Castigo e libertação de Jerusalém
1“Ai de Ariel29.1 Palavra de difícil tradução. Indica provavelmente a parte mais alta do altar onde eram queimadas as vítimas oferecidas em sacrifício. Ver Ez 43.15-16; 29.2. Neste texto designa a cidade de Jerusalém e o mesmo acontece no v. 7., a cidade que David ocupou! Ano após ano fazem as vossas muitas ofertas e podem até acrescentá-las! 2Mas eu vos enviarei uma pesada sentença e haverá choro e tristeza. Jerusalém se tornará para mim como a antiga Ariel, uma fornalha de Deus. 3Eu serei o vosso inimigo. Rodearei Jerusalém e levantarei um cerco contra ela; construirei à sua volta pontes de ataque para a destruir. 4A tua voz será como um sopro, como um débil gemido, porque sairá debaixo da terra onde estás enterrada.
5No entanto, repentinamente, os teus implacáveis inimigos voarão para longe, como fino pó levado pelo vento. 6Num instante, eu, o Senhor dos exércitos, cairei sobre eles com raios, tremores de terra, tufões e fogo. 7Todas as nações que combatem Ariel desaparecerão como um sonho! 8Tal como uma pessoa a morrer de fome sonha com comida, mas continua esfomeada, e um indivíduo cheio de sede sonha com bebida, mas permanece enfraquecido e com sede ao acordar, assim acontecerá com a multidão das nações que lutam contra o monte Sião, que de maneira nenhuma alcançarão.”
9Estão admirados e incrédulos? Não acreditam nisso? Pois então, já que o querem, continuem assim cegos e vão por diante! O vosso entendimento está obtuso e não é do vinho! Cambaleiam, mas não é por terem bebido! 10É porque o Senhor derramou sobre vocês um espírito de profundo adormecimento; fechou os olhos dos vossos profetas e videntes. 11Por isso, todos estes acontecimentos futuros são como um livro fechado para eles. Dá-se esse livro a alguém que sabe ler e dirá: “Não posso lê-lo, está fechado e selado!” 12Dá-se a outra pessoa que não sabe ler e dirá: “Tenho pena, mas nem sequer sei ler!”
13Assim, o Senhor diz: “Este povo aproxima-se de mim com os lábios, mas o seu coração está longe de mim. Honra-me apenas com tradições humanas aprendidas de cor. 14Por isso, continuarei a fazer uma obra espantosa com eles; será destruída a sabedoria dos seus sábios e escondida a competência dos inteligentes.”
15Ai dos que tentam esconder os seus planos do Senhor! Que tentam agir às escuras, para que Deus não veja! “Quem poderá ver-nos?”, dizem para consigo mesmos. “Quem poderá saber disto?” 16Como é possível ser-se tão estúpido! Não será ele, o oleiro, muito maior do que vocês, os vasos de barro que ele faz? Serão vocês capazes de dizer: “Não foi ele quem nos fez!”? Uma máquina dirá do seu inventor: “Não percebe nada disto!”?
17Porventura o Líbano não se tornará num campo fértil e não se pensará que o campo fértil é uma floresta? 18Nesse dia, os surdos ouvirão as palavras do livro e os cegos, livres da escuridão e das trevas, as compreenderão. 19Os humildes serão cheios da alegria que vem do Senhor e os pobres rejubilarão no Santo de Israel. 20Os tiranos serão reduzidos a nada, os escarnecedores acabarão e os que conspiram o mal serão mortos: 21o violento, que briga com o seu próximo sem razão, os que, escondidos, fazem uma espera para bater no juiz que os sentenciou, e aqueles que são sempre desonestos e injustos.
22Esta é a razão por que o Senhor, que resgatou Abraão, diz aos descendentes de Jacob: “O meu povo não mais ficará envergonhado, nem a sua face se cobrirá de palidez. 23Porque, quando virem os seus filhos e o que vou fazer no meio deles, me reconhecerão como o Deus santo de Jacob e ficarão espantados. Louvarão o Santo de Israel e o adorarão! 24Os que andam no erro acreditarão na verdade e os que sempre refilam terão, enfim, o desejo de ser ensinados!
