1»¿Sabes cuándo las cabras monteses tienen sus crías?
¿Has visto el parto de las gacelas?
2¿Has contado los meses de su gestación?
¿Sabes cuándo dan a luz?
3Al tener sus crías se encorvan
y allí terminan sus dolores de parto.
4Se fortalecen sus crías y crecen a campo abierto;
luego se van y ya no vuelven.
5»¿Quién deja sueltos a los asnos salvajes?
¿Quién desata sus cuerdas?
6Yo les di la llanura del desierto por morada,
el yermo por hábitat.
7Se burlan del tumulto de la ciudad;
no prestan atención a los gritos del arriero.
8Recorren los cerros en busca de pastos,
en busca de verdes prados.
9»¿Crees tú que el toro salvaje se prestará a servirte?
¿Pasará la noche en tus establos?
10¿Puedes mantenerlo en el surco con el arnés?
¿Irá en pos de ti labrando los valles?
11¿Pondrás tu confianza en su tremenda fuerza?
¿Echarás sobre sus lomos tu pesado trabajo?
12¿Puedes confiar en él para que acarree tu grano
y lo junte en el lugar donde lo limpias?
13»El avestruz bate alegremente sus alas,
pero su plumaje no es como el de la cigüeña.39:13 su plumaje … cigüeña. Frase de difícil traducción.
14Pone sus huevos en la tierra,
los deja empollar en la arena,
15sin que le importe que algún pie los pueda aplastar
o que las bestias salvajes los pisoteen.
16Maltrata a sus polluelos como si no fueran suyos
y no le importa haber trabajado en vano,
17pues Dios no le dio sabiduría
ni le impartió su porción de buen juicio.
18Pero, cuando extiende sus alas y corre,
se ríe de jinetes y caballos.
19»¿Le has dado al caballo su fuerza?
¿Has cubierto su cuello con largas crines?
20¿Eres tú quien lo hace saltar como langosta,
con su orgulloso resoplido que infunde terror?
21Patalea con furia, regocijándose en su fuerza,
y se lanza al galope a la batalla.
22Se burla del miedo; a nada teme;
no rehúye hacerle frente a la espada.
23En torno suyo silban las flechas,
brillan las lanzas y las jabalinas.
24En frenética carrera devora las distancias;
al toque de trompeta no es posible refrenarlo.
25En cuanto suena la trompeta, resopla desafiante;
percibe desde lejos el fragor39:25 el fragor. Lit. el olor. de la batalla,
los gritos de los comandantes y las órdenes de ataque.
26»¿Es tu sabiduría la que hace que el gavilán vuele
y que hacia el sur extienda sus alas?
27¿Acaso por tus órdenes remonta el vuelo el águila
y construye su nido en las alturas?
28Habita en los riscos; allí pasa la noche;
en escarpadas grietas tiene su baluarte.
29Desde allí acecha la presa;
sus ojos la detectan desde lejos.
30Sus polluelos se regodean en la sangre;
donde hay un cadáver, allí está él».
1Хоћеш ли ти лаву плен да ловиш
и нахраниш лавиће,
2кад се примире у јазбинама,
кад из потаје вребају у жбуњу?
3Ко гаврану јело спрема,
када му птићи пиште Богу,
када за храном гегају се?
4А знаш ли време кад се дивокозе козе?
Јеси ли гледао кад кошуте коте младе?
5Да ли бројиш колико су месеци скотне?
Знаш ли када ће се омладити?
6Шћућуре се и окоте своје младе,
болова се ослободе.
7И млади им ојачају, расту у дивљини,
и кад оду више им се не враћају.
8Ко је дивљег магарца ослободио
и ко му је развезао ужад?
9Ја сам њему пустару за кућу дао
и слатину за пребивалиште.
10Он на градску вреву њаче
и не хаје за повик гонича.
11По брдима пашу своју тражи,
њуши за сваким зеленилом.
12Пристаје ли биво да ти служи,
да заноћи за твојим јаслама?
13Зар ћеш бивола ужетом у плуг да упрегнеш?
Хоће ли за тобом долове да дрља?
14Хоћеш ли се уздати у њега због његове поголеме снаге?
Хоћеш да му свој рад препустиш?
15Зар верујеш како ће ти довући летину,
на гумно ти скупити пшеницу?
16Ној поносно лепеће крилима,
али то нису ни крила ни перје роде!
17Своја јаја на земљи полаже,
у прашини, да им буде топло.
18Он не мари дал’ ће нога да их смрска,
дивља зверка да их згази.
19Нема сажаљења за птиће своје
као да нису његови,
не мари што труд му је узалудан.
20Бог га је мудрости лишио,
разума му није уделио.
21Кад се високо размаше,
и коњу и његовом јахачу се смеје.
22Даде ли ти коњу снагу?
Да ли си му гривом украсио врат?
23Ти ли му дајеш да ко скакавац скаче?
Ужасно је рзање његово поносно.
24Земљу копа, од снаге дрхти,
на оружје хрли!
25Страху се смеје, не да се смести
и пред мачем не узмиче.
26Тоболац над њим звечи,
севају сабља и копље.
27Од дрхтања и фрктања земљу гризе,
не мирује на позив рога.
28Он зањишти на звук рога
и нањуши издалека битку,
вику заповедника
и бојни поклич.
29Вине ли се крагуј по замисли твојој
и рашири крила према југу?
30По твојој ли се речи орао уздиже
и на висинама гнезди?
31На литици живи,
ноћ проводи на гребену
и на утврђењу.
32Одатле он храну вреба
и очи му надалеко виде.
33Његови птићи крв пију,
лешеви где су –
и он је тамо.“
34Тада је Господ узвратио Јову овим речима:
35„Зар ће свађалица Свемоћнога да исправља?
Нека Богу сад узврати тај што му замера!“
36И Јов је овим речима узвратио Господу:
37„Гле, ја никакав како бих теби узвратио?!
Руком својом затварам уста своја!
38Нећу да узвратим, већ једном сам говорио;
и још једном, али више нећу.“
