Jeremias 52 – OL & NSP

O Livro

Jeremias 52:1-34

A queda de Jerusalém

(2 Rs 24.18-20; 2 Cr 36.11-14)

1Zedequias tinha 21 anos quando se tornou rei e reinou 11 anos em Jerusalém. O nome de sua mãe era Hamutal, filha de Jeremias de Libna. 2Fez o que era mau aos olhos do Senhor, conforme os atos anteriormente praticados por Joaquim. 3As coisas tornaram-se muito más em Jerusalém e em Judá, por causa da ira do Senhor, e ele os baniu da sua presença.

A queda de Jerusalém

(2 Rs 24.20–25.21; 2 Cr 36.15-20; Jr 39.1-10)

Zedequias revoltou-se contra o rei da Babilónia.

4O rei Nabucodonozor da Babilónia mobilizou todo o seu exército e pôs cerco a Jerusalém, chegando ali no dia 10 do décimo mês52.4 Mês de Tebet. Entre a lua nova do mês de dezembro e o mês de janeiro., do nono ano do reinado de Zedequias, rei de Judá. 5O cerco manteve-se até ao décimo primeiro ano do reinado de Zedequias.

6Finalmente, no dia 9 do quarto mês52.6 Mês de Tamuz. Entre a lua nova do mês de junho e o mês de julho., daquele ano, quando a fome na cidade era já gravíssima, com as reservas de alimento inteiramente esgotadas, 7os soldados da cidade abriram um buraco na muralha e fugiram de noite; essa passagem foi feita entre as duas muralhas perto dos jardins do rei. Eles fizeram isso porque a cidade estava completamente cercada pelos caldeus. Assim procuraram fugir, através dos campos, em direção a Arabá.

8Mas os caldeus perseguiram-nos e apanharam o rei Zedequias nuns campos perto de Jericó; todos os seus soldados se tinham dispersado, abandonando-o. 9Trouxeram-no então à presença do rei da Babilónia, que se tinha instalado na cidade de Ribla, no reino de Hamate, e foi submetido a um julgamento. 10O rei da Babilónia obrigou Zedequias a presenciar a morte dos seus próprios filhos e de todos os nobres de Judá. 11Depois arrancou-lhe os olhos e mandou-o, amarrado com cadeias de bronze, para a Babilónia, pondo-o numa prisão para o resto da vida.

12No décimo dia do quinto mês52.12 Mês de Abe. Entre a lua nova do mês de julho e o mês de agosto., do décimo nono ano do reinado de Nabucodonozor, rei da Babilónia, Nebuzaradão, comandante da guarda, chegou a Jerusalém. 13Pôs fogo ao templo e ao palácio real, e a todas as casas de maior importância, 14e mandou os soldados deitar abaixo as muralhas da cidade. 15Depois levou para a Babilónia como cativos alguns dos mais pobres de entre o povo, com aqueles que tinham sobrevivido à destruição da cidade e os que tinham declarado a sua fidelidade ao rei da Babilónia e ainda os comerciantes. 16Mas Nebuzaradão, o comandante da guarda, deixou alguns outros, dos mais miseráveis do povo, para colherem os frutos dos campos, e como vinhateiros e lavradores.

17Os caldeus derrubaram os dois grandes pilares de bronze, que estavam à entrada do templo do Senhor, assim como as suas bases, mais o mar de bronze, e carregaram todo esse bronze para a Babilónia. 18Levaram igualmente todos os recipientes, pás, perfumadores e bacias, e outros utensílios de bronze usados no serviço do templo. 19Foram também retirados de lá os incensários, os castiçais de ouro e de prata, e também as bacias e taças de ouro puro e de prata maciça.

20O peso dos dois enormes pilares e do mar, assim como dos doze bois da base, era qualquer coisa de incalculável. Tinham sido feitos nos tempos do rei Salomão. 21Esses pilares tinham cada um 9 metros de altura e 6 metros de envergadura, ocos por dentro, sendo a espessura do metal de 8 centímetros. 22No alto de cada uma das colunas havia capitéis de 2,5 metros de altura, com figuras gravadas, uma composição de romãs também em bronze. 23Havia como que uma rede formada por 96 romãs, aos lados, e à volta havia mais 100 romãs.

24O comandante da guarda levou também consigo, como prisioneiros, Seraías, o sumo sacerdote, Sofonias, o seu assistente, os três chefes da guarda do templo, 25um comandante do exército, sete conselheiros especiais do rei, descobertos ainda na cidade, o secretário do comandante do exército judaico, que tinha a seu cargo o recrutamento militar, e ainda sessenta outras individualidades de relevo na vida judaica, que tinham sido encontradas escondidas. 26Levou-os ao rei da Babilónia, em Ribla, 27que os matou a todos na terra de Hamate.

Assim, Judá foi exilado da sua terra. 28O número dos cativos levados para a Babilónia no sétimo ano do reinado de Nabucodonozor foi de 3023. 29Depois, no décimo oitavo ano, levou mais 832 cativos de Jerusalém. 30No vigésimo terceiro ano, Nabucodonozor enviou Nebuzaradão, seu comandante da guarda, e este levou mais 745. No total foram 4600 os cativos.

