Salmo 60
(Sl 108.6-13)
Salmo de David. Segundo a melodia “Os lírios”. Poema de instrução. Quando David lutou contra os arameus da Mesopotâmia e os arameus de Zobá, e Joabe, ao regressar, matou no vale do Sal doze mil edomitas.
1Deus, tu rejeitaste-nos e dispersaste-nos;
tens estado zangado connosco,
mas volta-te de novo para nós.
2Fizeste tremer esta terra, dividiste-a em pedaços;
cura-a, pois está abalada até nos fundamentos.
3Fizeste-nos passar por coisas muito duras;
deste-nos a beber um vinho que enlouquece.
4Deste uma bandeira a todos os que te temem,
para que a levantem bem alto pela causa da verdade. (Pausa)
5Salva-nos, para que o povo que amas seja livre!
Ouve-nos e livra-nos pela força do teu braço!
6Deus jurou pela sua santidade:
“É justo que me encha de alegria;
hei de repartir Siquem e medir o vale de Sucote.
7Gileade e Manassés ainda são meus;
Efraim é o apoio da minha força
e Judá me dará governantes.
8Moabe é para mim uma bacia de lavar
e Edom como o sítio onde me descalço.
Sobre a Filisteia bradarei vitória.”
9Quem me conduzirá à cidade fortificada?
Quem me guiará até Edom?
10Deus o fará, ainda que nos tenha rejeitado
e nos tenha abandonado aos exércitos do inimigo.
11Auxilia-nos em tempos de aperto,
pois de nada vale o socorro humano!
12Com Deus faremos coisas formidáveis;
ele esmagará os nossos inimigos.
Псалам 60
Хоровођи. Према „Љиљанима“. Сведочења. Давидова песма поуздања у Бога. За поуку: када се борио против Арам-Нахарајима и Арам-Сове и када се Јоав вратио, па у Сланој долини побио дванаест хиљада Едомаца.
1Одбацио си нас, Боже,
срушио нас, разгневио се.
Опорави нас!
2Ти си земљу уздрмао,
расцепао си је;
раселине њене споји
јер је уздрмана.
3Пустио си да твој народ види страхоту,
приморао да пијемо вино што опија.
4Заставу си богобојазнима дао
да се због истине60,4 Или: због лука. развије. Села
5Десницом нас својом спаси, услиши нас,
па да твоји миљеници избављени буду.
6У свом Светилишту Бог је објавио:
„Заклицаћу, поделићу Сихем,
премерићу долину Сокота.
7Мој је Галад, мој је Манасија;
Јефрем ми је кацига на глави,
а Јуда ми царско жезло.
8Моав ми је корито за прање,
на Едом сам бацио сандалу;
Филистејо, због мене ускликни!“
9Ко ће мене да отпрати у град утврђени?
А на Едом ко ће ме повести?
10Нећеш ли ти, о, Боже,
који си нас одбацио,
па с војскама нашим, Боже,
више не корачаш?
11Помоћ дај нам испред противника,
узалуд је људско избављење.
12Силно ћемо ступати са Богом,
изгазиће наше противнике!