Jeremias 40 – OL & NSP

O Livro

Jeremias 40:1-16

Jeremias é libertado pelos babilónios

1O Senhor falou de novo a Jeremias, depois de Nebuzaradão, comandante da guarda, o ter levado para Ramá e ali o ter posto em liberdade. Jeremias fora conduzido até ele acorrentado, juntamente com o povo exilado de Jerusalém e Judá, que ia ser enviado para a Babilónia.

2O comandante da guarda chamou-o e disse-lhe: “Foi o Senhor, vosso Deus, quem trouxe estes desastres sobre a vossa terra, 3tal como tinha dito que haveria de fazer. Porque este povo não obedeceu à sua voz; foi por isso que estas coisas se deram. 4Agora vou soltar-te e deixar-te ir em liberdade. Se quiseres vir comigo para a Babilónia, muito bem; farei com que sejas tratado de forma a nada te faltar. No entanto, se não quiseres vir, não venhas. Tens toda a terra diante de ti; vai para onde bem entenderes. 5Se decidires ficar, volta para Gedalias, filho de Aicão e neto de Safã, que foi nomeado governador de Judá pelo rei da Babilónia, e fica com o resto do povo que ele governa. Quanto a ti, o assunto está arrumado; vai para onde quiseres.”

Então Nebuzaradão deu-lhe algum alimento e dinheiro, deixando-o partir em liberdade. 6Jeremias voltou para Gedalias, filho de Aicão, em Mizpá, e passou a viver em Judá com o povo que tinha sido deixado na terra.

Gedalias é assassinado

(2 Rs 25.22-26)

7Aconteceu que os chefes dos soldados judeus, que atuavam nos campos, ouvindo que o rei da Babilónia tinha nomeado Gedalias, filho de Aicão, como governador da terra, e que lhe tinha confiado homens, mulheres e crianças, os mais pobres da terra, que não foram exilados para a Babilónia, vieram ter com ele a Mizpá, o sítio onde se tinha fixado. 8São estes os nomes desses chefes de soldados que vieram ter com ele em Mizpá: Ismael, filho de Netanias, Joanã e Jónatas, filhos de Careá, Seraías, filho de Tanumete, os filhos de Efai, o netofatita, e Jezanias, filho dum indivíduo maacatita; vieram acompanhados dos seus homens. 9Gedalias assegurou-lhes que seria mais seguro submeterem-se aos caldeus.

“Fiquem aqui, sirvam o rei da Babilónia e tudo o resto vos correrá bem. 10Quanto a mim, ficarei em Mizpá e intercederei a vosso favor junto dos caldeus que vierem controlar a minha administração. Estabeleçam-se na cidade que quiserem e vivam da terra. Recolham e armazenem o vinho e os frutos do verão, assim como o azeite, como desejarem.”

11Quando os judeus que estavam em Moabe, entre os amonitas, em Edom e noutras regiões vizinhas ouviram que alguns entre o povo tinham sido deixados em Judá, e que o rei da Babilónia não os tinha levado a todos, e sabendo que Gedalias era o governador da terra, 12começaram a voltar para Judá vindos dessas muitas terras para onde tinham fugido. Concentraram-se em Mizpá, para discutirem com Gedalias os planos de recuperação das terras; depois juntaram uma grande colheita de vinho e de muita fruta.

13Mas pouco depois, Joanã, filho de Careá, e outros oficiais do exército vieram a Mizpá avisar Gedalias 14de que Baalis, rei dos amonitas, tinha mandado Ismael, filho de Netanias, para o assassinar. Contudo, Gedalias não quis acreditar neles. 15Joanã conferenciou, em particular, com Gedalias e propôs-lhe ser ele que matasse Ismael secretamente.

“Porque haveríamos de o deixar vir e tirar-te a vida?”, perguntava Joanã. “Que aconteceria então aos judeus retornados? Porque é que este povo que foi deixado cá haveria de ser espalhado e perdido?”

16Mas Gedalias respondeu-lhe: “Proíbo-te de fazeres uma coisa semelhante! O que estás a dizer de Ismael é simplesmente mentira!”

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 40:1-16

Јеремија ослобођен

1Реч од Господа је дошла Јеремији након што га је Навузардан, заповедник телесне страже, ослободио из Раме, када је био окован ланцима међу изгнаницима из Јерусалима и Јуде, који су поведени у Вавилон, у изгнанство. 2Наиме, заповедник телесне страже је узео Јеремију и рекао му: „Господ, твој Бог, је најавио ово зло овом месту. 3Господ је то и остварио. Учинио је како је најавио јер сте сагрешили Господу. Нисте послушали његов глас и све ово вас је задесило. 4Ево, данас те ослобађам окова који су ти на рукама. Ако ти је по вољи да пођеш са мном у Вавилон, ти пођи. Пазићу на тебе. А ако ти није по вољи да са мном пођеш у Вавилон, ти остани. Осмотри сву ту земљу пред собом, па где ти је добро и где ти је по вољи да идеш, ти иди.“ 5И пре него што се он окрену да се врати, Навузардан је наставио: „Врати се Годолији, Ахикамовом сину и Сафановом унуку кога је вавилонски цар поставио над градовима Јуде. Остани са њим, међу народом, или иди где год ти је драго да идеш.“

Онда му је заповедник телесне страже дао храну и дар, па га је отпустио. 6Јеремија је отишао Годолији, Ахикамовом сину, у Миспу. Остао је са њим, међу народом који је преостао у земљи.

Годолија убијен

7Сви војни заповедници који су били у пољу, и њихови људи су чули да је вавилонски цар поставио за намесника Годолију, Ахикамовог сина, да управља мушкарцима, женама, децом и неким сиромасима из земље који нису поведени у вавилонско изгнанство. 8Тада су Годолији у Миспу са својим људима дошли Нетанијин син Исмаило, Каријини синови Јоанан и Јонатан, Тануметов син Сораја, синови Јофије Нетофаћанина и Махаћанинов син Језанија. 9А Годолија, Ахикамов син и Сафанов унук, се заклео њима и њиховим људима, рекавши: „Не бојте се да служите Халдејцима; останите у земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро. 10Ево, ја остајем у Миспи да вас представљам пред Халдејцима кад буду долазили код нас. А ви прикупљајте вино, летње воће40,10 Урме и маслине. и уље, стављајте их у своје посуде и живите у својим градовима које сте освојили.“

11Тако су и сви Јудејци из Моава, они међу Амонцима, они у Едому и у свим земљама чули да је цар Вавилона одобрио остатак живља у Јуди, те да је над њима поставио Годолију, Ахикамовог сина и Сафановог унука. 12Сви Јудејци су се вратили из свих места у која су били протерани. Дошли су у Јудину земљу, код Годолије у Миспу, па су скупили вино и летње воће у изобиљу.

13Годолији у Миспу су дошли и Каријин син Јоанан и сви заповедници војске која је била у пољу. 14Рекли су му: „Знаш ли да је Валис, цар Амонаца, послао Нетанијиног сина Исмаила да те убије?“ Али Ахикамов син Годолија им није поверовао.

15Каријин син Јоанан је у тајности казао Годолији у Миспи: „Молим те, допусти ми да убијем Нетанијиног сина Исмаила. Нико неће сазнати. Зашто да он убије тебе, па да се расеју сви Јудејци који су се окупили око тебе и тако пропадне Јудин остатак?“

16Али Ахикамов син Годолија одврати Јоанану, Каријином сину: „Не чини тако нешто! Неистину говориш о Исмаилу.“