนโง่พูดพล่อยๆ ก็ถึงแก่หายนะ

11ปากของคนชอบธรรมเป็นบ่อน้ำพุซึ่งให้ชีวิต

แต่ปากของคนชั่วซุกซ่อนความโหดร้ายทารุณ

12ความเกลียดชังยั่วยุให้เกิดความแตกแยก

แต่ความรักบดบังความผิดทั้งมวล

13สติปัญญาพบได้จากริมฝีปากของผู้มีวิจารณญาณ

ส่วนไม้เรียวมีไว้หวดหลังคนไร้สามัญสำนึก

14คนฉลาดสั่งสมความรู้

แต่ปากของคนโง่นำไปสู่ความย่อยยับ

15ความมั่งคั่งของคนรวยเป็นเหมือนป้อมปราการของเขา

ส่วนความยากจนเป็นหายนะของคนจน

16คนชอบธรรมได้ชีวิตเป็นค่าจ้าง

ส่วนคนชั่วได้ความบาปและความตายเป็นสมบัติ

17ผู้ที่รับฟังคำสั่งสอนก็สำแดงทางสู่ชีวิต

ส่วนผู้ที่ไม่แยแสคำตักเตือนก็พาคนอื่นหลงผิด

18ผู้ที่ซ่อนเร้นความเกลียดชังมีริมฝีปากที่โกหก

ผู้ที่กระพือคำนินทาว่าร้ายเป็นคนโง่

19ไม่อาจหยุดความบาปได้ด้วยการพูดมาก

ผู้ที่รู้จักยั้งลิ้นของตนก็เป็นคนฉลาด

20ลิ้นของคนชอบธรรมคือเงินเนื้อดี

ส่วนจิตใจของคนชั่วก็ไม่ค่อยมีค่า

21ริมฝีปากของคนชอบธรรมหล่อเลี้ยงคนมากมาย

แต่คนโง่ตายเพราะขาดสามัญสำนึก

22พระพรขององค์พระผู้เป็นเจ้านำความมั่งคั่งมาให้

และไม่ได้ทรงแถมความทุกข์ร้อนมาด้วย

23คนโง่เพลิดเพลินกับการทำชั่ว

แต่ผู้มีความเข้าใจเพลิดเพลินในสติปัญญา

24สิ่งที่คนชั่วหวาดกลัวจะมาถึงเขา

ส่วนสิ่งที่คนชอบธรรมปรารถนาจะบรรลุผล

25เมื่อมรสุมพัดกระหน่ำ คนชั่วร้ายก็สิ้นไป

แต่คนชอบธรรมยืนหยัดมั่นคงเป็นนิตย์

26เหมือนน้ำส้มกับฟัน และควันกับตา

คนเกียจคร้านก็ทำให้ผู้ที่ใช้งานเขาขัดเคืองเช่นนั้น

27ความยำเกรงองค์พระผู้เป็นเจ้าต่อชีวิตให้ยืนยาว

แต่ปีเดือนของคนชั่วถูกตัดทอน

28ความหวังของคนชอบธรรมจบลงด้วยความปีติยินดี

ส่วนความหวังทั้งสิ้นของคนชั่วก็สูญเปล่า

29ทางขององค์พระผู้เป็นเจ้าเป็นป้อมปราการของคนไร้ที่ติ

แต่เป็นความหายนะของคนชั่ว

30คนชอบธรรมจะไม่มีวันถูกถอนรากถอนโคน

ส่วนคนชั่วร้ายจะอยู่บนโลกได้ไม่นาน

31ปากของคนชอบธรรมให้ปัญญา

แต่ลิ้นที่ปลิ้นปล้อนจะถูกตัดออก

32ริมฝีปากของคนชอบธรรมรู้ว่าอะไรเหมาะสม

ส่วนปากของคนชั่วรู้แต่สิ่งที่ตลบตะแลง

New Serbian Translation

Приче Соломонове 10:1-32

Приче Соломонове

1Мудре приче Соломона:

Мудар син радује свог оца,

а безуман син је жалост мајци својој.

2Бескорисно је непоштено богатство,

а праведност избавља од смрти.

3Не да Господ да је гладна душа праведника,

а жудњу зликовца одбацује.

4Сиромах је ко год ради рукама лењивим,

а богатство стичу руке марљивих.

5Мудар је син који лети сакупља,

а срамотно ради син што о жетви спава.

6Благослови су над главом праведника,

а уста зликоваца насиље скривају.

7Блажено је сећање на праведника,

а спомен на зликовца ће иструлити.

8Човек мудрог срца прихвата заповести,

а блебетави безумник ће сатрвен бити.

9Спокојно живи ко честито живи,

а ко накарадно живи биће разоткривен.

10Јад задаје ко оком намигује,

а блебетало ће сатрвено бити.

11Уста су праведникова врело живота,

а уста зликоваца насиље скривају.

12Мржња замеће свађу,

а љубав све грехе покрива.

13Мудрост ћеш наћи на уснама оштроумног,

а батина је за леђа безумнога.

14Мудри људи сабирају знање,

а брбљива уста близу су пропасти.

15Богатство је богатоме попут утврђења,

а сиромасима сиромаштво њихово попут рушевине.

16Праведнику је живот награда,

а казна за грехе накнада зликовцу.

17На стази живота је онај ко пази на опомену,

а тумара онај ко не мари за укор.

18Безумник је ко прикрива мржњу лажљивим уснама,

а шири клевету.

19Кад је речи много, грех је неизбежан;

разборито чини онај ко заузда уста.

20Сребро је пробрано праведников језик,

а срце зликовца мале је вредности.

21Многе хране уста праведника,

а безумни гину због безумља.

22Господњи благослов обогаћује

и тегобу са собом не носи.

23Злобнику је злоба ко забава,

а мудрост је за промишљеног.

24Зликовца стиже оно чега се боји,

а праведном се жеља испуњава.

25Као кад прохуји вихор ветар, тако ни зликовца нема,

а праведникови темељи су вечни.

26Као сирће зубима и дим очима,

такав је ленштина ономе ко га упосли.

27Богобојазност умножава дане,

а године зликоваца ће се скратити.

28Праведни се радују у нади,

а нада ће злобних да исхлапи.

29Пут Господњи је тврђава честитоме,

а пропаст за злотворе.

30Праведника неће довека пољуљати,

а злотвори неће населити земљу.

31Мудрошћу рађају уста праведника,

а језик ће развратника ишчупан да буде.

32Уживање није страно праведним уснама,

а ни разврат устима зликовца.