Segundo discurso de Zofar
1A esto respondió Zofar de Namat:
2«Mis turbados pensamientos me hacen replicar,
pues me hallo muy desconcertado.
3He escuchado una reprensión que me deshonra
y mi inteligencia me obliga a responder.
4»Bien sabes tú que desde antaño,
desde que Dios puso al ser humano20:4 al ser humano. Alt. a Adán. en la tierra,
5muy breve ha sido la algarabía del malvado
y la alegría del impío ha sido pasajera.
6Aunque su orgullo llegue hasta los cielos
y alcance a tocar con la cabeza las nubes,
7él perecerá para siempre, como su excremento,
y sus allegados dirán: “¿Qué se hizo?”.
8Como un sueño, como una visión nocturna,
se desvanecerá y no volverá a ser hallado.
9Los ojos que lo vieron no volverán a verlo;
su lugar no volverá a contemplarlo.
10Sus hijos tendrán que indemnizar a los pobres;
ellos mismos restituirán las riquezas de su padre.
11El vigor juvenil que hoy sostiene sus huesos
un día reposará en el polvo con él.
12»Aunque en su boca el mal sabe dulce
y lo disimula bajo la lengua,
13y aunque no lo suelta para nada,
sino que tenazmente lo retiene,
14ese pan se le agriará en el estómago;
dentro de él se volverá veneno de áspid.
15Vomitará las riquezas que se engulló;
Dios hará que las arroje de su vientre.
16Chupará veneno de serpientes;
la lengua de un áspid lo matará.
17No disfrutará de los arroyos,
de los ríos de crema y miel;
18no se engullirá las ganancias de sus negocios;
no disfrutará de sus riquezas,
19porque oprimió al pobre y lo dejó sin nada,
y se adueñó de casas que nunca construyó.
20»Su ambición nunca quedó satisfecha;
no se salvará con su tesoro.
21Nada se libró de su voracidad;
por eso no perdurará su bienestar.
22En medio de la abundancia, lo abrumará la angustia;
le sobrevendrá toda la fuerza de la desgracia.
23Cuando el malvado se haya llenado el vientre,
Dios dará rienda suelta a su enojo contra él
y descargará sobre él sus golpes.
24Aunque huya de las armas de hierro,
una flecha de bronce lo atravesará.
25Cuando del hígado y de la espalda
intente sacarse la punta de la flecha,
se verá sobrecogido de espanto,
26y la oscuridad total acechará sus tesoros.
Un fuego no atizado acabará con él
y con todo lo que haya quedado de su casa.
27Los cielos harán pública su culpa;
la tierra se levantará a denunciarlo.
28En el día de la ira de Dios,
un aluvión arrasará con su casa.
29Tal es el fin que Dios reserva al malvado;
tal es la herencia que le asignó».
Софар
1А Софар из Намата је одговорио овим речима:
2„Ако је тако, немирне ме мисли моје терају да одговорим,
јер у мени ври.
3Увређен сам прекором који сам чуо,
па сад узвраћам у духу мог разумевања.
4Елем, знаш ли да је тако од давнина,
од како је људски род на земљу стављен:
5прекратка је радост зликоваца
и за часак срећа безбожника.
6Све и да се стасом дигне до небеса,
да му глава облаке досегне,
7исхлапиће довека ко сопствени измет,
и питаће: ’Где је?’, они што су га виђали.
8Попут сна ће испарити и неће га наћи,
прогнаће га као ноћно привиђење.
9Око које га је гледало видети га више неће;
завичај га његов више неће видети.
10Његови ће се синови додворавати сиромасима,
а он ће рукама својим враћати од богатства свога.
11Кости су му пуне младалачке снаге
која ће са њиме у прах лећи.
12Нека му је и слатко зло у устима његовим,
што га скрива под језиком својим;
13нека га штеди, нека га не пушта,
нека га под непцем растапа;
14та његова храна у цревима,
у утроби његовој ће се претворити у отров кобре.
15Повратиће из стомака свога благо прогутано,
Бог ће му га избацити.
16Отров кобри сиса,
убиће га језик отровнице.
17У потоке гледати неће,
у брзаке река од меда и масла.
18Вратиће шта је отео, неће моћи то да прогута;
уживати неће добра своје трговине.
19Јер је тлачио и запостављао сиромахе,
харао је кућу коју зидао није.
20Његов стомак не зна шта је доста,
спокоја му нема у ономе за чим жуди.
21Неће имати шта више да прождере
и зато му имање неће потрајати.
22И када буде пун обиља биће у невољи,
стићи ће га рука сваког страдалника.
23Али док буде пунио стомак свој,
Бог ће му послати пламен гнева свога,
као кишу на црева његова.
24И док бежи од гвозденог оружја,
пробошће га стрела лука бронзанога.
25Када је извуче,
када му изађе из леђа
и ко муња из жучи његове,
доћи ће на њега ужас.
26Сва је тама сачувана за његово благо,
прождраће га пламен нераспирен,
зло нанеће преживелом шатора његовог.
27Небеса ће разоткрити његову кривицу,
земља ће се подићи на њега.
28Поплављена биће летина куће његове,
отплављена у дан Божијега гнева.
29Таква је од Бога судбина за зликовца,
богомдано му наследство.“
