Ježíš proměňuje vodu ve víno
1V galilejské vesnici Káně se za tři dny konala svatba a byla tam Ježíšova matka Marie. 2Mezi svatebními hosty byl Ježíš a jeho učedníci. 3Docházelo jim víno a Marie o tom řekla Ježíšovi.
4„Proč mi to říkáš?“ odpověděl Ježíš. „Moje chvíle ještě nepřišla.“ 5Marie vyzvala obsluhující: „Udělejte všechno, co vám můj syn přikáže.“
6Na chodbě stálo šest kamenných – asi hektolitrových – nádob, kterých se používalo k obřadnímu umývání. 7Ježíš poručil sloužícím, aby je naplnili vodou. 8Když to udělali, vyzval je: „Dejte z toho ochutnat správci hostiny.“ 9Nic netušící správce ochutnal vodu, kterou Ježíš proměnil ve víno, zavolal ženicha 10a řekl mu: „To víno je vynikající. Obvykle se začíná lepším a končí horším. Ale tobě vydrželo dobré víno až do konce.“
11Zázrakem v Káni Ježíš poprvé projevil svou božskou moc. A jeho učedníci v něho uvěřili.
12Potom Ježíš se svou matkou, bratry a učedníky strávil několik dní v Kafarnaum.
Ježíš obnovuje pořádek v chrámu
13Blížily se židovské velikonoční svátky, a tak se Ježíš vydal na cestu do Jeruzaléma. 14Na nádvoří Jeruzalémského chrámu našel směnárníky peněz, prodavače obětních býčků, ovcí a holubů. 15Upletl si z provázků důtky a z chrámového nádvoří prodavače i s dobytkem vyhnal. Směnárníkům zpřevracel stoly a rozházel peníze. 16„Pryč s tím odtud. Nedělejte z domu mého Otce tržiště!“ volal za nimi.
17V té chvíli si učedníci vzpomněli na starozákonní proroctví: „Stravuje mne horlivost pro Boží dům.“
18Židé se ho hněvivě ptali: „Jak si můžeš dovolit takto jednat? Máš-li pověření od Boha, dokaž je nějakým zázrakem!“
19„Dobře,“ odpověděl Ježíš, „zbořte tento chrám, a já ho ve třech dnech znovu postavím.“
20„Co je to za nesmysl?“ posmívali se mu Židé. „Vždyť chrám stavěli plných čtyřicet šest let, a ty bys ho chtěl vystavět ve třech dnech?“
21Židé Ježíšova slova nepochopili. Nemluvil totiž o chrámu, ale o svém těle. 22I učedníci tomu porozuměli až po jeho zmrtvýchvstání.
23Během Velikonoc vykonal Ježíš v Jeruzalémě řadu zázraků, a tak v něj mnozí uvěřili. 24-25Věděl o každém všechno, nepotřeboval se na nikoho vyptávat. Sám však zůstával pro mnohé hádankou.
Свадба у Кани галилејској
1Трећег дана је била свадба у Кани галилејској. Тамо је била и Исусова мајка. 2Исус и његови ученици су такође били позвани на свадбу. 3Када је понестало вина, рече Исусу његова мајка: „Немају више вина.“
4„Није твоје да ми говориш шта да чиним – рече јој Исус. Мој час још није дошао.“
5Исусова мајка рече слугама: „Радите све што вам каже.“
6Тамо је било шест камених посуда за воду, које су по јудејским прописима служиле за обредно прање. У сваку је могло да стане око два или три метрита2,6 Око 100 l воде..
7Исус рече слугама: „Напуните посуде водом.“ Они их напунише до врха.
8Затим им рече: „Захватите сад и однесите трпезару да окуси.“
Они му однесоше. 9Трпезар је окусио вино које је постало од воде, али није знао одакле је. То су знале слуге које су захватиле воду. Трпезар је онда позвао младожењу 10и рекао му: „Сваки домаћин прво износи добро вино, а кад се гости опију, онда слабије. А ти си чувао добро вино све до сада.“
11У Кани галилејској је Исус учинио свој први знак и тако показао своју славу. Ту су његови ученици поверовали у њега.
12После овога је Исус са својом мајком, браћом и ученицима отишао у Кафарнаум. Остао је тамо неколико дана.
Исус наилази на веру и неверу код људи
Исус истерује трговце из храма
13Пошто се ближио јудејски празник Пасха, Исус је отишао горе у Јерусалим. 14У храму је затекао продавце волова, оваца и голубова и мењаче новца како седе за својим тезгама. 15Исус је начинио бич од узица и истерао из храма све продавце, овце и волове, а мењачима новца расуо новац и испревртао тезге. 16Продавцима голубова је рекао: „Носите ово одавде! Не правите тржницу од Дома мога Оца!“
17Његови ученици се тада сетише да је у Светом писму написано:
„Изједа ме ревност за твој Дом.“
18Неки од водећих Јевреја су га питали: „Каквим ћеш нам знаком доказати да можеш да чиниш ово?“
19Исус им одговори: „Срушите овај храм и ја ћу га за три дана подићи.“
20Јевреји му рекоше: „Требало је четрдесет шест година да се сагради овај храм2,20 Мисли се на време од почетка градње, од 19. године пре нове ере до 26–27. године нове ере, што чини споменутих 46 година. Истини за вољу, храм никада није био сасвим завршен, па ни до кобне 66. године., а ти ћеш за три дана да га саградиш?“
21Међутим, Исус је говорио о храму, који је његово тело. 22Тек кад је васкрсао из мртвих, његови ученици су се сетили да им је о томе говорио. Тада су поверовали Писму и речима које је Исус изрекао.
23Док је Исус био у Јерусалиму за време празника Пасхе, многи су поверовали у њега, јер су видели знаке које је учинио.
24Сам Исус се никоме није поверавао, јер их је све познавао. 25Њему нико није морао да говори о било коме, јер је знао људе у душу.
