O Livro

Salmos 105

1Deem graças ao Senhor e invoquem o seu nome!
Contem aos povos os seus feitos!
Cantem-lhe, cantem-lhe louvores
e contem todas as suas maravilhas!
Deem glória ao seu santo nome!
Que rejubilem todos aqueles que buscam o Senhor!
Procurem o Senhor! Procurem a sua força
e a sua face continuamente!

Lembrem-se dos seus poderosos milagres,
dos seus maravilhosos feitos, dos juízos da sua palavra,
vocês os seus servos, descendentes de Abraão,
os descendentes de Jacob, seus eleitos.
Ele é o Senhor, nosso Deus;
a sua autoridade é reconhecida em toda a Terra.

Ele lembra-se para sempre da sua aliança,
das palavras dos seus mandamentos,
dirigidos a milhares de gerações,
do seu acordo feito com Abraão,
do seu juramento feito a Isaque.
10 Foi confirmado a Jacob
e prometido a Israel, como aliança eterna:
11 “Dar-te-ei a terra de Canaã por posse.”

12 Ainda eram muito poucos
e simples estrangeiros na terra prometida.
13 Andavam de nação em nação,
de um reino para outro.
14 Deus nem por isso permitiu que alguém lhes fizesse mal;
os reis eram repreendidos por amor deles.
15 “Não façam mal algum ao meu povo escolhido!”,
ordenou-lhes Deus.
“Estes são meus profetas, não lhes toquem!”

16 Fez vir um período de fome à terra de Canaã,
privando-a de pão.
17 Deixou que José fosse vendido
como escravo para o Egito.
18 Os egípcios amarraram-lhe os pés com correntes,
puseram-no a ferros.
19 Isto durou até ao momento em que
a palavra do Senhor provou que ele tinha razão.
20 Então o rei mesmo o mandou chamar e soltou-o.
21 Fê-lo responsável por toda a sua casa
e pô-lo como ministro da nação.
22 Podia, como entendesse, exercer a sua autoridade
sobre os grandes senhores do reino,
e até instruir os seus próprios anciãos.

23 Entrou então Israel no Egito,
e Jacob foi viver como estrangeiro na terra de Cam[a].
24 Depois disso, o povo multiplicou-se espantosamente,
a ponto de tornar-se uma nação maior do que aquela
no meio da qual vivia e que o ia oprimindo.
25 Deus deixou que os egípcios aborrecessem os israelitas,
profundamente, e os enganassem.
26 Então apareceu Moisés, acompanhado de Aarão,
que Deus escolheu como seu representante.
27 Por seu intermédio fizeram-se prodígios,
fenomenais, na terra de Cam.
28 Deus enviou densas trevas;
mas Moisés e Aarão não foram desobedientes à palavra de Deus.
29 As águas tornaram-se, por toda a parte, em sangue,
e não ficou um só peixe vivo!
30 E houve uma praga de rãs como nunca se viu;
até no palácio e nos aposentos privados do rei!
31 Depois foram enxames de moscas e piolhos,
que encheram o Egito de uma ponta à outra.
32 Até a chuva se tornou, noutra ocasião,
numa saraiva destruidora e raios queimaram a terra.
33 As vinhas e as figueiras foram destruídas;
por todo o lado, as árvores secaram e caíram.
34 À chamada de Deus acorreram bandos imensos
de gafanhotos e nuvens de pulgões.
35 Comeram tudo o que encontraram;
não escapou sequer uma planta, um fruto de árvore!
36 Depois tirou a vida a todo o filho mais velho de cada família egípcia,
aquele que era o orgulho e a alegria de todo o lar dessa terra.
37 Quanto ao seu povo, tirou-os dali com toda a segurança,
carregados de ouro e prata,
sem que houvesse entre eles um só doente.
38 Todo o povo egípcio se alegrou de alívio,
quando os israelitas se foram,
porque se tinham enchido de terror por causa deles.

39 Deus estendeu sobre eles uma nuvem para os proteger,
e de noite era como a luz dum fogo que os alumiava.
40 A certa altura, pediram carne para comer
e o Senhor mandou-lhes codornizes;
alimentou-os com o maná, o pão do céu.
41 Fez com que uma rocha se abrisse
e dela jorasse água em grande abundância,
até formar como que um rio,
através de toda aquela terra desértica e estéril.

