Os ídolos do Mica
1Nas colinas de Efraim vivia um homem chamado Mica. 2Um dia, disse para a mãe: “Aquelas 1100 peças de dinheiro que julgas terem sido roubadas, tendo amaldiçoado o ladrão, fui eu quem as tirou!”
A mãe exclamou: “Que o Senhor te abençoe, meu filho, por teres confessado tal coisa!” 3E ele devolveu-lhe o dinheiro. “Eu quero dar este dinheiro ao Senhor, para que seja contado a teu favor”, declarou ela. “Vou mandar esculpir uma imagem e cobri-la de prata.”
4A mãe pegou então em 200 peças de dinheiro e levou-as a um ourives que fez um ídolo que ela colocou num nicho em sua casa.
5Mica já tinha uma coleção de ídolos, além de um éfode e alguns terafins, e designou um dos seus próprios filhos como sacerdote. 6Porque naqueles dias Israel não tinha rei, de forma que cada qual fazia o que melhor parecia aos seus olhos.
7Entretanto, houve um levita da cidade de Belém de Judá 8que chegou àquela região de Efraim, procurando um lugar onde se instalasse para viver. Aconteceu passar pela casa de Mica. 9“Donde vens?”, perguntou-lhe Mica.
“Sou levita, de Belém de Judá, e procuro um lugar para viver.”
10-11“Fica aqui comigo. Serás o meu sacerdote e conselheiro. Dou-te 115 gramas de prata por ano, mais roupa para te vestires e a alimentação, além de um quarto.” 12O jovem aceitou e ficou a viver com Mica. Este consagrou-o como seu sacerdote pessoal. 13“Agora tenho a certeza de que o Senhor me abençoará”, exclamou Mica, “porque tenho um levita como sacerdote!”
Михеја врши идолопоклоничку службу
1Био неки човек из Јефремове горе по имену Михеја. 2Он је рекао својој мајци: „Хиљаду и стотину сребрних шекела који су ти украдени, због којих си преда мном изрекла клетву – то сребро је код мене, ја сам га узео.“
Његова мајка му рече: „Нека те Господ благослови, сине мој!“
3Тих хиљаду и стотину сребрних шекела је вратио својој мајци. Мајка му рече: „Сребро које сам посветила Господу, дајем своме сину, да од њега начини резаног и ливеног идола. Сада ти их враћам.“
4Кад је Михеја вратио сребро својој мајци, она је узела две стотине сребрних шекела и дала их златару. Он је од њих начинио резаног и ливеног идола који је стајао у Михејиној кући.
5Овај човек, Михеја, је поседовао светиште. Он је начинио ефод и кућне идоле, и посветио једног од својих синова за свога свештеника. 6У оно време није било цара у Израиљу, и свако је радио што му се чинило право.
7А био је један младић из Витлејема Јудиног, из Јудиног племена. Он је био Левит који је живео тамо као дошљак. 8Тај човек је отишао из града Витлејема у Јуди да нађе себи место да се насели као дошљак. Путујући дошао је у Јефремову гору до Михејине куће.
9Михеја га упита: „Одакле долазиш?“
Левит му одговори: „Ја сам из Витлејема у Јуди, и тражим да се негде настаним.“
10Михеја му рече: „Остани да живиш код мене и буди ми оцем и свештеником, а ја ћу ти давати десет сребрних шекела годишње, одећу и храну.“ Левит оде к њему. 11Левит је пристао да живи код тог човека, и младић му је био као један од његових синова. 12Михеја је посветио Левита и он му је постао свештеник. Младић је живео у Михејиној кући. 13Михеја рече: „Сада знам да ће ми Господ дати напретка, зато што имам Левита за свештеника.“
