João 12 – OL & NSP

O Livro

João 12:1-50

Jesus é ungido em Betânia

(Mt 26.6-13; Mc 14.3-9; Lc 7.37-39)

1Seis dias antes do começo das cerimónias da Páscoa, Jesus chegou a Betânia, onde morava Lázaro, a quem tornara a dar vida. 2Fizeram um jantar em honra de Jesus e Marta servia à mesa e Lázaro estava ali sentado com ele. 3Então Maria pegou num vaso com três decilitros de perfume caro, feito de essência de nardo, e deitou-o sobre os pés de Jesus, enxugando-os com o cabelo. E toda a casa se encheu daquele belo cheiro.

4Mas Judas Iscariotes, um dos discípulos, aquele que o iria trair, comentou: 5“Porque não se vendeu o perfume por trezentas moedas de prata para dar o produto aos pobres?” 6Falava assim, não porque se preocupasse com os pobres, mas porque estava encarregado do dinheiro dos discípulos e costumava servir-se dele em benefício próprio.

7Jesus respondeu-lhe: “Deixem-na em paz! Ela fez isto como preparação para o dia em que irei para a sepultura. 8É que os pobres sempre os terão convosco, mas a mim nem sempre me terão.”

9Quando muitos judeus de Jerusalém souberam da sua chegada, acorreram a vê-lo, a ele e a Lázaro, o ressuscitado. 10Então os principais sacerdotes decidiram matar Lázaro também, 11pois fora por causa dele que muitos judeus o tinham seguido, crendo ser Jesus o seu Cristo.

A entrada em Jerusalém

(Mt 21.4-9; Mc 11.7-10; Lc 19.35-38)

12No dia seguinte, uma multidão enorme que tinha ido para celebrar a Páscoa soube que Jesus ia a caminho de Jerusalém. 13Pegaram em ramos de palmeira e vieram ao seu encontro, exclamando:

“Hossana!

Bendito seja aquele que vem em nome do Senhor, que é o Rei de Israel!”12.13 Sl 118.25-26.

14Jesus ia montado num jumento novo, dando cumprimento ao que na Escritura estava escrito:

15“Não receies, ó filha de Sião.

Vê, o teu Rei aproxima-se,

sentado numa cria de jumento.”12.15 Zc 9.9.

16Naquela altura, os discípulos não compreenderam que era o cumprimento duma profecia. Somente depois de Jesus ter voltado para a sua glória no céu é que repararam no cumprimento das profecias das Escrituras a seu respeito.

17E aqueles da multidão que tinham visto Jesus chamar Lázaro de novo à vida contavam o que tinha acontecido. 18Foi esse o principal motivo que levou tantos a saírem ao seu encontro, por terem ouvido dizer que se fizera um tal sinal. 19Os fariseus disseram entre si: “Perdemos! Olhem como todo o povo vai atrás dele!”

Jesus prediz a sua morte

20Alguns dos gregos que tinham ido a Jerusalém para adorar Deus na Páscoa 21vieram ter com Filipe, que era de Betsaida da Galileia, e pediram: “Nós queríamos conhecer Jesus!” 22Filipe falou neste pedido a André e foram juntos ter com Jesus.

23Jesus esclareceu que chegara a hora de voltar para a sua glória no céu e acrescentou: 24“É realmente como vos digo: se um grão de trigo, ao cair na terra, não morrer, ficará apenas uma semente isolada. Mas se morrer, produzirá muitos grãos. 25Quem amar a sua vida perdê-la-á. E quem desprezar a sua vida neste mundo guardá-la-á para a vida eterna. 26Se alguém quer ser meu discípulo, que venha e me siga, pois os meus servos deverão estar onde eu estiver. E se me seguirem, o Pai os honrará. 27Agora a minha alma está perturbada. Deverei eu orar para que o Pai me livre desta hora? Mas se foi para isso mesmo que vim! 28Pai, traz honra ao teu nome!”

E ouviu-se uma voz vinda do céu que disse: “Já o honrei, e glorificá-lo-ei outra vez.” 29Quando a multidão ouviu a voz, alguns julgaram que fosse um trovão, enquanto que outros afirmavam que um anjo lhe tinha falado.

30Jesus explicou-lhes: “A voz que ouviram foi para o vosso bem e não para o meu. 31Chegou a hora do mundo ser julgado; a hora também em que o soberano deste mundo será expulso. 32E quando eu for erguido da Terra atrairei todos a mim.” 33Disse isto indicando a maneira como iria morrer.

34A multidão perguntou: “A Lei ensina-nos que o Cristo vive para sempre. Porque dizes que o Filho do Homem deverá ser levantado? De quem falas tu?”

35Jesus respondeu: “A minha luz brilhará para vocês mais algum tempo. Caminhem enquanto têm a luz, para que as trevas não vos apanhem; quem anda nas trevas não sabe para onde vai. 36Acreditem na luz, enquanto ainda há tempo e então tornar-se-ão filhos da luz.” Depois de dizer estas coisas, Jesus retirou-se e ocultou-se deles.

Os judeus continuam na sua descrença

37Apesar de todos os sinais que tinha feito, havia muita gente que não cria nele; 38exatamente como Isaías, o profeta, tinha dito:

“Senhor, quem creu na nossa pregação?

A quem foi revelado o poder do Senhor?12.38 Is 53.1.