Jeconias é libertado

(2 Rs 25.27-30)

31No trigésimo sétimo ano, após a prisão na Babilónia de Jeconias, rei de Judá, Evil-Merodaque, que se tornou rei da Babilónia nesse ano, mostrou-se generoso para com o rei Jeconias e tirou-o da prisão no dia 25 do décimo segundo mês52.31 Mês de Adar. Entre a lua nova do mês de fevereiro e o mês de março.. 32Falou-lhe gentilmente e deu-lhe até preferência em relação a todos os outros reis que estavam na Babilónia. 33Foi ainda dada a Jeconias a possibilidade de trocar a sua rouba de prisioneiro, dando-lhe roupa nobre, e assim assentou-se à mesa do rei. E isso todo o resto do tempo da sua vida. 34O rei também lhe concedeu uma pensão diária, para que pudesse atender às necessidades quotidianas, até ao dia da sua morte.

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 52:1-34

Пад Јерусалима

1Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Мајка му се звала Амутала, ћерка Јеремијина, из Ливне. 2Он је чинио што је зло у очима Господњим, сасвим како је чинио и Јоаким. 3И пошто су се побунили против Господа, гнев Господњи је дошао на Јерусалим и Јуду, па их је одбацио од свога лица.

А Седекија се побунио против вавилонског цара.

4Девете године његовог царевања, десетог дана десетог месеца, дошао је Навуходоносор, цар Вавилона, са свом својом војском на Јерусалим; утаборили су се пред њим и подигли насип око њега. 5Град је био под опсадом до једанаесте године цара Седекије.

6Али деветог дана четвртог месеца кад је у граду завладала љута глад, да није било хране за народ земље, 7град је био проваљен. Цар је под окриљем ноћи побегао са свим ратницима између два зида поред царског врта, иако су Халдејци били свуда око града, и отишао у правцу Араве52,7 Јорданска долина.. 8Халдејски војници су се дали у потеру за царем и стигли га на Јерихонским пољанама; сва његова војска се разбежала и оставила га.

9Халдејци су ухватили цара. Одвели су га вавилонском цару у Ривлу, у аматској земљи, који му је изрекао пресуду. 10Цар Вавилона је Седекијине синове поклао пред њим, а у Ривли је такође поклао и све главаре Јуде. 11Седекији је ископао очи, па га је везаног ланцима вавилонски цар довео у Вавилон и бацио у затвор све до дана његове смрти.

12Десетог дана петог месеца; то је била деветнаеста година цара Навуходоносора, цара Вавилона, у Јерусалим је дошао царев слуга Навузардан, заповедник телесне страже који је служио вавилонском цару. 13Он је спалио Дом Господњи, царев дворац и све куће у Јерусалиму; спалио је сваку велику зграду. 14Затим су сви халдејски војници, који су били са заповедником телесне страже, срушили све зидине око Јерусалима. 15Најсиромашније и остатак народа који је остао у граду, оне што су пребегли к вавилонском цару и преостале мајсторе, одвео је у изгнанство Навузардан, заповедник телесне страже. 16Ипак, заповедник телесне страже, Навузардан је оставио најсиромашније у земљи да буду виноградари и земљорадници.

17Халдејци су изломили и бронзане стубове који су били у Дому Господњем, и подножја и бронзано море, који су били у Дому Господњем, и однели сву њихову бронзу у Вавилон. 18Однели су и лонце, лопатице, усекаче, машице, тепсије, и све бронзано посуђе које се користило за храмску службу, као и кадионице и лаворе. 19Затим зделе, кадионице, чиније, лонце, свећњаке, тепсије и крчаге. Заповедник телесне страже је однео све што је било од злата и сребра.

20Бронзи од два стуба, једног мора, дванаест бронзаних волова који су били под њим и подножја, а које је цар Соломон начинио за Дом Господњи, није било мере. 21У погледу стубова, сваки стуб је био висок осамнаест лаката52,21 Око 9 m. и био је обмотан ужетом од дванаест лаката52,21 Око 6 m.. Био је шупаљ и дебљине четири прста52,21 Један прст износи 1,85 cm., 22а на његовом врху је било бронзано оглавље. Оглавље је било високо пет лаката52,22 Око 2,5 m.. Плетенице и нарови око оглавља су били потпуно од бронзе. Други стуб с плетеницом и наровима је био исти. 23Било је деведесет шест нарова са страна; укупно стотину нарова у плетеници.

24Заповедник телесне страже је, такође, повео Сорају, Првосвештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара. 25Из града је одвео и једног дворанина који је био над ратницима, и седморицу царских свештеника које су нашли у граду. Такође је одвео писара војног заповедника, који је позивао у војску народ земље, и шездесет људи од народа земље које су нашли у граду. 26Навузардан, заповедник телесне страже, их је узео и довео их пред вавилонског цара у Ривлу. 27Вавилонски цар их је побио; погубио их је у Ривли, у земљи аматској.

Тако је Јуда био одведен у изгнанство из своје земље. 28Ово је народ који је Навуходоносор повео у изгнанство:

седме године:

три хиљаде двадесет троје Јудејаца;

29осамнаесте године Навуходоносор је повео из Јерусалима

осам стотина тридесет двоје људи;

30Навуходоносорове двадесет треће године, заповедник телесне страже, Навузардан, повео је у изгнанство седам стотина четрдесет пет Јудејаца.

Укупно четири хиљаде шест стотина људи.

Јоахин ослобођен

31Тридесет седме године изгнанства Јудиног цара Јоахина, двадесет петог дана дванаестог месеца, вавилонски цар Евил-Меродах је у првој години свога царевања помиловао и пустио из тамнице Јудиног цара Јоахина. 32Љубазно је с њим разговарао, и поставио му столицу више столица свих царева који су били с њим у Вавилону. 33Јоахин је одложио своју тамничку одећу, па је до краја живота јео храну за царевим столом. 34Цар Вавилона му је свакодневно давао за издржавање до краја његовог живота, све до дана његове смрти.