Swedish Contemporary Bible

Genesis 34

Jakobs söner hämnas

1En dag gick Dina, den dotter Lea fött åt Jakob, för att besöka flickorna i trakten. 2När hivén Shekem, fursten Hamors son, fick se henne, tog han henne med sig. Han låg med henne och kränkte henne. 3Han blev djupt förälskad i henne och försökte vinna hennes kärlek. 4Sedan talade han med sin far Hamor om detta. ”Se till att jag får gifta mig med den där flickan.”

5Jakob fick snart veta att hans dotter blivit vanärad, men eftersom hans söner var ute på fälten med boskapen, höll han tyst om saken tills de återvänt hem. 6Under tiden gick fursten Hamor, Shekems far, till Jakob för att tala om saken. 7När Jakobs söner kom tillbaka från fälten, fick de höra om det inträffade. De blev förtvivlade och greps av vrede eftersom det var en skamlig gärning Shekem hade begått i Israel när han låg med Jakobs dotter. Sådant får inte ske.

8Hamor sa till dem: ”Min son Shekem är verkligen kär i er syster. Låt honom få gifta sig med henne! 9Gift in er här med oss. Låt era döttrar gifta sig med våra söner, så ska vi ge våra döttrar som hustrur åt era unga män. 10Ni kan slå er ner var ni än vill bland oss och skaffa er ägodelar och ägna er åt affärer och bli rika.”

11Sedan talade Shekem till Dinas far och bröder: ”Visa mig välvilja och låt mig få henne till hustru. Jag ska ge er vad ni än vill ha. 12Det spelar ingen roll vilken hemgift eller gåva ni kräver, för jag ska betala den, bara ni ger mig flickan till hustru.”

13Eftersom Shekem hade behandlat deras syster så illa, lurade Jakobs söner Shekem och hans far Hamor. 14De sa nämligen: ”Vi kan inte ge vår syster till en man som inte är omskuren[a]. Det skulle vara en skam för oss. 15Vi kan bara ge vårt samtycke på ett villkor, och det är att alla era män låter omskära sig och blir som vi. 16Då kan vi gifta bort våra döttrar och bo här och förena oss med er, så att vi kan bli ett folk. 17Men om ni inte vill låta omskära er, tar vi flickan med oss och flyttar härifrån.”

18Hamor och Shekem gick med på förslaget. 19Den unge mannen skyndade sig iväg för att göra som de hade föreslagit, för han var mycket kär i Jakobs dotter. Han var den mest ansedde i hela sin fars släkt. 20Hamor och Shekem framträdde därför i stadsporten inför stadens män och talade till dem.

21”Dessa män är våra vänner”, sa de. ”Låt oss inbjuda dem att bo här i landet och röra sig fritt här. Landet är ju stort nog att rymma dem och vi kan gifta oss med deras döttrar och de med våra. 22Men de tänker bara stanna här och bli ett folk med oss på ett villkor, och det är att vi alla låter omskära oss på samma sätt som de. 23Om vi gör det kommer all deras boskap, allt de äger och alla deras djur att bli vårt. Låt oss göra som de vill, så att de bosätter sig här ibland oss.”

24Alla män i staden gick med på Hamors och hans son Shekems förslag. Alla lät omskära sig, samtliga män i hela staden.

25Men tre dagar senare, när såren var ömma, tog Jakobs två söner, Simon och Levi, Dinas bröder, sina svärd och gick in i staden och dödade utan motstånd varenda man där, 26även Hamor och hans son Shekem. De tog med sig Dina från Shekems hus och gick sedan därifrån.

27Sedan gick alla Jakobs söner över de slagna in till staden och plundrade den, eftersom deras syster hade vanhedrats där. 28De tog alla får, kor och åsnor, allt som de kunde lägga beslag på, både inne i staden och ute på fälten. 29De tog all egendom, alla kvinnor och barn och allt som fanns i husen.

30Då sa Jakob till Simon och Levi: ”Ni har dragit olycka över mig och gjort så att alla hatar mig i hela landet, både kanaanéerna och perisséerna. Vi är så få. Om de bestämmer sig för att anfalla oss, kommer de att döda både mig och min familj.”

31”Skulle de då få behandla vår syster som en prostituerad?” svarade de.

