O Livro

Miquéias 1

1Estas são as mensagens que, da parte do Senhor, foram comunicadas a Miqueias, o morastita, durante os reinados de Jotão, Acaz e Ezequias, reis de Judá. Estas palavras dirigem-se a Samaria e a Judá. Miqueias recebeu-as na forma de visões.

Julgamento contra Samaria e Judá

Prestem atenção! Que todos os povos do mundo ouçam! O Senhor Deus no seu santo templo tem acusações contra vocês!

O Senhor está a chegar! Está a deixar o seu trono no céu e vem até à Terra, andando no cimo dos montes. Estes derretem-se sob os seus pés e escorrem em direção aos vales, como cera ante o fogo, como água jorrando duma encosta.

Por que razão está isto a acontecer? Por causa dos pecados de Jacob e de Israel. Qual é o pecado de Jacob? Porventura não é Samaria? Qual é o altar idólatra de Judá? Não será Jerusalém?

“Por isso, farei da cidade de Samaria um montão de ruínas. Será transformada num campo aberto; as suas ruas serão lavradas para se plantarem vinhas. Eu deitarei abaixo as muralhas, deixando os alicerces a descoberto; os blocos de pedra dessas construções rolarão até aos vales em baixo. Todas as imagens esculpidas que ali havia serão feitas em mil pedaços; os templos da idolatria, belamente decorados, erguidos com o dinheiro pago a prostitutas, também em templos de prostituição se tornarão.”

O lamento de Miqueias

Por isso, levanto este lamento que é semelhante ao uivo dum chacal, ao grito duma coruja do deserto, atravessando as areias dum deserto de noite. Andarei despido e descalço, na tristeza e na vergonha. Porque a ferida do meu povo é demasiado profunda para se curar; estendeu-se por Judá; chegou até à porta de Jerusalém. 10 Não o declarem em Gate! Não chorem! Em Bete-Le-Afra revolve-te no pó com angústia e vergonha. 11 Ali vão os moradores de Safir, levados como escravos, desamparados, nus, envergonhados. O povo de Zaanãa nem ousa sequer mostrar-se fora das suas muralhas. Os alicerces de Bete-Ezel foram descobertos e desapareceram; eram os únicos fundamentos sobre os quais se mantinha. 12 O povo de Marote em vão esperou por melhores dias; mas é só a amargura que os espera, enquanto o Senhor se mantiver contra Jerusalém.

13 Depressa! Preparem já os vossos carros mais rápidos e fujam neles, ó povo de Laquis! Porque vocês foram os primeiros, de todas as cidades de Sião, a seguir Israel no seu pecado de idolatria. Todas as outras cidades do sul foram depois atrás do vosso exemplo.

14 Por isso, darás presentes de despedida a Moresete de Gate; não há esperança de salvação para eles. A cidade de Aczibe enganou os reis de Israel, pois prometeu uma ajuda que não pode dar. 15 Vocês, gente de Maressa, tornar-se-ão um prémio para aqueles que vos tomarem. Aquele que é a glória de Israel virá até Adulão.

16 Chorem, chorem pelas vossas criancinhas! Rapem os cabelos até ficarem calvos como a águia! Rapem as vossas cabeças em sinal de pesar, porque os vossos filhos foram levados para o exílio!

New Serbian Translation

Књига пророка Михеја 1

1Ово је Господња реч која је дошла Михеју Морашћанину, виђење за Самарију и Јерусалим у време Јотама, Ахаза и Језекије, царева Јуде.

Чујте, о, народи сви!
    Послушај, земљо, сви ви што је испуњавате!
Нека Господ Бог против вас сведок буде,
    Господ из храма светости своје.

Суд над Самаријом и Јерусалимом

Јер, гле, излази Господ из свог места,
    сићи ће да гази висине земаљске.
Под њим ће се топити планине,
    распукнуће се долине
као восак пред огњем,
    биће као када вода низ стрмину тече.
Све је то због Јаковљевог преступа
    и због греха куће израиљске.
А који је Јаковљев преступ?
    Зар то није Самарија?
И које су узвишице Јудине?
    Зар то није Јерусалим?

„Самарију ћу да претворим у хрпу камења насред ледине,
    у поље за засад винограда.
Камење ћу њено да изручим у долину,
    оголићу њене темеље.
Биће сатрвени сви њени кипови
    и у ватри изгореће сви њени добици.
    Уништићу све њене идоле
јер их је накупила од добити блудничке,
    па ће опет бити блудничка добит.“

Плач и жаљење

Жалићу ја због овог, вапићу,
    ићи ћу бос и го.
Завијаћу нарицаљку као шакал
    и кликтаћу као женка ноја.
Јер нема лека за њену рану
    која дође све до Јуде,
    рашири се све до врата мог народа у Јерусалиму.
10 Не јављајте Гату,
    не јецајте, не плачите.
    У Вет-Афри у прашини ваљајте се.
11 Бежи, становнице сафирска,
    гола и осрамоћена.
Неће изаћи становница сананска
    јер због нарицаљке Вет-Езела
    тамо нећете заклон наћи.
12 Добро чека забринута становница маротска,
    јер је сишло од Господа зло на врата Јерусалима.
13 У бојна кола упрегни коње,
    становнице Лахиса,
јер си почетак греха ћерко сионска.
    У теби су се нашли преступи Израиља.
14 Зато ћеш дати дарове Моресет-Гату,
    а куће ахзивске изневериће цареве Израиља.
15 Ипак ћу ти довести освајача,
    становнице мариска,
    а до Одолама ће доћи слава Израиља.
16 Оћелави и косу ошишај
    за децом својом милом.
Рашири ћелу своју као лешинар,
    јер ће од тебе отићи у изгнанство.