Abraham uniewinniony dzięki wierze
1Jak wyglądała ta sprawa w przypadku Abrahama, naszego przodka? 2Jeśli został uniewinniony na podstawie swoich czynów, to ma powód do dumy—ale nie przed Bogiem! 3Co o tym mówi Pismo? Czytamy w nim: „Abraham uwierzył Bogu i został uniewinniony”. 4Pracownikowi należy się zapłata za pracę—bez żadnej łaski. 5W przypadku zaś tego, kto nie pracuje, ale wierzy Bogu, który uniewinnia grzesznika, właśnie jego wiara jest podstawą do uniewinnienia. 6Król Dawid tak opisał szczęście człowieka, którego Bóg uniewinnił niezależnie od uczynków:
7„Szczęśliwi są ci,
którym przebaczono grzechy
i zapomniano przewinienia.
8Szczęśliwy jest człowiek,
któremu Pan nie wypomni grzechów”.
9Czy to szczęście dotyczy tylko obrzezanych, czy również nieobrzezanych? Powiedzieliśmy już, że: „Abraham uwierzył Bogu i został uniewinniony”. 10Kiedy to się wydarzyło? Przed czy po jego obrzezaniu? Oczywiście, że przed! 11Obrzezanie otrzymał jako dowód uniewinnienia dzięki wierze—gdy był jeszcze nieobrzezany. W ten sposób stał się duchowym ojcem tych, którzy przyjmują Boże uniewinnienie jako nieobrzezani, 12oraz tych, którzy są obrzezani, ale nie opierają się na tym, bo mają także wiarę, którą okazał Abraham.
13Bóg obiecał Abrahamowi i jego potomkom, że da im w posiadanie całą ziemię. Obietnica ta nie była jednak uzależniona od wypełniania Prawa, ale wynikała z uniewinnienia Abrahama dzięki wierze. 14Jeśliby wypełnienie tej obietnicy zależałoby od przestrzegania Prawa, to wiara Abrahama straciłaby sens, a obietnica stałaby się pusta. 15Prawo wiąże się z karą, a tam, gdzie nie ma Prawa, nie ma i przestępstwa. 16Dlatego obietnica dla wszystkich potomków Abrahama wypływa z wiary oraz łaski od Boga. Dotyczy ona nie tylko tego, który przestrzega Prawa, ale i tego, kto wierzy Bogu, podobnie jak Abraham, nasz wspólny przodek. 17Bóg powiedział bowiem o nim: „Uczyniłem cię ojcem wielu narodów”. Abraham uwierzył Bogu jako Temu, który ożywia umarłych i powołuje do istnienia to, czego nie ma.
18Nie mając dowodów na to, że tak się stanie, Abraham uwierzył, że będzie ojcem wielu narodów. Powiedziano Mu bowiem: „Takie właśnie będzie twoje potomstwo”. 19Nie stracił wiary, choć widział, że on sam się starzeje—miał już wtedy bowiem prawie sto lat—i że Sara nie może już mieć dzieci. 20Ani przez chwilę nie zwątpił jednak w Bożą obietnicę. Przeciwnie, jego wiara wzrosła, przynosząc chwałę Bogu. 21Był przekonany, że Bóg jest w stanie spełnić to, co obiecał. 22I właśnie dzięki temu został przez Niego uniewinniony. 23Te wspaniałe Boże słowa o uniewinnieniu zostały skierowane nie tylko do niego, 24ale także do nas, którzy dostąpiliśmy uniewinnienia dzięki temu, że uwierzyliśmy Bogu, który wskrzesił Jezusa, naszego Pana. 25On został wydany za nasze grzechy i zmartwychwstał, aby nas uniewinnić.
1Шта, онда, да кажемо о нашем праоцу Аврахаму? Шта је он сам по себи постигао? 2Јер, ако је Аврахам постигао праведност оним што је учинио, он би, према томе, имао разлога да се хвали, али не пред Богом. 3Шта Писмо говори? „Поверова Аврахам Богу, па му је то урачунато у праведност.“
4Онај који ради, зарађује своју плату радом; не добија је милошћу. 5А ономе који не ради, а верује у Бога који оправдава безбожника, њему се вера урачунава у праведност. 6Тако и Давид каже да је блажен човек коме Бог урачунава праведност не узимајући у обзир његова праведна дела:
7„Благо онима којима су безакоња опроштена,
чији су греси покривени;
8благо човеку коме Господ не урачунава грех.“
9Да ли се ово блаженство односи само на обрезане, или и на необрезане? Већ смо рекли да је Аврахаму вера урачуната у праведност. 10Како му је била урачуната? Када је био обрезан, или када је био необрезан? То није било након обрезања, него пре њега. 11Он је примио знак обрезања као печат праведности коју је стекао вером, док још није био обрезан. Тиме је Аврахам постао отац свих необрезаних који верују, а којима се то урачунава у праведност. 12Он је, такође, и духовни праотац оних који нису само обрезани, него следе пример вере нашега оца Аврахама, коју је овај имао док је још био необрезан.
Божије обећање се прима вером
13Јер, када је Бог обећао Аврахаму и његовом потомству да ће му припасти свет у наследство, то није било због тога што је Аврахам држао Закон, већ због тога што је примио праведност од Бога посредством своје вере. 14Јер, ако су наследници они који се држе Закона, онда је вера безначајна, а обећање безвредно, 15зато што Закон са собом носи Божији гнев. А где нема Закона, тамо нема ни греха због кршења истог. 16Зато се обећање темељи на вери, да би га људи прихватили као дар Божије милости, те да би било делотворно за све потомство, не само за оне који држе Закон, него и за оне који су судеоници у Аврахамовој вери. Он је духовни отац свима нама. 17Јер, овако је написано у Светом писму: „Ја сам те учинио оцем многих народа.“ Он је поверовао Богу који оживљава мртве и својом речју чини да ствари настану ни из чега. 18Аврахам је веровао и надао се и онда када није било разлога за наду. Тако је постао оцем многих народа, јер Свето писмо овако каже: „Толико ће бити твоје потомство.“ 19Чак и кад се обазрео на своје готово обамрло тело, на својих стотину година, као и на Сарину неспособност да рађа, Аврахам се није поколебао у својој вери. 20Он није довео у питање Божије обећање, него је ојачан својом вером прославио Бога, 21потпуно уверен да је Бог у стању да учини оно што је обећао. 22Зато му је вера урачуната у праведност. 23Речи: „То му је било урачунато“, нису биле написане само за њега, 24него и за нас којима ће бити урачунато у праведност то што верујемо у оног који је васкрсао из мртвих, нашег Господа Исуса. 25Бог га је предао да умре за наше преступе, а васкрсао га да нас учини праведнима.
