La hora final
1»”Entonces se levantará Miguel, el gran príncipe protector de tu pueblo. Habrá un período de angustia, como no lo ha habido jamás desde que las naciones existen. Pero tu pueblo será liberado; todos los que están inscritos en el libro. 2Del polvo de la tierra se levantarán las multitudes de los que duermen, algunos de ellos para vida eterna; pero otros para quedar en la vergüenza y el desprecio eternos. 3Los sabios resplandecerán con el brillo del cielo; los que guían a muchos en el camino de la justicia brillarán como las estrellas por toda la eternidad. 4Pero tú, Daniel, guarda en secreto las palabras y sella el libro hasta el tiempo del fin, pues muchos andarán de un lado a otro tratando de aumentar su conocimiento”.
5»Yo, Daniel, vi ante mí a dos hombres. Uno de ellos estaba a una orilla del río; el otro, en la orilla opuesta. 6Uno de ellos dijo al hombre vestido de tela de lino, que estaba sobre las aguas del río: “¿Cuánto falta para que se cumplan estas cosas asombrosas?”.
7»Y oí al hombre vestido de tela de lino, que estaba sobre las aguas del río, el cual levantó las manos al cielo y juró por el que vive para siempre: “Faltan un tiempo, tiempos y medio tiempo.12:7 Es decir, tres años y medio. Todo esto se cumplirá, cuando termine la destrucción del pueblo santo”.
8»Aunque escuché lo que dijo ese hombre, no pude entenderlo, así que pregunté: “Señor, ¿en qué va a parar todo esto?”. 9Y él me respondió: “Sigue adelante, Daniel, que estas palabras se mantendrán secretas y selladas hasta el tiempo del fin. 10Muchos serán purificados y perfeccionados, y quedarán limpios, pero los malvados seguirán en su maldad. Ninguno de ellos entenderá nada, pero los sabios lo entenderán todo. 11A partir del momento en que se suspenda el sacrificio diario y se establezca la abominación que causa destrucción, transcurrirán mil doscientos noventa días. 12¡Dichoso el que espere a que hayan transcurrido mil trescientos treinta y cinco días! 13Pero tú, persevera hasta el fin y descansa, que al final de los tiempos te levantarás para recibir tu recompensa”».
Васкрсење мртвих
1У то време ће се појавити Михаило, велики кнез, бранитељ твог народа. То ће бити време невоље какве није било од кад народ постоји. У то време ће бити избављен твој народ, свако ко се нађе записан у Књизи. 2Пробудиће се многи који почивају у праху земаљском, једни за вечни живот, а други за срамоту и вечни презир. 3Тада ће разборити засјати као светлост с небеског свода, и они који многе воде к праведности, као звезде у веке векова. 4А ти, Данило, држи у тајности ове речи и запечати ову књигу док не дође време краја. Многи ће ићи с једног краја на други, и знање ће се умножити.“
5Ја, Данило, погледао сам и видео другу двојицу како стоје, један на једној обали реке, а други на другој обали. 6Тада је неко рекао човеку обученом у ланену одећу, који је био изнад речне воде: „Када ће доћи крај тим чудесима?“
7Тада сам чуо човека обученог у ланену одећу, оног што је био изнад речне воде. Он је подигао своју десну и леву руку према небу и заклео се оним који живи заувек: „За једно време, за два времена и пола времена12,7 Вероватно значење је три и по године. – када се оконча слом снаге светог народа – све ће се то завршити.“
8Ја сам то чуо, али нисам разумео. Питао сам: „Господару мој, како ће се то завршити?“
9Он је одговорио: „Иди сад, Данило, јер су те речи тајне и запечаћене до времена краја. 10Многи ће се очистити, избелити и прекалити, а зли ће устрајати у злу. И ниједан од злих неће разумети, али ће разборити разумети.
11Од часа кад се укине дневна жртва и постави се страшна гадост биће хиљаду две стотине деведесет дана. 12Благо ономе ко истраје и дочека хиљаду три стотине тридесет пет дана.
13А ти, настави до краја, па ћеш се одморити и примити свој део на крају дана.“
