Varování před falešnou jistotou
1Jenom si, bratři, připomeňme židovské dějiny! Boží oblak se rozprostíral nad všemi našimi předky, když odcházeli z Egypta, 2a všichni společně s Mojžíšem prošli mořem, v němž pohřbili svoji otrockou minulost. 3Všem bylo duchovní potravou stejné slovo od Boha 4a sílu čerpali všichni z téhož duchovního pramene, který je stále doprovázel – a to byl Kristus. 5A přesto se většina z nich svým jednáním Bohu znelíbila a našla svůj hrob na poušti. 6Nechť se nám stanou výstražným příladem.
Nebezpečí modloslužby
7-8Opusťte své modly, pohlavní nepřístojnosti a jiné neřády, abyste nedopadli jako oni: za jediný den jich pomřelo třiadvacet tisíc. 9Nesvádějte lidské špatnosti na Boha, 10-11neprovokujte ho, jako to dělali někteří z nich; a přivolali na sebe jedovaté hady a smrt. Vezměme si z toho ponaučení, mnoho času nám už nezbývá. 12Mějte se na pozoru – nejblíže pádu je ten, kdo si je sám sebou příliš jist. 13Až dosud vás nepotkalo nic, co by člověk nedokázal unést. Bůh vaši víru nezklame ani v dalších zkouškách: pokud je dopustí, dá vám i sílu vydržet a překonat je.
14-16Proto, moji drazí, co nejdál od modloslužby! Mluvím s vámi jako s rozumnými lidmi. Řekněte sami: neznamená snad kalich, který si vzájemně podáváme, že nás spojuje Kristova krev? A co jiného vyznáváme při lámání chleba než to, že jsme součástí Kristovou? 17Jako všechny ty kousky pocházejí z jednoho chleba, tak i my – ať je nás sebevíc – jsme tím jedním chlebem navzájem spojeni.
18Podívejte se na rodilé židy: tím, že jedí maso obětované na oltáři, hlásí se i oni k Bohu, kterému ten oltář patří. A stejný význam má pro pohany zase jejich pohanský oltář. 19Tím ovšem neříkám, že modla je snad bohem a že maso obětované modle je něco víc než obyčejné maso; samy o sobě ty věci neznamenají nic. 20Ale tím obřadem vzývají pohané démony místo Boha, a proto nechci, abyste se něčeho takového zúčastňovali. 21Nemůžete se přece současně hlásit k Bohu i ke zlým mocnostem. 22Nebo jsme snad tak silní, že si nemusíme nic dělat z Božího hněvu?
23Ano, křesťanu je všechno dovoleno, ale ne všechno je prospěšné. Vše je mi dovoleno, ale ne vše slouží k dobru také ostatním. 24Nesmíme si hledět jen svého vlastního zájmu, nýbrž především musíme dbát toho, co je dobré pro druhé.
25Tedy: co se prodává v obchodech, to jezte klidně a nelamte si hlavu původem jídla. 26Země i se vším, co je na ní, patří přece Bohu. 27Také na návštěvách jezte s klidným svědomím všechno, co vám hostitel předloží. 28-29Když vás však někdo upozorní, že to či ono jídlo leželo předtím na pohanském oltáři, nejezte to, abyste se nešetrně nedotkli jeho svědomí.
Jakže – moje svoboda má být omezována cizím svědomím? 30Což mě může někdo odsuzovat za to, co vděčně přijímám z Boží ruky?
31Milí bratři! Všechno, co děláme – ať už jde o jídlo nebo o pití či cokoliv jiného, všechno má sloužit k Boží oslavě. 32Nebuďte tedy kamenem úrazu ani židům, ani nevěrcům, ani křesťanům. 33I já se vždycky snažím vyjít každému vstříc a neohlížím se na sebe, nýbrž na dobro těch druhých, aby jich bylo zachráněno co nejvíc.
Tak mě tomu učí Kristus, dělejte to tak i vy.
Упозорење из примера Израиља
1Нећу да вам остане непознато, браћо, да су наши преци били заштићени облаком и да су сви прошли кроз море, 2те су сви били у Мојсија крштени у облаку и мору. 3Такође су сви јели исту духовну храну, 4и сви су пили исто духовно пиће, јер су пили из духовне стене која их је пратила, а та стена је била Христос. 5Међутим, многи нису били угодни Богу, па их је Бог побио у пустињи.
6Те ствари су се догодиле нама за пример, да не пожелимо зло као што су они пожелели. 7Не будите идолопоклоници као неки од њих, јер је написано: „Народ је поседао да једе и пије, и устао да се забавља.“ 8И не одајмо се блуду, као неки од њих, па их је у један дан помрло двадесет три хиљаде. 9Такође, не искушавајте Христа, као што су га неки од њих искушавали, па су изгинули од змија. 10И не приговарајте, као што су неки од њих приговарали, па су изгинули од Уништитеља.
11Све ове ствари су се догађале њима за пример, али су записане за упозорење нама, којима су се последња времена приближила. 12Зато онај који мисли да чврсто стоји, нека пази да не падне. 13Није вас снашло неко искушење које не сналази све људе. Али Бог је веран; он неће дозволити да будете изложени искушењима више него што можете да поднесете, него ће окончати искушења да можете издржати.
Идолопоклонство и Господња вечера
14Стога, вољени моји, бежите од идолопоклонства. 15Говорим вам као мудрима: сами просудите шта вам говорим. 16Зар чаша благослова за коју захваљујемо Богу, не представља заједништво које имамо по крви Христовој? Зар хлеб који ломимо не представља заједништво које имамо по телу Христовом? 17И пошто је један хлеб, ми многи чинимо једно тело, јер један хлеб делимо.
18Обратите пажњу на оне који су Израиљци по телу: нису ли они који једу од храмских жртава исти они који заједно приносе жртву Богу на жртвенику? 19Шта тиме хоћу да кажем? Да је храна која се приноси идолима тек само храна, или да је идол тек само идол? 20Не! Оно што многобошци жртвују, злим духовима жртвују, а ја нећу да имате заједништво са злим духовима. 21Не можете пити из Господње чаше и из чаше злих духова; не можете јести за Господњом трпезом и за трпезом злих духова. 22Или, зар ћемо изазивати Господа? Да нисмо јачи од њега?
23Кажете: „Све је дозвољено.“ Ипак, није све на корист. „Све је дозвољено.“ Ипак, све не изграђује. 24Не гледајте само своју корист, већ и корист других.
25Једите све што се продаје на тржници, ништа не испитујући ради своје савести. 26Јер, „Господу припада земља и све што је на њој.“ 27Ако вас неки неверник позове на обед, и ви хоћете да идете, једите све што се изнесе пред вас ништа не испитујући због савести. 28Али, ако вам неко каже: „Ова храна је била жртвована идолима“, онда не једите због онога који вам је то дао до знања, а и ради савести; 29не мислим ради ваше савести, већ ради његове. Питате се: „Зашто да нечија савест одређује моју слободу? 30Ако ја једем са захваљивањем, зашто да ме осуђују за оно за шта захваљујем?“ 31Зато, било да једете, пијете или чините нешто друго, све чините Богу на славу. 32Понашајте се беспрекорно како према Јеврејима и Грцима, тако и према Цркви Божијој. 33Наиме, и ја свима угађам у свему, не гледајући своју корист, него корист других, да би многи били спасени.
