Jezus przed Piłatem
1Następnego dnia, wczesnym rankiem, najwyżsi kapłani, starsi i przywódcy religijni zebrali się razem z całą Wysoką Radą i postanowili przekazać Jezusa pod zbrojną eskortą Piłatowi, rzymskiemu gubernatorowi. 2A gdy przyprowadzono Jezusa do Piłata, ten zapytał Go:
—Jesteś Królem Żydów?
—Sam to potwierdzasz—odpowiedział mu Jezus.
3A ponieważ, obecni tam, najwyżsi kapłani ciągle wysuwali przeciwko Niemu wiele zarzutów, 4Piłat zapytał Go:
—Czemu nic nie mówisz? Czy nie słyszysz tych wszystkich oskarżeń?
5Lecz, ku jego wielkiemu zdziwieniu, Jezus nie odezwał się już ani słowem.
6A był zwyczaj, że raz w roku, na święto Paschy, Piłat uwalniał na prośbę ludu jednego żydowskiego więźnia. 7W tym czasie przebywał właśnie w więzieniu Barabasz, skazany wraz z innymi za morderstwo popełnione podczas rozruchów. 8Gdy więc, jak co roku, przed rezydencją Piłata, zebrali się ludzie proszący o uwolnienie więźnia, gubernator zapytał ich:
9—Czy chcecie, abym uwolnił Króla Żydów?
10Zorientował się bowiem, że to najwyżsi kapłani z nienawiści uknuli ten spisek przeciwko Jezusowi. 11Kapłani jednak podburzyli tłum i ten, zamiast o Jezusa, prosił o uwolnienie Barabasza.
12—Co mam zatem zrobić z Królem Żydów?—kontynuował Piłat.
13—Ukrzyżuj go!—zawołali w odpowiedzi.
14—Ale dlaczego?—dopytywał Piłat. —Jakie przestępstwo popełnił?
Oni jednak nie słuchali go i coraz głośniej wołali:
—Ukrzyżuj go!!!
15Chcąc więc zadowolić tłum, Piłat uwolnił Barabasza. Jezusa natomiast kazał ubiczować i skazał na śmierć przez ukrzyżowanie.
Żołnierze śmieją się z Jezusa
16Żołnierze wyprowadzili Go na dziedziniec i zwołali cały oddział. 17Ubrali Go w purpurowy płaszcz i włożyli na Jego głowę koronę uplecioną z długich, ostrych cierni. 18Potem, niby to oddając Mu honory, wykrzykiwali:
—Niech żyje Król Żydów!
19I bili Go po głowie trzcinowym kijem, pluli na Niego i drwiąc padali na kolana, aby oddać Mu pokłon. 20Gdy im się to znudziło, ściągnęli z Niego purpurowy płaszcz, nałożyli Mu z powrotem Jego własne ubranie i poprowadzili na ukrzyżowanie.
Ukrzyżowanie
21Po drodze zmusili przechodzącego tamtędy Szymona z Cyreny, ojca Aleksandra i Rufusa, aby niósł Jego krzyż. 22W ten sposób doprowadzili Jezusa na miejsce zwane Golgotą (to znaczy: „Czaszką”). 23Tam podali Mu do picia wino zaprawione gorzkimi ziołami, ale nie chciał go pić.
24Potem Go ukrzyżowali, a o Jego ubranie rzucili losy, aby ustalić, co kto ma wziąć. 25Była godzina dziewiąta rano. 26Do krzyża przybito tabliczkę z opisem Jego winy: „Król Żydów”. 27Po obu stronach Jezusa ukrzyżowano dwóch przestępców. 28I tak spełniły się słowa Pisma: „Zaliczono Go do przestępców”. 29Przechodzący obok ludzie śmiali się z Niego. Patrzyli z pogardą i wołali:
—Widzisz, jak skończyłeś? Mówiłeś, że potrafisz zburzyć i w trzy dni odbudować świątynię! 30Skoro jesteś taki mocny, uratuj teraz siebie samego i zejdź z krzyża!
31Stali tam również najwyżsi kapłani i inni przywódcy religijni. Oni także naśmiewali się z Jezusa:
—Innych potrafił ratować, a siebie uratować nie może! 32Taki z niego Mesjasz, Król Izraela? Niech zejdzie z krzyża. Jeśli to zrobi, uwierzymy mu!
Również przestępcy, wiszący obok Jezusa, naśmiewali się z Niego.
Śmierć Jezusa
33Nagle, około południa, całą ziemię okrył mrok i aż do godziny trzeciej było ciemno. 34Wtedy właśnie Jezus głośno zawołał:
—Eloi, Eloi, lema sabachthani! (co znaczy: „Boże mój, Boże mój, czemu Mnie opuściłeś?”).
35Stojący w pobliżu ludzie sądzili, że woła proroka Eliasza. 36Jakiś człowiek pobiegł nawet po gąbkę, nasączył ją kwaśnym winem i podał Jezusowi, żeby się napił.
—Zobaczmy, czy zjawi się Eliasz i pomoże mu zejść!—wytłumaczył zebranym.
37Lecz Jezus wydał jeszcze jeden okrzyk i skonał. 38W tej samej chwili zasłona w świątyni, oddzielająca miejsce najświętsze, rozdarła się na dwie części—od góry aż do dołu. 39A rzymski dowódca, który stał obok krzyża i widział, jak Jezus umiera, zawołał:
—To naprawdę był Syn Boży!
40Kilka kobiet z daleka przyglądało się temu wszystkiemu—między innymi Maria z Magdali, Maria—matka Jakuba Mniejszego i Józefa, oraz Salome. 41Wierzyły one w Jezusa i służyły Mu pomocą, gdy przebywał w Galilei. A teraz, wraz z wieloma innymi kobietami, przyszły za Nim do Jerozolimy.
