A pureza do acampamento
1São mais estas as instruções do Senhor a Moisés: 2“Informa o povo de Israel de que deverão pôr fora do acampamento todos os leprosos, todos os que tiveram um corrimento, ou que se tenham tornado impuros por terem tocado num morto. 3Isto aplica-se tanto a homens como a mulheres. Afastem-nos pois para que não contaminem o acampamento onde vivo no meio deles.” 4A estas instruções foi, portanto, dado cumprimento.
5Então o Senhor disse a Moisés: 6“Diz ao povo de Israel que quando alguém, homem ou mulher, transgredir contra o Senhor, faltando a um compromisso financeiro que tiver tomado, isso é um pecado. 7Terá de confessar o seu pecado e pagar à pessoa lesada a totalidade daquilo que defraudou, juntando ainda mais vinte por cento. 8E se esta última já tiver morrido, e não houver parentes próximos a quem a dívida seja paga, deverá entregar esse montante ao sacerdote, juntamente com o carneiro para a expiação da culpa. 9-10Aliás, sempre que o povo de Israel trouxer um donativo consagrado, este deverá ser sempre apresentado aos sacerdotes.”
O teste da culpa de uma mulher infiel
11Falou mais o Senhor a Moisés: 12“Diz ao povo de Israel que se uma mulher cometer adultério, 13-15mas se não houver provas nem testemunhas, e o seu marido tiver ciúmes e suspeitas dela, trará a sua mulher ao sacerdote com uma oferta por ela, de três litros de farinha de cevada sem azeite nem incenso misturado, porque se trata de uma oferta de suspeitas, a fim de trazer à luz a verdade, e ver se é realmente culpada.
16O sacerdote deverá trazê-la diante do Senhor; 17porá água santa num jarro, misturando-lhe pó apanhado do chão do tabernáculo. 18Depois desata-lhe os cabelos e põe-lhe a oferta nas mãos, a fim de verificar se as suspeitas do marido são ou não justificadas. O sacerdote ficará na frente dela, segurando no jarro de água amarga que traz consigo maldição. 19Mandá-la-á jurar que está inocente e dir-lhe-á: ‘Se mais nenhum homem dormiu contigo além do teu marido, ficarás livre dos efeitos desta água amarga que te trará maldição. 20-22Mas se na verdade cometeste adultério, então o Senhor fará de ti uma maldição entre o teu povo, porque o teu interior se estragará, e o teu corpo inchará.’ A mulher terá de responder: ‘Amém! Assim seja!’
23O sacerdote escreverá estas maldições num livro e as apagará com aquela água; 24água essa que, quando a mulher vier a bebê-la, lhe provocará amargos no interior. 25O sacerdote tomará a oferta de suspeitas das mãos dela e movê-la-á na presença do Senhor, levando-a depois para o altar. 26Tomará um punhado dessa farinha, fazendo queimar essa porção no altar, e nessa altura então dará a água a beber à mulher. 27Se esta se tiver manchado, cometendo adultério contra o seu marido, a água lhe fará amargos no interior, ficará com o corpo inchado e estéril; tornar-se-á uma maldição no meio do povo. 28Se pelo contrário estiver isenta de culpa e não tiver cometido adultério contra o seu esposo, não sofrerá incómodo algum e poderá vir a ter filhos.
29Esta é pois a lei respeitante a um marido que tenha suspeitas de que a sua mulher se tenha eventualmente conduzido levianamente, para determinar se lhe tem sido ou não infiel. 30Ele a trará diante do Senhor e o sacerdote fará aquilo que foi descrito acima. 31O seu marido nunca deverá ser julgado por causa da doença com que tiver sido amaldiçoada, porque só ela é responsável por tal coisa.”
Закон о обредној нечистоћи
1Господ рече Мојсију: 2„Заповеди Израиљцима да удаље из табора свакога ко је губав, свакога ко има излив, и свакога ко се онечистио о мртваца. 3Удаљите из табора како мушко тако женско, да не онечисте њихов табор усред кога ја пребивам међу њима.“ 4Израиљци учине тако; удаљили су их изван табора. Како је Господ рекао Мојсију, тако су Израиљци учинили.
