Swedish Contemporary Bible

Psalms 35

Psalm 35

En bön om räddning

1Av David.

Herre, bekämpa dem som bekämpar mig!

Strid mot dem som strider mot mig!

2Ta rustningen och skölden,

res dig och kom till min hjälp!

3Lyft spjutet och lansen mot mina förföljare!

Säg till mig: ”Jag är din räddning!”

4Låt dem som är ute efter mitt liv komma på skam och vanära!

Låt dem som planerar för min undergång få vända sig bort i skam!

5Låt dem blåsa bort som agnar för vinden,

när Herrens ängel jagar bort dem.

6Gör deras väg mörk och hal,

när Herrens ängel förföljer dem!

7Utan orsak har de lagt ut ett nät för mig

och grävt en fallgrop åt mig.

8Låt dem drabbas av undergång

utan att de vet om det,

fastna i sina egna nät som de lagt ut,

falla i sin egen grop, till sin undergång.

9Men jag ska jubla i Herren

och glädja mig över hans räddning.

10Med hela min kropp ropar jag:

Herre, vem är som du?

Du räddar den svage från den starke

och den fattige och den nödställde från dem som plundrar dem.”

11Falska vittnen kommer emot mig.

De frågar mig om sådant som jag inte vet något om.

12De lönar mig med ont för gott,

jag är övergiven.

13När de var sjuka, klädde jag mig i säcktyg,

jag ödmjukade mig själv med fasta,

men min bön återvände bara till mig.[a]

14Som om det varit min vän eller bror

eller som i sorg efter en mor

gick jag sorgklädd och nerböjd.

15Men nu när jag själv snubblade,

samlades de i skadeglädje.

De samlades mot mig för anfall

utan att jag visste något.

De hånar mig utan hejd.

16De mobbar mig hånfullt,

liksom de gudlösa,

och gnisslar tänder mot mig.[b]

17Herre, hur länge ska du se på?

Rädda mig från deras illgärningar,

mitt dyrbara liv från dessa lejon!

18Jag ska då tacka dig inför den stora församlingen,

prisa dig inför folkhopen.

19Låt inte dem glädjas

som utan orsak är mina fiender,

låt inte dem blinka med ögonen

som utan anledning har hatat mig.

20Det de säger leder inte till fred,

och de tänker ut svekfulla planer mot de stilla i landet.

21De gapar mot mig och säger:

”Haha, det var väl vad vi skulle se!”

22Herre, du har sett detta.

Tig inte! Var inte långt borta från mig!

23Vakna, stå upp till mitt försvar,

min Gud och Herre, skaffa mig rätt!

24Skaffa mig rätt, i din rättfärdighet, Herre, min Gud,

låt dem inte få glädjas över mig.

25Låt dem inte få säga: ”Ha, det gick som vi ville!”

Låt dem inte säga: ”Nu har vi slukat honom.”

26Låt dem skämmas och förödmjukas

som gläder sig över min olycka,

låt dem klä sig i skam och förödmjukelse

som förhäver sig över mig!

27Men låt alla dem få jubla av glädje

som gläder sig över min rätt,

låt dem ständigt säga:

”Stor är Herren, som vill sin tjänares välgång!”

28Då ska jag vittna om din rättfärdighet,

lovprisa dig dagen lång.

Notas al pie

  1. 35:13 Grundtextens innebörd är osäker; mer ordagrant: min bön återvände till mitt bröst. Tanken kan vara att psalmisten inte blev bönhörd, eller möjligen bad med nedsänkt huvud, som också är en vanlig tolkning (i så fall en parallellism till ”jag ödmjukade mig själv”).
  2. 35:16 Grundtextens innebörd är osäker.

New Serbian Translation

Псалми 35

Давидов.

1Осуди, Господе, моје тужиоце,
    и војуј против мојих нападача.
Узми оружје и штит,
    устани, помози ми!
Потегни копље дуго и кратко,
    против оних који ме прогоне.
Реци мојој души:
    „Ја сам ти спасење!“

Нек се постиде и осрамоте
    они који ми о глави раде,
нек се повуку у срамоти
    они што ми зло смишљају.
Нек буду као плева на ветру,
    тако нек их Анђео Господњи гони,
нек је таман и клизав пут њихов,
    кад их гони Анђео Господњи.

Без повода ми разапеше мрежу,
    без разлога ми ископаше јаму.
Нек их снађе пропаст изненада,
    нек се ухвате у мрежу коју су сакрили,
    нек у њу падну на своју пропаст.
А моја ће се душа радовати у Господу,
    веселиће се у његовом спасењу.
10 Све ће моје кости говорити:
    „Ко је као ти, о, Господе?
Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега,
    сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“

11 Иступају окрутни сведоци,
    питају ме за оно што не знам.
12 За добро ми злом плаћају,
    душу моју у беду гурају.
13 А кад су они били у болести,
    у кострет сам се због њих облачио,
душу своју постом сам мучио,
    а молитва ми се у крило враћала.
14 Као за другом или братом,
    шетао сам горе-доле;
као кад се жали за мајком,
    тако сам се у жалости свио.
15 А кад ја посрнем, они се радују,
    скупљају се против мене бедници,
    они које не знам раздиру ме непрестано.
16 Као безбожни злобно се ругају,
    и зубима својим шкргућу на мене.

17 Докле ћеш то гледати, Господе?
    Спаси ме од њихових напада,
    и мој живот од младих лавова.
18 Хвалићу те у великом збору,
    славићу те међу многим народом.
19 Не дај да се веселе нада мном
    подмукли моји душмани,
да не намигују очима
    они што ме без разлога мрзе.
20 Они не говоре о миру,
    већ смишљају преваре
    против мирних у земљи.
21 Уста своја разјапљују на мене,
    и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“

22 Ти видиш то, Господе, не ћути!
    Не удаљуј се, Господе, од мене.
23 Пробуди се, устани, ради мога права,
    мој спор одбрани, Боже мој, Господе.
24 Оправдај ме, Господе, мој Боже, по праведности својој,
    не дај да се они радују нада мном.
25 Не дај да у срцу они кажу: „Ето, то смо хтели!“
    Да не кажу: „Прогутали смо га!“

26 Нек се постиде и осрамоте
    они што се невољи мојој радују;
нек стид и срам покрије оне,
    који себе уздижу нада мном.
27 Нека кличу и радују се они,
    којима је мило моје оправдање;
нека они говоре стално:
    „Велик је Господ!
    Мио му је напредак слуге његовог.“

28 Језик ће ми причати о праведности твојој,
    поваздан ћу прослављати тебе.