Boży wybór
1Stojąc przed obliczem Chrystusa, chcę zgodnie z prawdą i bez kłamstwa, z czystym sumieniem i w Duchu Świętym, powiedzieć, 2że noszę w sercu głęboki smutek i ból. 3Nawet sam chciałbym być odłączony od Chrystusa, gdyby to pomogło moim rodakom, 4Izraelitom! To ich właśnie wybrał Bóg, otoczył ich chwałą, zawarł z nimi przymierze, przekazał im Prawo, pokazał, jak mają Mu służyć, i dał tak wiele obietnic. 5Ich przodkowie kochali Boga i z tego narodu pochodzi Chrystus—Ten, który jest ponad wszystkim, Bóg uwielbiony na wieki. Amen!
6Boże obietnice się spełniły. Nie wszyscy bowiem, którzy pochodzą z Izraela, są prawdziwymi Izraelitami. 7I nie każdy potomek Abrahama jest rzeczywiście jego dzieckiem—Bóg uznał bowiem za jego potomków tylko tych, którzy pochodzą od jego syna Izaaka. 8Oznacza to, że nie wszystkie dzieci Abrahama są dziećmi Boga, a jedynie te, które urodziły się zgodnie ze złożoną wcześniej Bożą obietnicą. 9Brzmiała ona tak: „Za rok o tej porze Sara będzie miała syna”.
10Również Rebeka, żona naszego przodka Izaaka, urodziła chłopców—bliźniaków. 11Ale zanim się jeszcze urodzili i zanim cokolwiek zrobili—dobrego czy złego—Bóg okazał swoją wolę i wybór, 12niezależny od ludzkich czynów. Powiedział Rebece: „Starszy brat będzie służył młodszemu”. 13Czytamy w Piśmie: „Ukochałem Jakuba, a odrzuciłem Ezawa”.
14Jaki z tego wniosek? Czy Bóg jest niesprawiedliwy? Absolutnie nie! 15Powiedział przecież Mojżeszowi:
„Komu chcę, okazuję miłość,
a komu chcę, okazuję litość”.
16Wybór zależy więc nie od tego, który go pragnie lub się o niego stara, ale od Boga, który okazuje łaskę. 17Czytamy przecież w Piśmie, że Bóg powiedział faraonowi: „Powołałem cię po to, aby pokazać ci moją moc i aby poznał Mnie cały świat”. 18Bóg okazuje więc miłość temu, komu chce, a tego, kogo zechce, czyni upartym.
19Wiem, że zaraz powiesz: „Dlaczego więc Bóg ma do ludzi pretensje o to, że zachowują się tak, a nie inaczej? Czy ludzie mogą sprzeciwiać się Jego decyzjom?”. 20Człowieku! Nawet nie pytaj w ten sposób! Kim jesteś, żeby krytykować Boga? Czy gliniany garnek może powiedzieć garncarzowi: „Dlaczego mnie takim ulepiłeś?”. 21Czy garncarz nie ma prawa z tej samej gliny ulepić naczynia na specjalne okazje i naczynia do użytku codziennego? 22Bóg, chcąc okazać swój gniew i ogromną moc, cierpliwie znosił ludzi przeznaczonych na gniew i zmierzających do zagłady. 23Ma też prawo wyrazić swoją dobroć tym, z których uczynił naczynia do przechowywania bogactw swojej chwały. 24Powołał nas nie tylko spośród Żydów, ale i spośród pogan. 25Dawno temu, zapowiedział bowiem przez proroka Ozeasza:
„Nazwę swoim ludem tych,
którzy nie należeli do Mnie,
i pokocham tych,
którzy nie byli kochani”.
26Pismo mówi także:
„Kiedyś mówiono wam,
że nie jesteście moim ludem.
Teraz zaś zostaniecie nazwani,
dziećmi żywego Boga”.
27Również prorok Izajasz zapowiedział:
„Choćby liczba potomków Izraela była tak wielka,
jak ilość ziaren piasku nad morzem,
to tylko garstka zostanie ocalona.
28Pan szybko wykona na ziemi swój wyrok
i sprawiedliwie zakończy swoje dzieło”.
29W innym miejscu Izajasz powiedział:
„Gdyby Pan nieba nie pozostawił z nas garstki,
zostalibyśmy wytraceni jak mieszkańcy Sodomy,
i spotkałaby nas ta sama kara,
co mieszkańców Gomory”.