Pogrzeb Jezusa
42Ponieważ wszystko to wydarzyło się w dniu poprzedzającym szabat, 43pewien powszechnie szanowany członek Wysokiej Rady, Józef z Arymatei, oczekujący nadejścia królestwa Bożego, zdobył się na odwagę i pod wieczór przyszedł do Piłata z prośbą o wydanie mu ciała Jezusa. 44Piłat nie wierzył, że Jezus już nie żyje. Aby sprawdzić tę wiadomość, wezwał dowódcę odpowiedzialnego za ukrzyżowanie. 45Gdy uzyskał od niego potwierdzenie, zezwolił Józefowi zabrać ciało. 46Wtedy Józef kupił długie lniane płótno, owinął nim zdjęte z krzyża ciało Jezusa i złożył je w grobie, który był wykuty w skale. Wejście do grobu zamknięto przy pomocy ogromnego kamienia. 47Maria z Magdali oraz Maria—matka Józefa, dokładnie zobaczyły, gdzie położono Jezusa.
Јудејско веће осуђује Исуса
1А чим је свануло, донесоше одлуку водећи свештеници са старешинама, зналцима Светог писма и целим Великим већем. Свезали су Исуса и изручили га Пилату.
Исус пред Пилатом
2Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ Исус му одговори:
„Ти то кажеш.“
3Водећи свештеници оптуживали су га за многе ствари. 4Пилат поново запита Исуса: „Зар немаш ништа да одговориш? Гледај за шта те све оптужују!“
5Исус није ништа одговорио, тако да се Пилат чудио.
Исуса осуђују на смрт
6Пилат је за сваки празник ослобађао једног затвореника кога је народ тражио. 7У оковима је тада био неки Варава, заједно са побуњеницима који су у буни починили убиство. 8Народ је дошао и тражио од Пилата да им учини оно што је обичавао да чини.
9Он их је упитао: „Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“ 10Знао је, наиме, да су му водећи свештеници предали Исуса из зависти. 11Међутим, водећи свештеници подговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.
12Пилат их је поново упитао: „Шта да учиним са оним кога називате Царем јудејским?“ 13А они повикаше: „Разапни га!“
14Међутим, Пилат им рече: „А какво је зло учинио?“ Но они су још гласније повикали: „Разапни га!“
15Желећи да удовољи народу, Пилат је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и да га разапну на крст.
Војници се ругају Исусу
16Војници су га, потом, одвели у унутрашње двориште палате, то јест у преторијум, и окупили целу чету. 17Заогрнули су Исуса скерлетним огртачем, оплели трнов венац и ставили му на главу. 18Онда су почели да га поздрављају: „Здраво, Царе јудејски!“ 19Ударали су га трском по глави, пљували га и клањали му се пригибајући колена. 20Када су му се наругали, скинули су са њега скерлетни огртач, обукли му његову одећу, и одвели га да га разапну.
Исуса одводе
21Неки човек по имену Симон из Кирине, отац Александров и Руфов, пролазио је туда враћајући се са поља. Њега су натерали да му понесе крст. 22Исуса су одвели на место које се зове Голгота, што у преводу значи „Место лобање“. 23Нудили су му вино помешано са смирном, али је он то одбио. 24Затим су га разапели, а његову одећу су поделили међу собом бацајући коцку за њу, да се види ко ће шта узети.
Исус је разапет на крст
25Било је девет сати ујутро када су га разапели. 26Ту је био и натпис на којем је писала његова кривица: „Цар јудејски“. 27Са њим су разапели и два одметника, једног с његове десне стране, а другог с леве стране. 28Тиме се испунило оно што је записано у Светом писму: „У злочинце га убројише.“15,28 Овај стих не постоји у најстаријим рукописима. Иса 53,12 (Лк 22,37). 29Пролазници су га вређали и климали својим главама, говорећи: „Уа, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, 30спаси самога себе, па сиђи с крста!“
31Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма. Говорили су међу собом: „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! 32Христос, израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо!“ Тако су га вређали и они који су били разапети са њим.
Исусова смрт
33У подне наста тама по свој земљи, све до три сата. 34Око три сата поподне, Исус врло гласно повика: „Елои, Елои, лема савахтани?!“, што у преводу значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“
35А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Види, дозива Илију!“
36Један човек је отрчао и натопио сунђер киселим вином, па га је натакао на трску и нудио Исусу да пије, говорећи: „Чекајте да видимо хоће ли доћи Илија да га скине са крста!“ 37А Исус врло гласно повика и издахну.
38Храмска завеса се расцепи на двоје од горе до доле. 39А римски капетан који је стајао насупрот њега, видевши како је Исус издахнуо, рече: „Овај човек је заиста био Божији Син!“
40Ту су биле и неке жене које су посматрале издалека. Међу њима су биле Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома. 41Оне су га пратиле и бринуле се о њему док је био у Галилеји. Ту су биле и многе друге жене које су с њим дошле у Јерусалим.
Исусова сахрана
42Дошло је вече. Пошто је био дан Припреме, то јест, дан уочи суботе, 43Јосиф из Ариматеје, угледни члан Великог већа, који је очекивао Царство Божије, одважи се, дође пред Пилата и затражи од њега Исусово тело. 44Пилату је било чудно да је Исус већ умро, па је позвао капетана и упитао га колико дуго је Исус мртав. 45Када га је капетан упознао са стањем, Пилат је дао мртво тело Јосифу. 46Јосиф је купио ланено платно, скинуо тело са крста, умотао га у платно и положио у гробницу која је била усечена у стени. Онда је навалио камен на улаз у гробницу. 47Марија Магдалена и Марија, мајка Јосијина, су виделе место где је Исус био сахрањен.