ปัญญาจารย์ 3 – TNCV & NSP

Thai New Contemporary Bible

ปัญญาจารย์ 3:1-22

มีเวลาสำหรับทุกสิ่ง

1มีเวลาสำหรับทุกสิ่ง

มีกำหนดเวลาสำหรับกิจกรรมทุกอย่าง ภายใต้ฟ้าสวรรค์นี้

2มีเวลาเกิด เวลาตาย

เวลาปลูก เวลาถอน

3เวลาฆ่า เวลาเยียวยารักษา

เวลารื้อถอน เวลาสร้างขึ้นใหม่

4เวลาร้องไห้ เวลาหัวเราะ

เวลาไว้ทุกข์ เวลาเต้นรำ

5เวลาโยนก้อนหิน เวลาเก็บรวบรวมก้อนหิน

เวลาโอบกอด เวลาหันหนี

6เวลาค้นหา เวลาเลิกรา

เวลาทะนุถนอม เวลาเหวี่ยงทิ้งไป

7เวลาฉีกขาด เวลาซ่อมแซม

เวลานิ่งเงียบ เวลาพูดจา

8เวลารัก เวลาเกลียด

เวลาสงคราม เวลาสันติ

9คนเราได้อะไรจากการตรากตรำทำงานหรือ? 10ข้าพเจ้าเห็นภาระซึ่งพระเจ้าทรงวางไว้บนมนุษย์ 11พระองค์ทรงทำให้ทุกสิ่งงดงามตามเวลาของมัน ทั้งทรงตั้งนิรันดร์กาลไว้ในจิตใจของมนุษย์ ถึงอย่างนั้นมนุษย์ก็ไม่สามารถหยั่งรู้ถึงสิ่งที่พระเจ้าทรงทำตั้งแต่ต้นจนจบได้ 12ข้าพเจ้ารู้ว่าสำหรับมนุษย์ไม่มีอะไรดีไปกว่าการทำตัวให้มีความสุข และทำดีขณะยังมีชีวิตอยู่ 13คนเราทุกคนควรกิน ดื่ม และหาความอิ่มใจในการตรากตรำทำงานทั้งสิ้น เพราะนี่คือของขวัญจากพระเจ้า 14ข้าพเจ้ารู้ว่าทุกสิ่งที่พระเจ้าทรงทำจะดำรงอยู่นิรันดร์ ไม่สามารถเพิ่มอะไรเข้าไป หรือตัดทอนอะไรออกได้ พระเจ้าทรงทำไว้เพื่อมนุษย์จะยำเกรงพระองค์

15อะไรก็ตามที่เป็นอยู่ และอะไรที่จะเกิดขึ้น

ก็เป็นอยู่มาก่อนแล้ว

และพระเจ้าจะทรงนำอดีตมาพิพากษาอีก3:15 หรือพระเจ้าจะทรงเรียกอดีตให้หวนกลับมาอีก

16ยิ่งกว่านั้น ภายใต้ดวงอาทิตย์ ข้าพเจ้ายังเห็นอีกว่า

ในที่แห่งการพิพากษาก็มีความชั่วร้ายอยู่ด้วย

ในที่ของความยุติธรรมก็มีความเลวทรามอยู่ด้วย

17ข้าพเจ้ารำพึงว่า

“พระเจ้าจะทรงนำทั้งคนชอบธรรมและคนอธรรมมาพิพากษา

เพราะจะมีเวลาสำหรับทุกเรื่อง

มีเวลาสำหรับการกระทำทุกอย่าง”

18ข้าพเจ้าคิดอีกว่า “สำหรับมนุษย์ พระเจ้าทรงทดสอบพวกเขา ก็เพื่อพวกเขาจะเห็นว่าตนเองก็เหมือนสัตว์ 19ชะตากรรมของมนุษย์ก็เหมือนของสัตว์ ทั้งสองมีอันเป็นไปเหมือนกัน ฝ่ายหนึ่งตาย อีกฝ่ายหนึ่งก็ตาย ต่างก็มีลมปราณ3:19 หรือวิญญาณเช่นกัน มนุษย์ไม่ได้เปรียบมากกว่าสัตว์ ทุกสิ่งล้วนอนิจจัง 20ทั้งสองพวกต่างไปสู่ที่แห่งเดียวกัน ล้วนมาจากธุลีดินและต้องกลับกลายเป็นธุลีดิน 21ใครจะรู้ได้ว่าจิตวิญญาณของมนุษย์ขึ้นไปยังเบื้องบนหรือไม่ และวิญญาณของสัตว์3:21 หรือใครจะรู้จักจิตวิญญาณของมนุษย์ซึ่งขึ้นสู่เบื้องบน หรือวิญญาณของสัตว์ซึ่งลงสู่พิภพโลกหรือไม่?”

22ฉะนั้นข้าพเจ้าเห็นว่าสำหรับมนุษย์แล้ว ไม่มีอะไรดีไปกว่าที่จะสนุกกับงาน เพราะนั่นเป็นส่วนของเขา ใครเล่าจะทำให้เขาเห็นได้ว่าจะมีอะไรเกิดขึ้นหลังจากเขา?

New Serbian Translation

Књига проповедникова 3:1-22

Време за све

1Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:

2време рађања и време умирања;

време сађења и време вађења посађеног;

3време убијања и време лечења;

време рушења и време грађења;

4време плакања и време смејања;

време жаљења и време играња;

5време разбацивања камења и време сакупљања камења;

време грљења и време растајања;

6време трагања и време мирења са губитком;

време чувања и време бацања;

7време цепања и време ушивања;

време ћутања и време говора;

8време љубави и време мржње;

време рата и време мира.

9И каква је корист трудбенику од његовог труда? 10Посматрао сам посао који је Бог дао људима да се њиме баве. 11Наиме, све је предивно створио у прикладно време. Чак им је и вечност ставио у срца, али људи не могу да докуче дела која Бог чини од почетка до свршетка. 12Открио сам да за њих ништа боље нема него да се радују и чине добро сав свој живот; 13да сви људи једу и пију, да уживају корист труда свога. И то је Божији дар. 14Сазнао сам да све што Бог чини остаје довека, да томе ништа не може да се дода и да од тога ништа не може да се одузме, да све што Бог чини јесте да би га се људи бојали.

15И све што је било, јесте и сада,

и све што ће тек да буде, већ је било,

а Бог тражи оно што је минуло.

16Још сам видео под капом небеском:

да на месту правде стоји неправедност

и на месту праведности стоји неправедност.

17Казао сам у свом срцу:

„Бог ће да суди

и праведнику и неправеднику,

јер постоји прикладно време,

за сваку ствар и дело свако.“

18Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 19Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 20На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 21Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?

22Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?