Реч о Јерусалиму
1„Тешко Арилу29,1 Још један назив за Јерусалим., Арилу,
граду што га опколи Давид.
Нека се година за годином ниже,
нека се празници изређају,
2онда ћу притиснути Арил:
и биће туга и жалост,
и мени ће бити као Арилу29,2 Игра речи на јеврејском, јер име Арил звучи као огњиште жртвеника.;
3опколићу те унаоколо,
око тебе опкопаћу ровове,
против тебе подићи насипе.
4Оборен ћеш бити и са земље говорити,
речју пригушеном из прашине казивати,
и глас ће ти бити из земље,
као призивач духова беседу ћеш из прашине шаптати.
5И мноштво ће туђинаца твојих бити као ситан прах,
и руља насилника као плева развејана;
и биће изненада, одједном,
6походиће те Господ над војскама
грмљавином и трусом и буком великом,
и олујом и пламеном разбукталим што прождире.
7Виђење ноћно биће као сан:
мноштво свих народа
што против Арила војују,
и свих оних који на њ завојштише
и на тврђаве његове
и који га притеснише.
8Биће као кад гладан сања,
и гле, он једе
и пробуди се празна желуца;
и као кад жедан сања,
и гле, он пије,
и пробуди се, и гле, изнемогао и сува грла.
Тако ће се догодити мноштву свих народа
који војују против горе Сион.“
9Станите и запањите се!
Ослепите и обневидите!
Пијани су, али не од вина;
и посрћу, али не од препеченице.
10Господ је на вас излио дубоки сан,
и затворио је очи ваше – пророке,
и застро је главе ваше – видеоце.
Покривено откривање
11Зато ће свако ваше виђење бити као речи у запечаћеном свитку. Дају неком ко зна да чита и кажу: „Хајде, читај ово!“ Он ће одговорити: „Не могу зато што је запечаћено.“ 12Онда дају неком ко не зна да чита и кажу му: „Хајде, читај то!“ Он ће одговорити: „Не знам да читам.“
Божија претња
13Господар је рекао:
„Зато што овај народ приступа устима,
и част ми одаје уснама,
а срце му је од мене далеко,
и њихова је побожност научена заповест људска;
14зато ћу, ево, и надаље с народом овим чуда чинити,
чуда и само чуда;
те ће пропасти мудрост мудраца његових,
и сакриће се умност умника његових.“
Против непоузданих саветника (III)
15Тешко онима који се по дубинама крију од Господа
да би сакрили намере,
и који у тмини делују и зборе:
„Ко нас види и ко нас познаје?“
16Колико сте ви наопаки!
Цени ли се глина као грнчар,
па да производ рекне свом произвођачу:
„Није ме он начинио!“?
Или лонац да рекне грнчару:
„Он не разазнаје?“
17Неће ли се Ливан ускоро у Кармил претворити,
а Кармил као шума рачунати?
18И глуви ће у онај дан слушати речи из књиге.
И из мрака и таме очи слепих ће прогледати.
19И опет ће се понизни радовати у Господу,
најбеднији ће клицати Светитељу Израиљеву,
20јер насилник ће ишчезнути,
и подсмевач ће нестати,
и сви који вребају на зло биће истребљени:
21који друге на грех речју наводе,
који поротнику код вратница замку постављају,
под лажном оптужбом и без разлога праведника руше.
22Зато говори Господ, који је откупио Аврахама, дому Јаковљевом:
„Од сад Јаков стидети се неће,
и од сад лице његово бледети неће,
23јер кад види децу своју,
усред себе дело мојих руку,
он ће моје име светковати.
Светковаће Светитеља Јаковљева
и бојаће се Бога Израиљева.
24Уразумиће се они који духовно лутају,
поуку ће примити они који мрмљају.