42 Porque se lembrou das sagradas promessas
que tinha feito a Abraão, seu fiel servidor.
43 Fez esses que tinha escolhido como povo
entrar cheios de ânimo e alegria na terra prometida.
44 Deu-lhes um território, até ali ocupado por gentes estranhas,
onde comeram, de início, o que outros tinham plantado.
45 Tudo isso foi feito para que viessem a ser fiéis
e obedientes às suas leis e mandamentos.

Louvem o Senhor!

Notas al pie

  1. 105.23 Refere-se habitualmente ao Egito, como muitas vezes aparece na Bíblia.

New Serbian Translation

Псалми 105

1Хвалите Господа, призивајте му име,
    објавите његова дела међу народима.
Певајте му, славите га песмом,
    говорите о свим његовим чудесима.
Хвалите се светим именом његовим,
    нек се радују срца оних који траже Господа.
Тражите Господа и његову снагу,
    тражите свагда лице његово.

Памтите чудеса која је учинио,
    чуда и судове уста његових.
О, семе Авра̂мово, слуго његов,
    децо Јаковљева, изабраници његови!
Он је Господ, Бог наш,
    судови су његови по свој земљи.

Он се сећа увек његовог савеза,
    речи што је заповеди за хиљаду нараштаја,
који је склопио са Авра̂мом,
    и којим се заклео Исаку,
10 за уредбу га је поставио Јакову,
    Израиљу за вечни савез,
11 говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
    као део вашега наследства.“

12 Док их је још било мало,
    тек шачица дошљака у земљи,
13 лутајући од народа до народа,
    од једног царства до другог,
14 није дао ником да их тлачи,
    ради њих је кажњавао цареве:
15 „Не дирајте моје помазанике,
    мојим пророцима злобу не чините!“

16 Он је глад призвао на земљу,
    укинуо свако снабдевање хлебом.
17 Човека је послао пред њима,
    Јосифа, проданог у робље.
18 Ноге су му спутали ланцима,
    а врат су му оковали гвожђем;
19 све до часа кад се испунила реч о њему,
    реч Господња га је прокушала.
20 Цар је заповедио да га пусте,
    владар народа га је ослободио.
21 Поставио га је за господара куће,
    за управитеља свих својих добара;
22 да по својој вољи води му главаре,
    старешине му мудро саветује.

23 Тако је Израиљ дошао у Египат;
    Јаков, дошљак у Хамовој земљи.
24 И он је веома умножио свој народ,
    бројнији су били од својих душмана.
25 Окренуо им је срце да замрзе његов народ,
    да му се на слуге пакосно окоме.
26 Послао је Мојсија, свог слугу,
    и Арона, свог изабраника.
27 И они су пред њима приказали његове знакове
    и чудеса по Хамовој земљи.
28 Спустио је таму на њу, помрачио је,
    и они[a] нису били непослушни његовој речи.
29 Воде им је у крв претворио
    и рибе им поморио.
30 Земља им је врвела од жаба,
    чак и одаје њихових царева.
31 Заповедио је, па су обади и комарци
    навалили на све њихове крајеве.
32 Град им је као кишу дао
    и пламене муње по њиховој земљи.
33 Лозе им је и смокве сломио,
    скршио им стабла по њиховом крају.
34 Заповедио је, па су грунули
    безбројни скакавци и гусенице.
35 Обрстили су све биље њихове земље,
    појели им летину са поља.
36 Побио је све првенце њихове земље,
    први плод све њихове мужевности.
37 Извео их је са сребром и златом,
    међу његовим племенима није било посрнулих.
38 Египат је одахнуо када су изашли,
    јер их је од њих спопала страхота.

39 Облак је као заклон разастро
    и пламен да ноћу светли.
40 Молили су га и он им доведе препелице,
    хлебом с неба их насити.
41 Отворио је стену и воде прокуљаше,
    потекле су као поток у земљи сувој.

42 Јер се сетио свог светог обећања Авра̂му,
    слузи своме.
43 Извео је свој народ у радости,
    уз клицање своје изабране.
44 Дао им је земље туђинске,
    запосели су труд народа;
45 да би се држали његових прописа
    и законе његове слушали.

Славите Господа!

Notas al pie

  1. 105,28 Према стиху 26, јасно је да се ради о Мојсију и Арону.