A invasão de gafanhotos
1Esta mensagem veio da parte do Senhor para Joel, filho de Petuel. 2Ouçam, anciãos de Israel! Que todos escutem! Em todo o tempo da vossa vida, sim, em todo o tempo da história do vosso país, alguma vez se ouviu coisa semelhante àquilo que vou dizer-vos? 3Nos anos vindouros, contem-no aos vossos filhos; que esta terrível narrativa passe de geração em geração. 4Depois da lagarta ter comido as vossas searas, veio o gafanhoto e comeu parte do que ficou; depois veio o saltão e por fim outros gafanhotos que comeram o que ficou dos anteriores.
5Despertem e chorem, ébrios, porque as vinhas estão destruídas e perdeu-se todo o mosto! 6Um vasto exército de gafanhotos cobre a terra; é demasiado numeroso para se poder contar; têm dentes tão pontiagudos como os do leão! 7Arruinaram as minhas vinhas e descascaram as figueiras, deixando os troncos e os ramos nus e brancos.
8Chorem de tristeza como a noiva que perdeu o seu jovem marido. 9Foram-se as oferendas de comida que deviam ser trazidas ao templo do Senhor; os sacerdotes perecem com fome; ouçam os clamores destes ministros do Senhor. 10Os campos não têm sementeiras. Por toda a parte apenas se vê tristeza e desolação. Perderam-se os cereais, o vinho novo e o azeite.
11É natural que os agricultores andem por aí desorientados e abatidos; é natural que os vinhateiros chorem de desespero. Chorem os que contavam com o trigo e a cevada, porque também se perderam. 12As vides secaram, as figueiras morreram e o mesmo aconteceu com as romãzeiras, as tamareiras, as macieiras, e com todas as árvores dos pomares; foi-se a alegria que elas traziam.
Uma chamada ao arrependimento
13Ó sacerdotes, vistam-se de saco! Ó ministros do meu Deus, inclinem-se durante toda a noite perante o altar, chorando, porque não haverá mais ofertas de cereais para vocês na casa do vosso Deus! 14Anunciem um jejum e convoquem uma solene assembleia. Reúnam os anciãos e todo o povo no templo do Senhor, vosso Deus, e chorem perante ele.
15Infelizmente, este terrível dia do Senhor está já próximo. Está quase a chegar a destruição decidida pelo Todo-Poderoso. 16O nosso alimento desaparecerá perante os nossos olhos; toda a alegria e contentamento no templo do nosso Deus terminarão. 17As sementes apodrecem debaixo do chão; os celeiros e os armazéns estão vazios; o trigo secou nos campos. 18O gado muge com fome; os pastores estão desorientados, porque não há pastagens para os animais; os rebanhos de ovelhas vão desaparecendo de miséria.
19A ti, Senhor, clamo, porque o fogo queimou as pastagens e as chamas destruíram todas as árvores. 20Até os animais selvagens pedem socorro, porque não acham água. Secaram os rios e as pastagens estão queimadas.
1Ово је Господња реч која је дошла Јоилу, Фатуиловом сину.
Најезда скакаваца
2Чујте ово, о, старешине;
послушајте, сви становници земаљски:
Зар се ово догодило у данима вашим
или у данима ваших предака?
3Причајте о овом својој деци,
ваша деца својој деци
а њихова деца новом поколењу.
4Остатке губара појешће скакавци;
остатке скакаваца појешће црви;
остатке црва појешће гусенице!
5Пробудите се, о, ви пијани!
Заплачите и закукајте, винопије, због шире,
зато што вам се од уста отела!
6Јер на моју земљу изађе народ силан
и броја им нема.
Зуби су им као лављи зуби,
а очњаци као у лавице.
7Моју је лозу почупао,
моју је смокву изломио;
потпуно је оголио и бацио,
младице јој огулио.
8Наричи као млада жена
огрнута у кострет за мужем своје младости.
9Нестале су житна жртва и изливница
из Дома Господњег.
У жалости су свештеници,
слуге Господње.
10Поља су опустошена
и земља је у жалости
јер је жито сатрвено,
младо вино је пресахло,
а урод уља је подбацио.
11Стидите се, ратари,
кукајте, виноградари, за пшеницом и за јечмом,
јер је пропала жетва на њиви.
12Лоза је пресахнула,
стабло смокве се спарушило.
Пресахнули су нар, палма, јабука
и сва стабла по пољу,
јер је пресахла радост синова људских.
Позив на пост и молитву
13О, свештеници, опашите се и плачите!
Жалите, слуге жртвеника!
Дођите, слуге Бога мога,
ноћ пробдите у кострети
јер је из Дома Бога вашег
нестало житне жртве и изливнице.
14Свети пост прогласите,
позовите свечани сабор!
Окупите све старешине,
становнике земље у Дому Господа,
вашег Бога, па вапите Господу!
15Јао, каквог ли дана,
јер је близу дан Господњи
што долази као пустошење од Свемоћнога!
16Зар нам није пред очима понестала храна
и радости и весеља из Дома нашег Бога?
17Угнилише смокве на венцима;
опустошене су житнице;
порушени су амбари јер је жито пропало.
18О, како стока риче!
Тумарају крда говеда
јер испаше за њих нема,
а и стада оваца такође скапавају.
19Господе, ја тебе призивам
јер је пламен суше прогутао пустињске пашњаке,
а пожар је спалио све пољско дрвеће.
20И пољске звери ти цвиле и жуде
јер су пресушила водена врела,
јер је пожар спалио пустињске пашњаке.