39Por isso, não podiam crer. Porque como Isaías também disse:

40“São cegos e têm o coração fechado,

de modo que não verão com os seus olhos,

nem entenderão com os seus corações,

nem se arrependerão, para que os cure.”12.40 Is 6.10.

41Isaías, ao fazer esta revelação, referia-se a Jesus, pois tinha tido uma visão da sua glória12.41 Ver Is 6.1-5.. 42Por outro lado, muitos dos líderes judeus acreditavam nele, sem contudo o confessarem, receosos de que os fariseus os expulsassem da sinagoga12.42 Ver nota a 9.22.. 43Porquanto davam mais apreço ao louvor dos homens do que ao louvor a Deus.

44Jesus clamou à multidão: “Quem crê em mim crê naquele que me enviou! 45E quem me vê a mim vê aquele que me enviou! 46Vim como a luz que veio ao mundo para que todo o que crê em mim não fique nas trevas. 47Se alguém ouvir as minhas palavras e não crer, não sou eu quem o julga, pois vim para salvar o mundo e não para julgá-lo. 48Mas todos quantos me rejeitam, a mim e as minhas palavras, serão julgados no dia do julgamento pelas próprias palavras que lhes falei. 49Porque o que tenho falado não é de mim mesmo. Apenas vos disse o que o Pai me mandou que vos comunicasse. 50Os seus preceitos conduzem à vida eterna. Por isso, digo tudo o que ele me mandou dizer.”

New Serbian Translation

Јован 12:1-50

Исусово помазање у Витанији

1Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. 2Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. 3Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.

4Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: 5„Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ 6Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.

7Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. 8Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“

9Јевреји су сазнали да је Исус тамо, па су у великом броју дошли, не само због Исуса, него и да виде Лазара, кога је Исус био подигао из мртвих. 10Тада су водећи свештеници наумили да убију и Лазара, 11јер су их због њега многи Јевреји одбацивали и веровали у Исуса.

Свечани улазак у Јерусалим

12Следећег дана је много народа дошло на празник, јер су чули да Исус долази у Јерусалим. 13Узели су гране од палми и изашли му у сусрет, кличући:

„Осана! Благословен онај

који долази у име Господње!

Нека је благословен Цар израиљски!“

14Исус је нашао једно магаре и узјахао га, као што је у Светом писму написано:

15„Не бој се, ћерко сионска!

Ево, долази ти Цар твој

јашући на магарету.“

16Исусови ученици нису тада разумели ово, али када се Исус узнео у славу, сетили су се да је у Светом писму написано о њему управо оно што су том приликом учинили за њега.

17Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и подигао га из мртвих, преносио је ову вест. 18Зато му је толики народ изашао у сусрет. Прочуло се, наиме, да је Исус учинио тај знак. 19А фарисеји су говорили један другом: „Видите да ништа не вреди! Ево, сав свет је отишао за њим!“

20Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. 21Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ 22Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то.

23Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. 24Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. 25Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. 26Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.

Исус говори о својој смрти

27Сада ми је душа узнемирена. Шта да кажем? Да кажем: ’Оче, избави ме од часа страдања’? Па због тог часа сам и дошао! 28Оче, прослави своје име!“

Тада се зачује глас са неба: „Прославио сам и опет ћу прославити!“ 29Народ који је ту стајао, када је то чуо, рече: „Загрмело је нешто!“ Други рекоше: „То му је анђео говорио!“

30Исус рече: „Овај глас се није чуо због мене, него због вас. 31Сада је време да се суди овом свету. Сада ће владар овог света бити збачен. 32А кад ја будем подигнут са земље, све људе ћу привући к себи.“ 33Исус је, рекавши ово, показао каква га смрт чека.

34Тада му народ одговори: „Из Закона смо чули да ће Христос живети довека. Како ти, онда, кажеш да ће Син Човечији бити подигнут? Ко је тај Син Човечији?“

35Исус им одговори: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас тама не обузме. Ко хода по тами, не зна куда иде. 36Верујте у светлост док је имате, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус је отишао и сакрио се од њих.

Неверовање народа

37Иако је Исус учинио толике знаке пред њима, они нису веровали у њега. 38Тако се испунило оно што је рекао пророк Исаија:

„Господе, ко је поверовао нашој поруци,

и мишица Господња коме се открила?“

39Због овог нису могли да верују, јер Исаија поново каже:

40„Бог им је очи ослепео

и срца им отврднуо;

да очима не виде

и да срцем не схвате,

да се не обрате

да их ја исцелим.“

41Исаија је ово рекао, јер је видео Исусову славу, те је говорио о њему.

42Чак су и многи свештеници веровали у њега, али нису смели да се јавно изјасне због фарисеја, да не би били искључени из синагоге. 43Наиме, више су волели људску славу него Божију славу.

44Исус повика: „Свако ко верује у мене, не верује само у мене, него и у онога који ме је послао. 45Ко мене види, види онога који ме је послао. 46Ја сам светлост која је дошла на свет, да свако ко верује у мене не остане у тами.

47Ко слуша моје речи, а не извршава их, томе не судим ја. Јер, ја нисам дошао да судим свету, него да се свет спасе мојим посредством. 48Ко мене одбацује и не прихвата моје речи, има једног за судију. То је реч коју сам говорио; она ће му судити у Последњи дан. 49Ја нисам говорио што је мени по вољи. Сам Отац ме је послао и заповедио ми шта да кажем и шта да говорим. 50А ово знам: у његовој заповести јесте вечни живот. Ја говорим само оно што ми је Отац рекао да говорим.“