Jesus lava os pés aos discípulos
1Antes da festa da Páscoa, Jesus já sabia que aquela seria a sua última noite neste mundo antes de voltar para junto do Pai. Quanto aos discípulos que tinha no mundo, amou-os sempre da forma mais perfeita até ao fim! 2Decorria o jantar e o Diabo já convencera Judas Iscariotes, filho de Simão, a traí-lo. 3Jesus sabia que o Pai colocara tudo nas suas mãos e que viera de Deus e para Deus voltaria.
4Depois da ceia, levantou-se da mesa, despiu a túnica e pôs uma toalha à volta da cintura. 5E, deitando água numa bacia, começou a lavar os pés dos discípulos e a enxugá-los com a toalha.
6Quando chegou a vez de Simão Pedro, este observou: “Mestre, não devias lavar-me os pés.”
7Jesus retorquiu: “Agora não entendes o que faço, mas virá o dia em que compreenderás.”
8“Não!”, protestou Pedro. “Não consinto que me laves os pés!”
“Se não deixares, não poderás ter parte comigo.”
9Simão Pedro respondeu: “Senhor, então não só os pés, mas as mãos e a cabeça!”
10Jesus respondeu: “Aquele que se lavou por completo só precisa de lavar os pés para se manter limpo. Agora estás limpo, mas nem todos aqui estão limpos.”
11Pois Jesus sabia quem o ia trair. Por isso, disse: “Nem todos estão limpos.”
12Depois de lhes ter lavado os pés, tornou a vestir a túnica, sentou-se e perguntou-lhes: “Compreendem o que eu fiz? 13Chamam-me Mestre e Senhor, e fazem bem, porque é verdade. 14E uma vez que eu, Senhor e Mestre, vos lavei os pés, também devem lavar os pés uns aos outros. 15Dei-vos o exemplo! Façam como eu vos fiz! 16É realmente como vos digo: o servo não é maior do que o seu senhor, nem o mensageiro maior do que quem o enviou! 17Agora que sabem estas coisas, serão felizes se as praticarem.
Jesus fala da traição
(Mt 26.17-30; Mc 14.12-26; Lc 22.7-23)
18Ao dizer estas coisas, não me refiro a todos sem exceção, porque vos conheço bem. Eu próprio vos escolhi! As Escrituras dizem: ‘O que comia do meu pão, até esse me trai’13.18 Sl 41.9. Literalmente, levantou contra mim o seu calcanhar.. Isto cumprir-se-á. 19Digo-vos isto agora para que, quando acontecer, possam crer que eu sou quem sou. 20É realmente como vos digo: quem receber quem eu enviar é a mim que recebe. E quem me receber recebe quem me enviou.”
21Nesse momento, Jesus começou a angustiar-se e exclamou: “É realmente como vos digo: um de vocês vai trair-me!”
22Os discípulos entreolharam-se sem saberem a quem se referia. 23Um deles, que estava à mesa, ao lado de Jesus, era o seu amigo mais íntimo. 24Simão Pedro fez-lhe sinal para que lhe perguntasse de quem falava. 25Então inclinando-se para Jesus, perguntou-lhe: “Senhor, quem é?”
26Jesus disse: “Aquele a quem eu der o pão ensopado no molho.” Depois de ter molhado um pedaço de pão, deu-o a Judas, filho de Simão Iscariotes. 27Logo que Judas o comeu, Satanás entrou nele e Jesus disse-lhe: “O que pretendes fazer fá-lo já.” 28Nenhum dos outros que estavam à mesa percebeu com que propósito Jesus lhe dissera aquilo. 29Alguns pensavam que, como Judas era o tesoureiro, Jesus o mandara pagar a refeição ou dar dinheiro aos pobres. 30Judas saiu imediatamente e desapareceu na noite.
Jesus prediz que Pedro o vai negar
(Mt 26.31-35; Mc 14.27-31; Lc 22.31-34)
31Logo depois, Jesus disse: “Chegou a hora da glória do Filho do Homem e Deus receberá glória por ele. 32E se a glória de Deus é manifestada pelo seu Filho, Deus glorificá-lo-á em si próprio e glorificá-lo-á em breve. 33Meus queridos filhos, vou estar convosco por pouco tempo mais! E então, apesar de me procurarem, para onde eu vou não podem vocês ir, tal como disse aos judeus. 34Assim, dou-vos agora um novo mandamento: que se amem uns aos outros. Como eu vos tenho amado, assim devem amar-se uns aos outros. 35O vosso amor uns pelos outros provará ao mundo que são meus discípulos.”
Jesus prediz a negação do Pedro
(Mt 26.33-35; Mc 14.29-31; Lc 22.33-34)
36Simão Pedro perguntou: “Senhor, para onde vais?”
E Jesus replicou: “Agora não podes ir comigo, mas seguir-me-ás mais tarde.”
