Slovo na cestu

Matouš 14:1-36

Herodes zabíjí Jana Křtitele

1Tehdy slyšel galilejský vládce Herodes Antipas vyprávění o Ježíšovi 2a řekl svým dvořanům: „To musí být Jan Křtitel! Vstal z mrtvých, a proto dělá takové zázraky!“

3Před časem dal tento Herodes Jana zatknout a uvěznit. 4Jan mu totiž vytýkal, že žije s Herodiadou, manželkou svého bratra Filipa. 5Herodes by se Jana rád zbavil, ale bál se, protože lidé v něm viděli proroka. 6Na oslavě Herodových narozenin tančila dcera Herodiady a okouzlila Heroda tak, 7že jí přísahal splnit každé přání. 8Herodiada navedla svou dceru a ta požádala: „Chci tady na míse hlavu Jana Křtitele.“

9To bylo i na Heroda příliš. Nechtěl se však zostudit před hosty tím, že by zrušil svou přísahu. 10Poručil proto, aby Jana sťali přímo ve vězení. 11Jeho hlavu přinesli na míse tanečnici a ta ji donesla své matce. 12Janovi žáci si vyžádali jeho tělo a pohřbili ho. Pak šli oznámit Ježíšovi, co se stalo.

Ježíš sytí pět tisíců

13Když to Ježíš slyšel, vstoupil do loďky a odplul na osamělé místo. Jakmile však lidé z okolí zjistili, kam jeho loďka míří, shromáždili se tam. 14Když Ježíš vystoupil na břeh, čekaly ho již davy lidí. Měl s nimi soucit a uzdravil jejich nemocné.

15Večer za ním přišli jeho učedníci a řekli: „Už je pozdě a tady v pustině se nedá koupit nic k jídlu. Rozluč se s nimi, ať si mohou po vesnicích něco opatřit.“

16Ježíš jim na to řekl: „Kam by chodili, dejte jim najíst vy!“

17Namítli: „Vždyť tu máme všeho všudy pět chlebů a dvě ryby!“

18„Přineste je sem,“ vybídl je. 19Potom řekl lidem, aby se usadili na trávě. A vzal těch pět chlebů a dvě ryby a poděkoval za ně Bohu. Pak ulamoval, dával učedníkům a ti rozdávali lidem. 20-21Najedlo se tam dosyta pět tisíc mužů kromě žen a dětí. A ještě nasbírali plných dvanáct košů zbytků.

Ježíš jde po vodě

22Hned potom Ježíš přiměl své učedníky, aby přepluli na druhý břeh, zatímco on propustí shromážděné lidi.

23Když se zástupy rozcházely, vystoupil Ježíš na horu, aby se o samotě modlil. Strávil tam skoro celou noc. 24Loď s učedníky stále nemohla dosáhnout druhého břehu, protože vítr hnal vlny proti ní. 25K ránu se Ježíš přiblížil k lodi po hladině jezera. 26Učedníci ho považovali za přízrak a vyděsili se. 27Ale Ježíš promluvil a uklidnil je: „Vzchopte se, to jsem já, nebojte se!“

28Petr zvolal: „Pane, když máš takovou moc, rozkaž, ať přijdu k tobě po vodě!“

29„Tak pojď!“ řekl Ježíš. A tak Petr opustil loď a šel k Ježíšovi. 30Velké vlny ho však přece poděsily a začal se topit. „Pane, pomoz!“ vykřikl.

31Ježíš ho rychle zachytil a řekl: „Kde je tvoje víra? Proč jsi pochyboval?“ 32Vstoupili na loď a vítr se hned utišil. 33Učedníci před Ježíšem poklekli a vyznávali: „Ty jsi určitě Boží Syn!“

Ježíš uzdravuje všechny, kdo se ho dotýkají

34Pak přistáli v genezaretském kraji. 35Jakmile ho tamější lidé poznali, rozneslo se to po širokém okolí a odevšad k němu nosili nemocné. 36Prosili ho, aby se mohli alespoň dotknout lemu jeho šatu. A kdo se dotkl, byl uzdraven.

New Serbian Translation

Матеј 14:1-36

Смрт Јована Крститеља

1У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, 2па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ 3Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. 4Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш за жену!“ 5Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком.

6Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, 7да се заклео да ће јој дати што год затражи. 8А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ 9Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да. 10Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. 11Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. 12А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу.

Исус храни пет хиљада људи

13Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. 14Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. 15Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ 16А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ 17Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ 18Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ 19И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. 20Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. 21Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.

Исус хода по води

22Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. 23Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био сам. 24А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.

25Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. 26Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. 27Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ 28А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ 29Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. 30Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ 31Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ 32Када су ушли у бродић, ветар се умирио. 33Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“

Излечења у генисаретском крају

34Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 35Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. 36Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.