Salmo 57
(Sl 108.2-6)
Salmo de David. Quando se escondeu numa caverna, fugindo de Saul. Para o diretor do coro. Poema de instrução.
1Tem piedade de mim, ó Deus!
Tem piedade, porque a minha alma em ti se refugia.
Eu abrigo-me à sombra das tuas asas,
até que passem as calamidades.
2Clamarei ao Deus altíssimo,
e que tudo faz por mim.
3Ele enviará lá do alto o seu auxílio,
para me salvar dos que querem devorar-me; (Pausa)
Deus enviará o seu amor e a sua fidelidade.
4Estou rodeado de leões ferozes,
de gente violenta com dentes mais afiados que punhais,
e cuja língua é uma faca cortante.
5Ó Deus, engrandece-te acima dos céus!
Que a tua glória brilhe sobre toda a Terra!
6Puseram uma rede no meu caminho;
a minha alma ficou abatida com temores.
Abriram uma cova para que eu caísse,
mas afinal foram eles que vieram a cair nela. (Pausa)
7O meu coração está pronto, ó Deus;
não é de surpreender que te cante salmos.
8Desperta, minha alma!
Que a harpa e a lira comecem a tocar!
Eu mesmo, ao romper do dia, cantarei a Deus.
9Louvar-te-ei diante dos povos, Senhor;
no meio das nações cantar-te-ei salmos.
10Pois a tua misericórdia chega aos céus
e a tua fidelidade até às nuvens.
11Sim, ó Deus, engrandece-te acima dos céus!
Que a tua glória brilhe sobre toda a Terra!
Псалам 57
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је пред Саулом побегао у пећину.
1Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се,
јер у теби душа моја уточиште тражи;
и у сени твојих крила уточиште тражим
док невоље прођу.
2Вапим Богу Свевишњему,
Богу који ми све чини.
3Посегнуће са небеса, спашће ме;
прекориће тог који ме гази; Села
послаће Бог милост своју и верност своју.
4Душа ми је међу лавовима,
лежим међу прождрљивцима;
потомцима људи зуба ко копља и стреле,
језика као мача оштрог.
5Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
6Нози мојој спремили су мрежу,
душа ми се повила;
испред мене јаму ископаше
и у њу сами упадоше. Села
7Срце ми је вољно, Боже,
срце ми је вољно, да ти певам,
и да ти свирам!
8Пробуди се, биће моје;
будите се, о, лиро и харфо,
ја бих зору да пробудим.
9О, Господе, хвалићу те међу народима,
славићу те међу туђинцима.
10Јер велика је милост твоја; до небеса,
и до облака сеже верност твоја.
11Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