37“Porque é que não posso ir agora, se estou pronto a morrer por ti?”
38Jesus respondeu: “Morrer por mim? Antes que o galo cante de madrugada, três vezes negarás que me conheces!”
Исус пере ноге ученицима
1Било је то пред празник Пасхе. Исус је знао да је дошао час да оде са овог света к Оцу. Тада је показао колико воли оне који су му припадали на овом свету, а волео их је до краја.
2Исус и његови ученици су били за вечером. Ђаво је Јуди Искариоту, сину Симоновом, већ био убацио у срце намисао да изда Исуса. 3Исус је знао да му је Отац предао потпуну власт; знао је да од Бога долази и да ће к Богу отићи. 4Тада је устао од вечере, скинуо са себе горњи део одеће, и опасао убрус око бедара. 5Онда је налио воду у лавор, па је почео да пере ноге ученицима и да их брише убрусом којим је био опасан.
6Када је дошао до Симона Петра, овај му рече: „Господе, зар ти да переш моје ноге?“
7Исус му одговори: „Ти сад не знаш шта ја радим, али ћеш разумети после.“
8Петар му рече: „Никада ти нећеш прати моје ноге!“
Исус му рече: „Ако ти не оперем ноге, немаш удела са мном.“
9Симон Петар му рече: „Господе, опери ми не само ноге, него и руке и главу!“
10Исус му рече: „Ономе који је окупан треба опрати само ноге, јер је већ сав чист. Ви сте чисти, али не сви.“ 11Исус је знао ко је његов издајник, па је зато рекао: „Нисте сви чисти.“
12Након што је опрао ноге ученицима, Исус је обукао своју горњу одећу и вратио се на своје место за столом. Онда их је упитао: „Да ли разумете шта сам вам учинио? 13Ви ме називате учитељем и Господом, и с правом то кажете, јер ја то и јесам. 14Дакле, ако сам ја, Господ и учитељ, опрао вама ноге, онда сте и ви дужни да перете ноге једни другима. 15Дао сам вам пример: чините онако како сам ја учинио вама. 16Заиста, заиста вам кажем: слуга није већи од свог господара, нити је апостол већи од онога који га је послао. 17Пошто знате ово, бићете блажени ако то и чините.
Исусов издајник
18Не говорим о свима вама. Ја знам које сам изабрао. Али Писмо мора да се обистини, кад каже: ’Онај који са мном једе, окрену се против мене.’ 19Кажем вам пре него што се то догоди, да бисте, када се то збуде, веровали да сам ја онај који јесте. 20Заиста, заиста вам кажем: ко прихвата онога кога ја шаљем, мене прихвата, а ко прихвата мене, прихвата онога који је мене послао.“
21Након што је ово изрекао, Исус се дубоко узнемирио и отворено изјавио: „Заиста, заиста вам кажем да ће ме издати један од вас.“
22Ученици су се згледали међу собом питајући се о коме он то говори. 23Један од ученика који је био Исусов миљеник, лежао је за столом до Исусовог крила. 24Симон Петар му је дао знак и рекао: „Питај о коме то говори.“
25Тако се тај ученик наслонио на Исусове груди и упитао: „Господе, ко је тај?“
26Исус одговори: „То је онај коме дам умочен залогај хлеба.“ Умочио је залогај хлеба и дао га Јуди, сину Симона Искариота. 27Чим је Јуда појео залогај, уђе Сатана у њега. Исус му рече: „Што хоћеш да учиниш, учини брзо.“ 28Нико од ученика за столом није разумео зашто му је то рекао. 29Пошто је Јуда код себе држао заједнички новац, неки су мислили да му је Исус рекао да оде да купи нешто хране за празник или да се да сиромашнима. 30Јуда је узео залогај и одмах изашао. Била је ноћ.
Нова заповест
31Када је Јуда изашао, Исус рече: „Сада ће Бог открити славу Сина Човечијег, а по њему ће се открити слава Божија. 32Ако ће се по Сину Човечијем открити слава Божија, онда ће и Бог открити славу његову. То ће се десити брзо. 33Децо, још мало времена сам са вама. Ви ћете ме тражити, али што сам рекао јудејским вођама, то сада и вама кажем: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи.’ 34Дајем вам нову заповест: волите једни друге. Како сам ја вас волео, тако и ви да волите једни друге. 35Ако будете имали љубави један за другог, сви ће знати да сте моји ученици.“
Исус предсказује Петрово одрицање
36Рече му Симон Петар: „Господе, куда идеш?“ Исус му одговори: „Сада не можеш ићи за мном тамо где ја идем, али ћеш ме касније следити.“
37Петар му рече: „Господе, зашто не могу да те следим? Спреман сам да умрем за тебе!“
38Исус му одговори: „Да ли си заиста спреман да умреш за мене? Заиста, заиста ти кажем: пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.