Признање греха и откупљење
5Господ рече Мојсију: 6„Реци Израиљцима: ’Кад мушкарац или жена учини какав грех против другога, те се изневери Господу и навуче на себе кривицу, 7нека призна свој грех који је учинио. Затим нека да пуну накнаду за свој преступ, и нека дода на то једну петину ономе коме је скривио. 8Али ако тај човек нема рођака коме би припала накнада, нека се накнада да Господу на име свештеника, осим овна – откупнице којом ће се извршити откупљење за њега. 9Од свих светих приноса које Израиљци доносе свештенику, нека свака жртва дизаница припадне њему. 10Њему, дакле, нека припадну свети приноси сваког човека; што год је дано свештенику, нека припадне свештенику.’“
Провера женине верности
11Господ рече Мојсију: 12„Реци Израиљцима, кажи им: ’Ако нечија жена застрани и тако му се изневери, 13па неко легне с њом, а њен муж не зна за то, и она прикрије да се онечистила, али нема сведока против ње пошто није била ухваћена на делу; 14ако га обузме дух љубоморе, те посумња да му се жена онечистила, или га обузме љубомора, па посумња на жену, иако се није онечистила, 15нека муж доведе своју жену к свештенику. Нека донесе са собом и принос за њу: десетину ефе5,15 Око 1,6 kg. јечменог брашна. Нека га не прелива уљем и нека не меће на њега тамјана, јер је то житна жртва за љубомору, житна жртва за спомен ради сећања на кривицу.
16Затим нека је свештеник приведе и постави пред Господа. 17Нека свештеник узме свете воде у земљану посуду, и нека узме нешто прашине с пода Пребивалишта и стави је у воду. 18Пошто је свештеник поставио жену пред Господом, нека јој распусти косу, а на њене руке нека положи житну жртву за спомен, што је житна жртва за љубомору. Свештеник нека узме у своје руке воду горчине која доноси проклетство. 19Тада нека је свештеник закуне и каже жени: ’Ако ниједан човек није легао са тобом, и ако ниси застранила и онечистила се док си била под влашћу свога мужа, нека ти не науди ова вода горчине која доноси проклетство. 20А ако си застранила и онечистила се док си била под влашћу свога мужа, те је неки човек осим твога мужа легао с тобом“ – 21ту нека свештеник закуне жену овом клетвом и каже јој – „нека те Господ учини предметом проклињања и клетве усред твога народа; нека Господ учини да ти материца усахне а стомак ти отекне. 22Нека ова вода горчине, која доноси проклетство, уђе у твоју утробу и учини да ти стомак отекне а материца ти усахне!’
А жена нека каже на то: ’Амин, Амин!’
23Нека свештеник напише ова проклетства на лист и спере их у води горчине. 24Затим нека да жени да попије воду горчине која доноси проклетство, како би вода горчине која доноси проклетство ушла у њу и изазвала горчину. 25Потом нека свештеник узме из жениних руку житну жртву за љубомору, подигне је пред Господом и донесе је на жртвеник. 26Онда нека свештеник захвати прегршт од житне жртве, као њен спомен, и спали то на жртвенику. Коначно, нека да жени да попије воду. 27Кад је напоји водом, ако се оскрнавила и изневерила своме мужу, вода проклетства ће ући у њу и изазвати горчину, па ће јој стомак отећи а материца јој усахнути; тако ће та жена постати проклетством у свом народу. 28А ако се жена није оскрнавила, неће јој бити ништа, те ће моћи да рађа потомство.
29Ово је закон о љубомори, кад жена застрани и онечисти се док је под влашћу свога мужа, 30или кад човека обузме дух љубоморе, па посумња на жену. Тада нека свештеник постави жену пред Господа и примени на њој сав овај закон. 31Човек ће бити ослобођен кривице, а жена ће испаштати за своју кривицу.’“