Niewiara Izraela
30Jaki więc płynie z tego wniosek? Taki, że chociaż poganie nie zabiegali o uniewinnienie przez Boga, otrzymali je—przez wiarę. 31Izrael zaś, pragnąc uzyskać uniewinnienie dzięki Prawu Mojżesza, nie osiągnął go. 32Dlaczego? Bo czynił to nie przez wiarę, ale przez uczynki. Potknęli się o „kamień obrazy”, 33o którym Pismo mówi:
„Kładę na górze Syjon kamień obrazy
i skałę, o którą wielu się potknie.
Ten jednak, kto mu uwierzy,
nie zawiedzie się”.
Бог и јудејски народ
1Говорим истину у Христу. Моја савест ми по Светом Духу сведочи да не лажем, 2кад кажем да осећам велику жалост и да ме срце непрестано боли 3за своју браћу, моје сроднике по телесном пореклу. Ради њих бих желео да сам будем проклет и одвојен од Христа. 4Они су Израиљци: њима припада синовство, слава, савези, њима је дан Закон, богослужење и обећања. 5Њихови су и преци, а од њих води људско порекло и Христос, који је над свима Бог. Њему нек је слава довека! Амин.
6Ипак, Божија реч није затајила. Јер нису сви који су по рођењу Израиљци, прави Израиљци, 7нити су Аврахамова деца сви који су његово потомство, него: „Преко Исака ће се твоје потомство наставити.“ 8То значи да деца по телесном пореклу нису Божија деца. Само се деца рођена на основу обећања рачунају у Аврахамово потомство. 9Ово је реч обећања: „Доћи ћу у ово време, и Сара ће имати сина.“ 10И не само она. На исти начин је и Ревека зачела с нашим праоцем Исаком. 11Наиме, синови се тада још нису били родили, нити су учинили ни добро ни зло. Тада јој је Бог, да би учинио трајном одлуку о изабрању, 12које не зависи од учињених дела, него од онога који позива, рекао: „Старији ће млађему служити.“ 13Баш као што је написано:
„Јакова сам заволео,
а Исава замрзео.“
14Дакле, шта да кажемо? Да ли је Бог неправедан? Никако! 15Јер је Мојсију рекао: „Смиловаћу се коме хоћу да се смилујем, и исказаћу милосрђе коме хоћу да искажем милосрђе.“ 16Према томе, ништа не зависи од нечије жеље или труда, него од Бога који се смилује. 17Писмо, наиме, каже фараону:
„Подигао сам те да на теби покажем своју силу,
и да се моје име разгласи по целом свету.“
18Према томе, смилује се на кога хоће, и отврдне кога хоће.
19Али ти ћеш ми рећи: „Зашто онда Бог и даље тражи кривицу на људима? Јер, ко може да се супротстави његовој вољи?“ 20Човече, па ко си ти да се расправљаш с Богом? Хоће ли глинена посуда рећи ономе који ју је начинио: „Зашто си ме таквом начинио?“ 21Коначно, зар грнчар нема право да од исте глине начини једну посуду за свечане прилике, а другу за свакодневну употребу? 22А шта ако је Бог, желећи да покаже свој гнев и обзнани своју моћ, с великим стрпљењем подносио посуде гнева, оне који су дозрели за пропаст? 23Он је то учинио како би објавио богатство своје славе на посудама његовог милосрђа, које је унапред припремио за његову славу. 24То смо ми, које је Бог позвао не само од Јевреја, него и од незнабожаца. 25Као што каже пророк Осија:
„Народ који није мој народ
назваћу својим народом,
и ону која није вољена, вољеном.“
26„А на месту где им се рекло:
’Ви нисте народ мој’,
назваће се ’синовима живога Бога.’“
27А Исаија кличе о Израиљу:
„Ако буде број синова Израиљевих као песак на морској обали,
само ће се остатак спасти,
28јер Господ ће испунити своју реч,
остварити је на земљи.“
29Као што је пророк Исаија прорекао:
„Да нам Господ над војскама
није оставио потомство,
били бисмо као Содома
и налик на Гомору.“
30Дакле, шта ћемо закључити? Да су незнабошци, који се нису трудили да стекну праведност пред Богом, стекли ту праведност, праведност до које се долази вером. 31Међутим, народ израиљски, који је тежио за законом који би водио к праведности, није достигао тај закон. 32Зашто? Зато што нису настојали да до њега дођу вером, него делима. Тако су се спотакли о камен. 33Као што је у Писму написано:
„Ево, постављам на Сиону камен за спотицање
и стену за посртање.
Али, ко у њега поверује,
неће се постидети.“
