Indignação de Deus contra as nações
1Cheguem-se e ouçam, nações da Terra! Que o mundo, e tudo o que nele existe, ouça as minhas palavras! 2O Senhor está extremamente indignado contra os povos. A sua ira dirige-se especialmente contra os seus exércitos. Por isso, os destruirá completamente e os entregará à matança. 3Os seus mortos serão deixados até sem serem enterrados; o mau cheiro dos corpos a apodrecer encherá a terra e dos montes escorrerá o seu sangue. 4Por esse tempo, os céus em cima como que se derreterão e desaparecerão; serão como um rolo que se enrola. As estrelas cairão como folhas secas da videira e da figueira.
5“Quando a minha espada tiver acabado o seu trabalho nos céus, então deem atenção, porque será a altura de cair sobre Edom, o povo que eu amaldiçoei.”
6A espada do Senhor está cheia de sangue; ela está coberta de gordura, e do sangue dos cordeiros e dos bodes, e também da gordura das entranhas dos carneiros. Porque, na verdade, o Senhor executará um enorme sacrifício em Edom, fará uma tremenda matança na cidade de Bozra. 7Até os melhores dos mais fortes morrerão, além dos jovens e dos veteranos. A terra ficará embriagada de sangue e o solo ficará mais rico, por causa de toda aquela gordura. 8Porque chegou, enfim, o dia da vingança, o ano da recompensa por tudo aquilo que Edom fez a Sião. 9Os ribeiros de Edom se encherão de alcatrão, a terra cobrir-se-á de fogo. 10A aplicação desta pena sobre Edom nunca mais terminará; aquele fumo subirá para sempre. A terra permanecerá deserta por todas as gerações; ninguém nunca mais ali viverá; 11só corujas do deserto e porcos-espinhos, corujões-orelhudos e corvos. Deus fará um juízo sobre esta terra e chegará à conclusão que é digna de ser destruída. Julgará os seus responsáveis e verá que são dignos de morte. 12Será chamada terra de ninguém e todos os seus príncipes terão desaparecido num instante. 13Nas suas fortalezas passarão a crescer só espinhos; ortigas e cardos é o que haverá nas fortificações; tornar-se-á a habitação de chacais, o poiso de corujas do deserto. 14Os animais selvagens dos desertos ali se misturarão com lobos e hienas e os seus gritos encherão as noites. Animais noturnos chamar-se-ão lugubremente uns aos outros e até os demónios ali irão para descansar. 15As corujas porão naquele lugar os seus ovos, terão crias e delas cuidarão. Também os milhafres virão aos pares para ali acasalarem.
16Procurem no livro do Senhor e vejam tudo quanto irá fazer; nem um só detalhe falhará, nem um só milhafre estará ali sem o seu macho. Porque foi o Senhor quem o disse e o seu Espírito faz com que tudo venha a verificar-se. 17Porque ele próprio inspecionou a terra, repartiu-a e deixou-a em legado a essas sinistras criaturas, as quais a ocuparão para sempre, por todas as gerações.
Пропаст земље едомске
1Приступите, пуци, да чујете;
и народи, слушајте!
Нека чује земља и што је испуњава,
свет и све што по њему расте.
2Јер се разјарио Господ на све пуке,
расрдио се против све војске њихове;
изручио их је,
предао их је покољу.
3Њихови побијени леже,
и од лешева њихових смрад се подиже,
и крв њихова горја натапа.
4И расула се сва војска небеска,
и небеса се савијају као свитак,
и сва војска њихова клоне,
као што клоне лист на лози,
као што клоне на стаблу смоквину.
5„Јер мач мој се натопио на небесима.
Гле, на Едом он се спушта,
и на народ коме сам одредио да судим.“
6Мач за Господа напуњен је крвљу,
подмазан је лојем;
крвљу од јагањаца и јараца,
лојем с бубрега овнујских,
јер Господ има жртву у Восори,
и велико клање у земљи едомској.
7И с њима ће се то спустити
на биволе и на волове с јунцима.
И земља њихова ће се крвљу натопити,
и прашина њихова лојем омастити,
8јер Господ има дан за одмазду,
годину да се намире рачуни за Сион.
9И превратиће се потоци њезини у смолу,
и прашина њена у сумпор,
и земља ће њена бити смола у пламену,
10неће се гасити ни ноћу ни дању,
дим њен ће се дизати довека.
Од колена до колена лежаће пустош засвагда.
Никад више нико њоме пролазити неће.
11Њу ће запосести буљина и јеж,
у њој ће боравити ушара и гавран.
И он ће на њој растегнути
мерну траку за пустош
и висак за празнину.
12Њено племство тамо неће бити, царством да га зову,
и сви њени заповедници биће уништени.
13По здањима њеним прорастаће трње,
по тврђавама њеним коприва и чкаљ,
те ће постати јазбина за шакале,
лежај за нојеве женке.
14Тамо ће се срести дивље мачке с хијенама,
и длакавци ће дозивати један другог;
тамо ће се сместити ноћница-вештица
и наћи ће себи почивалиште;
15тамо ће се гнездити гуја,
полагаће своја јаја,
лежаће на њима,
излећи ће их у сену свом;
тамо ће такође слетати јастребови
један за другим.
16Истражујте у Књизи Господњој, и читајте:
Ниједно од њих недостајати неће,
мужјак женки неће зафалити,
зато што су уста моја
тако заповедила,
и Дух његов
тако их је сакупио;
17зато што је он за њих бацио жреб,
и његова рука им је одмерила земљу:
они ће је поседовати довека,
њу ће настањивати од колена до колена.