Notas al pie

  1. 34:14 Se 1 Mos 17:9-14.

New Serbian Translation

1 Мојсијева 34

Осрамоћена Дина

1Једном је Дина, коју је Лија родила Јакову, изашла да посети жене те земље. Али кад ју је видео Евејац Сихем, син Емора, кнеза те области, он је зграби, легне с њом и обешчасти је. Но, био је толико привучен Дином, Јаковљевом ћерком, да се заљубио у њу. Зато је настојао да придобије девојчино срце. Сихем је свом оцу Емору рекао: „Узми ми ову девојку за жену.“

Јаков је чуо да је његова ћерка Дина била обешчашћена док су његови синови били у пољу са стадом. Ипак, ништа није предузимао док се они не врате.

У међувремену, Емор, Сихемов отац, дође к Јакову да поразговара с њим. Уто се врате Јаковљеви синови из поља. Кад су чули шта се догодило људи су били жалосни и веома љути, јер је Сихем починио срамоту против Израиља легавши с Јаковљевом ћерком. Тако се шта није чинило.

Емор им тада рече: „Мој се син свом душом заљубио у вашу ћерку. Дајте му је, молим вас, за жену. Хајде да се ородимо: ви нама дајите своје ћерке, а узимајте себи наше ћерке 10 Настаните се међу нама; земља је отворена за вас. Живите, тргујте и стичите добра у њој.“

11 Потом се Сихем обрати њеном оцу и њеној браћи: „Даћу све што затражите, само да задобијем вашу наклоност. 12 Одредите мираз[a] за њу и свадбени дар. Даћу колико год затражите, само ми дајте девојку за жену.“

13 Пошто је њихова сестра Дина била обешчашћена, Јаковљеви синови одговоре Сихему и његовом оцу, Емору, с преваром на уму: 14 „Такву ствар не можемо учинити. За нас би, наиме, била срамота дати нашу сестру необрезаноме. 15 Пристаћемо на то само ако постанете као ми, то јест, ако се сваки мушкарац међу вама обреже. 16 Онда ћемо вам давати наше ћерке, и узимати ваше ћерке себи, те се настанити међу вама и постати један народ. 17 А ако нас не послушате и не обрежете се, ми ћемо узети нашу сестру[b] и отићи.“

18 Емору и његовом сину Сихему се овај захтев учинио повољним. 19 Младић, који је био најуваженији човек у дому свога оца, није оклевао да испуни овај захтев, јер је волео Јаковљеву ћерку. 20 Емор и Сихем оду пред капију свога града и обрате се својим суграђанима: 21 „Ови људи су пријатељски расположени према нама. Зато нека се населе у земљи, и нека тргују у њој. Земља је довољно велика и за њих. Ми ћемо моћи да узимамо њихове ћерке за жене, а ми ћемо им давати своје. 22 Међутим, људи ће пристати да се населе међу нама и постану с нама један народ само ако се сваки мушкарац међу нама обреже као што су они обрезани. 23 Неће ли тако њихова стада, њихова имовина и сва њихова стока постати наши? Дајмо им наш пристанак, па ће се населити међу нама.“

24 Сви који су изашли пред градску капију су послушали Емора и његовог сина Сихема, те су сви мушкарци који су дошли пред градску капију били обрезани.

25 Али трећег дана, док су они били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Леви, Динина браћа, узму своје мачеве и несметано дођу у град, те побију све мушкарце. 26 Посеку мачем и Емора и његовог сина Сихема, одведу Дину из Сихемове куће, па оду. 27 Остали синови Јаковљеви дођу, па опљачкају град где је њихова сестра била обешчашћена. 28 Узели су и њихову ситну и крупну стоку, магарце и све што је било у граду и на пољима, 29 као и све што је било од вредности. Децу и жене су одвели у ропство, а све што је било у кућама су опљачкали.

30 Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалили сте ме у неприлике учинивши ме мрским становницима земље, Хананцима и Фережанима. Ја имам тек шаку људи; ако се они удруже против мене и нападну ме, истребиће и мене и мој дом.“

31 Они одговорише: „Зар да с нашом сестром поступају као са блудницом?“

Notas al pie

  1. 34,12 На ондашњем Блиском истоку, мираз је обезбеђивала младожењина породица.
  2. 34,17 Дословно: ћерку.