Swedish Contemporary Bible

Genesis 22

Gud prövar Abraham

1En tid senare prövade Gud Abraham. ”Abraham!” sa Gud. ”Här är jag”, svarade han. 2”Ta med dig din ende son, Isak, som du älskar, och gå till landet Moria och offra honom där som ett brännoffer på ett berg som jag ska visa dig!”

3Följande morgon steg Abraham upp tidigt och sadlade sin åsna. Han tog med sig två unga tjänare och sin son Isak, högg ved till brännoffret och började gå mot den plats som Gud hade sagt till honom. 4På resans tredje dag såg Abraham målet på avstånd.

5”Stanna här med åsnan”, sa Abraham till de unga männen, ”så ska jag och pojken gå vidare och tillbe, och sedan kommer vi tillbaka.[a]6Abraham lade veden till brännoffret på Isaks axlar, medan han själv bar elden och kniven. Tillsammans fortsatte de vidare.

7”Far”, sa Isak. ”Ja, min son”, svarade Abraham. Då frågade Isak: ”Vi har ved och eld, men var är lammet till offret?” 8”Gud ska utse ett offerlamm, min son”, svarade Abraham, medan de gick vidare.

9När de kom fram till platsen som Gud hade talat om för Abraham, byggde han ett altare och på det lade han i ordning veden. Sedan band han Isak och lade honom på altaret över veden. 10Så höjde Abraham kniven för att slakta sin son.

11Då ropade Herrens ängel från himlen: ”Abraham! Abraham!” ”Här är jag!” svarade han. 12”Rör inte pojken och skada inte honom på något sätt! Nu vet jag att du fruktar Gud, när du inte ens undanhållit från mig din son, din ende son.”

13Då lade Abraham märke till en bagge, som hade fastnat med hornen i en buske. Han gick och tog baggen och offrade den som ett brännoffer på altaret i stället för sin son. 14Abraham kallade platsen ”Herren utser”. I dag har det blivit till ett ordspråk: ”Herren utser[b] på sitt berg”.

15Sedan ropade Herrens ängel än en gång på Abraham från himlen 16och sa: ”Jag, Herren, svär vid mig själv att eftersom du har varit lydig och inte ens undanhållit mig din son, din ende son från mig, 17ska jag välsigna dig och göra dina efterkommande[c] så många att de blir lika omöjliga att räkna som stjärnorna på himlen eller som sanden på havsstranden. Dina efterkommande kommer att inta sina fienders städer. 18Genom din avkomma ska alla världens folk bli välsignade, eftersom du har varit lydig mot mig.”

19Sedan återvände Abraham till tjänarna och de reste tillbaka till Beer Sheva. Abraham bodde i Beer Sheva.

Isak

(22:20—25:11)

20En tid därefter fick Abraham ett meddelande om att även Milka, Abrahams bror Nachors hustru, hade fått söner. 21Den äldste hette Us. Sedan kom Bus, Kemuel, Arams far, 22Kesed, Haso, Pildash, Jidlaf och Betuel. 23Betuel blev far till Rebecka. Dessa åtta söner födde alltså Milka åt Abrahams bror Nachor.

24Med sin bihustru[d] Reuma hade Nachor också fyra andra barn, nämligen Tevach, Gacham, Tachash och Maaka.

Notas al pie

  1. 22:5 Abraham var övertygad om att de skulle komma tillbaka båda två. Se Heb 11:17-19.
  2. 22:14 Annan möjlig översättning: På berget där Herren blir sedd.
  3. 22:17 Bokstavligen din säd. Detta gäller på samtliga ställen i Bibeln med detta uttryck. Se vidare not till Gal 3:16
  4. 22:24 En bihustru var bunden till sin man, men hade inte en hustrus alla rättigheter. Se 16:2-3 och 30:3-6.

New Serbian Translation

1 Мојсијева 22

Бог куша Авра̂ма

1После ових догађаја Бог је ставио Авра̂ма на кушњу. Бог га зовну: „Авра̂ме!“

„Ево ме!“ – одазва се Авра̂м.

Бог му онда рече: „Узми свога сина Исака, твога јединца кога волиш, и пођи с њим у земљу Морију, па га принеси као жртву свеспалницу на брду које ћу ти показати.“

Устане Авра̂м у рано јутро и осамари магарца. Са собом је повео два момка и свога сина Исака, и пошто је насекао дрва за свеспалницу, дигао се и кренуо на место које му је Бог рекао. Трећега дана Авра̂м подигне поглед и издалека угледа оно место. Авра̂м рече момцима: „Ви останите овде с магарцем, а ја и дечак идемо горе. Кад се помолимо, вратићемо се к вама.“

Авра̂м узме дрва за жртву свеспалницу, натовари их на свога сина Исака, а са̂м је понео ватру и нож. Онда су обојица кренула. Исак рече своме оцу Авра̂му: „Оче!“

Авра̂м се одазва: „Ево ме, сине!“

Исак му рече: „Ево, ту су ватра и дрва, али где је јагње за жртву свеспалницу?“

Авра̂м одговори: „Бог ће се постарати за јагње за жртву свеспалницу, сине мој.“ Тако њих двојица наставе пут.

Кад су стигли на место за које им је Бог рекао, Авра̂м подигне жртвеник, наслаже дрва, па свеже свога сина Исака и положи га на жртвеник поврх дрва. 10 Тад Авра̂м узе нож да закоље свога сина. 11 Али Анђео Господњи га позва с неба и рече му: „Авра̂ме! Авра̂ме!“

Он одговори: „Ево ме!“

12 Анђео Господњи рече: „Не дижи руку на дечака, нити му шта чини! Сад знам да се бојиш Бога, јер ми ниси ускратио ни свога сина јединца.“

13 Авра̂м се обазре, и гле, иза њега ован; заплели му се рогови у грмље. Авра̂м приђе и узме овна, па га принесе на жртву свеспалницу уместо свога сина. 14 Авра̂м назва то место „Господ ће се постарати.“[a] Зато се и данас каже: „На брду Господњег старања.“[b]

15 Анђео Господњи по други пут позва Авра̂ма с неба 16 и рече му: „Заклињем се самим собом – говори Господ – пошто си то учинио и ниси ускратио свога сина јединца, 17 обилно ћу те благословити, и твоје ћу потомство умножити, те ће бити бројно као звезде на небу и као песак на морској обали. Твоје ће потомство освајати врата својих непријатеља. 18 Зато што си послушао мој глас, сви ће народи на земљи бити благословени преко твог потомства.“

19 Авра̂м се потом вратио к својим момцима, те су се заједно упутили у Вир-Савеју, где је Авра̂м живео.

Нахоров родослов

20 После ових догађаја јавили су Авра̂му: „Ево, и Мелха је родила децу твоме брату Нахору:

21 Његовог првенца Уза и његовог брата Вуза,

Кемуила, оца Арамовог,

22 Кеседа, Азава, Филдеса, Једлафа и Ватуила.“

23 Ватуило је био Ревекин отац.

Ову осморицу је Мелха родила Авра̂мовом брату Нахору.

24 А Нахорова иноча[c], која се звала Реума, је родила

Теваха, Гахама, Тахаса и Маху.

Notas al pie

  1. 22,14 Дословно: Бог ће видети.
  2. 22,14 Или: На брду ће се Господ видети.
  3. 22,24 Иноча – суложница, наложница – је у полигамном браку друга жена (жене) коју човек узима поред прве.